Mon04152024

Poslednja izmena:09:06:30 AM

Festival Grašca - lokalna vina, rezultati svetski

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Prošle godine I Festival Grašca na terasi Petrovaradinske tvrđave, ove godine drugi, zbog vremenskih (ne)prilika premešten u centar grada ispred Info centra Turističke organizacije Vojvodine, sa Udruženjem proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem-Fruška gora“, organizatora Festivala, podjednako atraktivan i uspešan. Održavanje narednog planirano je na dve lokacije (Petrovaradin, Kalemegdan), koje će pod sloganom - Jedna sorta, jedna reka, dve tvrđave, biti povezane i regatom Grašac odneti u prestonicu.

            Imajući vere u svoja Grašac vina, Vinarija „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca je u svojoj vinariji 2021. organizovala Dane Grašca, koje je, kao i potonji festival, podržao Igor Luković, vinski mag, sa istančanim osećajem za kvalitet vina i njegov potencijal. A onda je došao Festival, a onda i titule, koje su raspršile sumnje o opravdanosti ovakvih promocija. „Best in Show“ na Decanteru u Londonu, za Grašac Beli 2020 Vinarije „Vinčić“, priznanje koje nikada nijedno vino iz Srbije i bivše Jugoslavije nije dobilo, dokazuje da je Grašac sorta za velika vina, sa neslućenim mogućnostima i da ni na koji način nije inferiorna u odnosu na Chardonnay ili drugu internacionalnu sortu. Iako sa manje uzoraka nego prethodne godine, bilans grašaca iz Srbije na nedavno održanom velikom ocenjivanju GROW du Monde u Kutjevu, takođe je impozantan: jedan trofej (penušavo vino - DINA Grašac Brut 2020, Vinarija „Vinum“), zlatne medalje (Grašac Grand fru 2020, Vinčić, Grašac Quet 2019 i 2020, Fruškogorski vinogradi), jedanaest srebrnih i petnaest bronzanih. O tome Igor Luković kaže:
            - Grašac uglavnom poznajemo kao sveže vino koje se troši u prvoj godini pošto se proizvede, ali ne znači da nije i za kompleksna i duboka, velika vina koja odležavaju godinama, ako se gaji na pravim teroarima starih vinograda, ako se pristupi kako treba i kako zaslužuje. To je važno za Frušku goru, Srbiju i za sortu.
            - Nagrade, priznanja za kvalitet povećavaju cenu vina i potencijal za dalji razvoj. Ako jedan Puligny-Montrachet može da košta 150 - 250 evra zašto ne bi moglo drugo, jednako dobro vino? Zato što je iz Srbije? Ne mislim da treba da imamo tu vrstu komplesa, da ako vino zaslužuje tu cenu, ako tržište prihvati i ima ko da plati, da je ne istaknemo.
            - Sva dešavanja oko Grašca podigla su pažnju potrošača i publike prema sorti i od toga benefite imaju i druge vinarije. Grašac se sada kao sorta traži više, pije više, prodaje lakše i na festivalu su se pojavile vinarije (Veritas, Ćuković...), koje su ove godine imale premijeru Grašca, svi zadovoljni reakcijom publike na sortu, priču. A priča je ta koju ne možemo dovoljno puta da ponovimo.
            - Najstariji poznati zapis u istoriji na bilo kom jeziku, o sorti Grašac je na srpskom jeziku. Prvi izvor je botaničko blago - Volnijev herbarijum (1797), potom „Savršen vinodelac“ (1816) Prokopija Bolića... Prve sledeće zapise nalazimo tek par decenija kasnije, u Sloveniji, Austriji, Hrvatskoj i tvrdim da je to sorta koja je neraskidivo vezana za tradiciju Fruške gore.
            Dr Sima Lazić je u knjizi „Vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore“, pisao da je Grašac beli nedvosmisleno naša lokalna sorta i da je sramotno zvati ga imenom koje mu ne pripada, jer „niti je italijanski, niti rizling i ne treba da se kitimo tuđim perijem jer je i naše, i svetlo, i dobro“. Na nesreću, umro je 1981. godine, pre objavljivanja svoje knjige i niko nije imao da brani te stavove te je knjiga zaboravljena.
            - Moramo biti iskreni da je ime Italijanski Rizling u dobroj meri sačualo sortu u Srbiji, u periodu posle Drugog svetskog rata kada je sve lokalno smatrano inferiornim, čupano, vađeno, sađene internacionalno. Za Grašac je važilo, bez obzira na „italijanski“ i „rizling“ da je došao iz Francuske, što nije tačno ali ga je to sačuvalo kao nešto strano. I zato se i širio po vinogradima i na kraju, njegove potencijale niko nije mogao da ignoriše. Bez obzira kako su ga zvali radili su dobar posao sa njim. Jedina klonska selekcija za neku lokalnu sortu je rađena za Grašac od 1975 do 1991: SK13. SK61 i SK54, ovaj poslednji se smatra i najboljim i širi se ne samo po Srbiji.
            - Podška pokrajinskih i gradskih institucija je od neprocenjivog značaja za organizaciju jednog ovakvog događaja, i meni je drago što smo došli do tog nivoa da tip manifestacija usmeren na podršku vinarima, budu prepoznat i podržan. Nadam se da će istu dobiti i Prokupac i druga autohtona vina jer bez vina od tih sorti, nema identiteta jedne vinske regije, vinske zemlje.
 

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com