• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

    Još jedna atrakcija na Zlatiboru koja mami turiste željne novih doživljaja koju obavezno treba posetiti. Originalni El Paso je grad u američkoj saveznoj državi Teksas, na reci Rio Grande. „El Paso city“ je kaubojsko selo smešteno u Vodicama, 14 km od turističkog centra Zlatibora, pored magistralnog puta koji vodi za Crnu Goru i već četiri godine privlači posetioce, radoznale da vide nešto kulturološki drugačije, novo, izazovno.

    Milija Čumić, rođen na Zlatiboru, živeo u Beogradu, pre devet godina želeo je da odgovori izazovu i u srcu „zlatne planine“ na prostranom imanju podigne etno srpsko selo, karakteristične arhitekture. Nakon dve-tri kuće, neko je pomenuo kaubojski grad, a on, s obzirom da je pri svojoj poseti O.K. Corral-u dobio želju da nešto tako bude i u Srbiji, proširio je svoju probitnu zamisao, sproveo ideju koja je postala biser zlatiborske ponude.
    - Želja mi je bila da napravim nešto što će zainteresovati turiste i probuditi im maštu, da predstavim način života kauboja i američkih Indijanaca u intervalu 1865-1900., i Srbiju iz tog vremena. Da svaki gost ima priliku da uporedi tri kulture, načina života, različite stilove graditeljstva - objašnjava gospodin Čumić.
    Ova vizija izrastala je punih pet godina i ni u čemu se nije štedelo. Puno je majstorstva trebalo, ali i filinga da se napravi nešto ovako autentično, nešto što ima priču, istorijsku podlogu. U „američkom“ delu postoji kaubojski grad sa 13 - 14 objekata, poput saluna, šerifove kancelarije, zatvora,  muzeja Coca-Cola, doktora, berberske radnje, hotela sa recepcijom koja funkcioniše i za srpski deo, još nekih lokala koji predstavljaju vernu repliku kakvu možemo videti u starim dobrim vestern filmovima. Tu je i karavansko naselje i indijansko selo sa vigvamima, gde se često noću, priređuju okupljanja, iz logorsku vatru u samom centru, uz gitaru i malo vina. Ovaj deo je rekom razdvojen od dela sa srpskim kućama, pravog malog srpskog zaseoka, sa crkvom, restoranom, poslastičarnicom, ali i teretanom i bilijar salom, salom za konferencije. Od saržaja tu je i igralište za odbojku, košarsku, basket, mali fudbal: a ni mehanički rodeo i jahanje konja, luk - strela, stesomer, pucanje iz pištolja, bacanje potkovica, nisu izostali. Sve za dve-tri sata intenzivnih zabavnih aktivnosti.
    Gosti imaju mogućnost i da ručaju u restoranu, popiju piće u salonu, a oni koji odluče da prespavaju biće ugošćeni po najvišim standardima i po sopstvenom izboru u jednom od pet različitih smeštaja: udobno opremljenoj srpskoj kući, jednoj od četiri kuća na drvetu, u hotelskoj sobi, u kočiji karavana (kupatilo, kreveti na sprat) koji ispunjava zahteve savremenog gosta. Selo može da primi ukupno 120 gostiju leti i 80 u zimskim uslovima.
    Osim gospodina Čumića, iz čije glave je proizašlo sve što se u El Pasu može videti, velike zasluge za izgled sela ima Rade neimar iz sela Velike Pčelice, kod Kragujevca, koji što očima vidi rukama napravi. Napravio je skoro sve diližanse, i „zahvaljujući njemu uštedeo sam puno para, jer je pravi majstor“. Iz SAD su uveženi šatori, dve diližanse, konji, jer se nije moglo drugačije.
    - Radimo četvrtu godinu i po posetama i osmesima ljudi vidimo da je El Paso nešto što još uvek izaziva pozor, nešto što intrigira svakog turistu Zlatibora da dođe i upozna se sa ovom ponudom. Posetioci su iznenađeni autentičnošću sela, srećni što ne moraju da idu u Ameriku i potroše brdo para i pređu hiljadu milja, da bi od kulisa kaubojskog grada došli do prvog indijanskog rezervata - objašnjava gospodin Čumić.
    I mada problemi izgradnje, održavanja nisu naivni, uz veliki problem sa radnom snagom i odsustvo bilo kakave podške, Milijan Čumić ne pomišlja da odustane, jer poput pravog biznismena zna da mora da ide napred. Projekat za izgradnju bazena je u izradi, a plac obezbeđen. Takođe je pri kraju proces pribavljanja tehničke dokumentacije za građevinsko zemljište na kojem će, ako postojeći kapaciteti budu puni, nići novi hotel, koji bi ovu celinu zaokružio u jedinstveni kaubojsko-indijansko-srpski Resort.
    I deo koji svakom turisti izgleda završen, stalno se dopunjava. Poslednji eksponat koji je krasi srpsko selo je replika prvog automobila, marke Nesselsdorf, koji je „stigao“ u Srbiju 03. aprila 1903. godine. Pripadao je uglednom beogradskom trgovcu i bankaru Boži Raduloviću, a vozio ga je Sreten Kostić, zvanično prvi srpski vozač, koji je upravljao „kočijom bez konja“, kako su komentarisali Beograđani.
    Milija Čumić ide i korak dalje i predlaže lokalnim vlasima da razmisle o formiranju jednog obrazovnog centra u Vodicama za ugostitelje, kadar koji je, rastom destinacije i izgradnjom brojnih novih hotela i apartmanskih naselja u ozbiljnom deficitu. Polaznici bi mogli da uz nastavu ovde obavljaju i praksu, a sve bi to dovelo do rešavanja akutnog problema koji muči turistički Zlatibor. Ideja je na pretek, a realizacija kaska, posebno kada zavisi od drugih.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia.