• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

    U želji da ispratimo jedan događaj, važan poput onog koji se desio na Zlatiboru, u subotu 19. avgusta, na Preobraženje - Svečana akademija povodom 130 godina organizovanog turizma na „zlatnoj planini“, na kojoj su govorile uvažene zvanice, domaćini njihovi gosti, nismo želeli da zaobiđemo one koji su ovoj svečanosti dodali umetnički karakter i učinili je još posebnijom.

    Zahvalna tema i izuzetna prilika. Velika inspiracija za grupu glumaca, predvođenih Kruševljankom, Mitrom Mladenović (diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, tumačila lik Ane Stamatović u seriji “Istine i laži”, Leu u “Komijama”, Šarlot Kotijar u “Jugoslovenki” i dr.) da se kroz jednu zabavnu formu - igrokaz, prisutnima na obeležavanju godišnjice oficijelnog turizma na Zlatiboru, još jednom ukaže na važne tačke razvoja, sa elemenatima idile, ali i humora. Da se neke poznate ličnosti prikažu u za njih neuobičajenim ulogama, a sve to u slavu punokrvnog života.
    Podeljen u nekoliko celina, ovim iskrokazom opisuju se nekadašnje i savremeno doba na Zlatiboru. Malo je poznato da je kralj Petar I Karađorđević, koji je došao na Zlatibor 1908. „da se leči“, doneo dve „letve“ sa kojima se spuštao niz zlatiborske padine. Upravo je on upisan kao prvi skijaš na Zlatiboru.
    Nakon ove kraljeve posete nikli su hotel „Kraljeva voda“ i vila „Čigota“, prva pekara... Živnu i Ribnica. Sagradiše u njoj letnjikovce i mehanu. Godne 1910. list „Mali žurnal“ na prvoj strani objavljuje: Ribnica - srpska vazdušna banja.
    Dolazile su ovde brojne poznate ličnosti, među kojima i Jovan Dučić, pesnik, u to vreme ataše u poslanstvu u Sofiji. Nakon boravka, oduševljen brzim razvojem Kraljevih Voda, potom i objekata na Palisadu i Oku, pesnik je zapisao:
    - „Ko nije bi na Zlatiboru taj ne zna šta je zdravo mesto. Ko nije jeo na Palisadu kod Milojke Jevremović mlad kajmak sa karlice i med, taj nije jeo hranu što bolesnog diže sa postelje i mrtvog oživljava...“
    Godina 1972. piše novo poglavlje razvoja, kada se menja ime Kraljeve Vode, jer više nema kraljevine, u jednostavno Zlatibor, kada niče i njegov simbol - hotel „Palisad“, tada najlepši planinski objekat u Srbiji: „sa velikim prozorima na sobama, terasama s pogledom na jezero, krovovima u planinskom stilu - luksuz“.
    Razvoju se ne da stati na put. Ukras turističkog mesta – jezero „biser Zlatibora, srce planine, pravljeno je velikom radnom akcijom s kraja četrdesetih... Inženjer, Miladin Pećinar ga projektovao... naš čovek, Zlatiborac“, danas je multimedijalna fontana. Razvija se i ski centar. Gradi se Zlatni grad, golf centar i sprotski tereni za druge sportove.
    A gondola, jedna je izgrađena i to najduža panoramska na svetu. U planu su i druge, jer one povezuju i spajaju, i zato su dobre. Ova prva, jedinstvena je na našim prostorim i radi cele godine. U ponudi ima i „branč u vazduhu“, predviđena su i „romantična putovanja“ za specijale prilike.
    „Zamisli kakav je pogled odozgo sada, kada se priroda boji različitim zemljanim tonovima? Pola miliona se do sada vozilo, a mi nismo!“
    Jedna od asocijacija na Zlatibor su njegovi specijaliteti: kuvana teletina, lepinja sa kajmakom i jajima, slatke krofne sa sirom, teleća leđa „renesans“... Naravno spisku kraja nema.
    „Sve zlatiborske priče imaju srećne završetke. A tajne koje krije ovaj vekovni planinski gorostas... još uvek ih niko nije baš sve otkrio. I to nije slučajno.... možda vrhovi Zlatibora ne mogu da porastu, ali ova planina raste stolećima. Razvija, stasava i širi ruke svima spremna da prihavati, zagrli, baš onako kako to rade zlatiborski domaćini kroz istoriju“.
    Za angažman grupe glumaca, Dragana Vujića Vujketa, Aleksandra Dunjića, Ivana Zablaćanskog, Tatjanu Dimitrijević, Milana Tubića, Vladana Savića i Kristine Savić, Žarka Stepanova i pomenutu Mitru Mladenović, najzaslužniji je Dobrivoje Marinski, producent, koji je dao slobodu umetnicima da kroz jednu prijemčivu formu približi lepotu svega što je na Zlatiboru izgrađeno i što se može videti.