Fri05242024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Koktel od rakije Kaluđerke: Između umetnosti i nauke u službi zadovoljenja svih čula

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Kokteli, primamljivo-omamljive kreacije koje nastaju mešanjem, miksanjem, blendiranjem žestokih alkoholnih pića, šećera, vode, voćnih sokova, leda, mleka, začina, citrusa..., jedinstveno-atraktivnog ukusa, ekspresivnog vizuelnog efekta i iskustvom koje se pamti.

            Dobar koktel je onaj u kojem je postignut savršen balans ukusa, mirisa, teksture i boje poput svetski poznatih brendova: Mojito, Tequila Sunrise, Long Island, Pina Colada, Shirley Temple, Margarita, Sex Machine, Bloody Mary, Sex On The Beach, Plava Laguna... Posebnu zaslugu za njihovu popularizaciju imale su poznate ličnosti, poput Ernesta Hemingveja, koji je voleo mohito (tradicionalno nacionalno piće Kube od belog ruma, soka limete, šećernog sirupa, svežih listova mente, gazirane vode i izlomljenog leda) i Cuba Libre (miks od samo dva sastojka - ruma i cole.
            Poklonici mojita bili su i Brižit Bardo, Džimi Durante, Erol Flin, dok je Vilijam Fokner više voleo Mint Julep (burbon, šećerni sirup, nana i voda). Cosmopolitan (vodka, sok od brusnice, triple sec liker, sok od limuna ili limete) je popularnost stekao serijom Sex and the City, kao omiljeno piće Keri Bredšo.
            Prvi koktel poznat pod imenom The Sazerac (brendy, gorko piće, šećer, absint, usitnjen led), napravljen je u New Orleansu, sredinom XVI veka.
            Ne prvi, ali sasvim originalan, na srpskom tržištu se nedavno pojavio koktel dvojice preduzimljivih ljudi, Aleksandra Kolarevića, preduzetnika, borca za zaštitu kruške Kaluđerke i Aleksandra Mojkovića, bartendera, iz sela Vlakča, podno planine Rudnik, kod Kragujevca, koji su iz želje da naprave nešto jedinstveno, drugačije, udružili snage i „kreirali“ koktel koji je, uprkos našem urođenom nepoverenju, oduševio sve one koji su imali kuraži da ga probaju.
            Aleksandar Kolarević je u centru sela vlasnik 364 preostallih stabala kruške Kaluđerke u voćnjaku starom sto godina, čiji se plodovi ručno beru i ne prskaju. Od 2008. godine, od kada je osnovana destilerija „Kolarević“, svake godine se peče rakija Kaluđerka, u proseku do 1.000 litara godišnje. Na tržištu je tek od 2022., zasnivana na lokalnoj priči, u skladu sa idejom vlasnika „rakije u voćnjaku“. Istina da „proizvod vredi onoliko koliko ga tržište prepozna“ gurnuo ju je testu publike. Danas se služi na kultnim mestima u Kragujevcu jer vlasnici svojim klijentima žele da ponude nešto drugačije i prepoznatljivo. Kaluđerka se može naći i u nekolicini specijalizovanih mesta za prodaju alkoholnih pića u Beogradu i Kragujevcu, može se poručiti i direktno od proizvođača.
            „Svež miris tipičan za sortu, mineralan profil, kristalno čist i osvežavajuči karakter, a na kraju suv finiš. Prijatan naknadni deo ukusa ne traje dugo, ali sasvim dovoljno da traži još jedan gutljaj. Manje sladunjava od rakija od divljih krušaka, ne tako otmeno aromatična kao vilijamovka, ali posebnih kvaliteta koji zadovoljavaju sve kriterije najtananijih čula ljubitelja rakija“ - piše u lifleti namenjenoj rakijskoj publici. Ta i takva rakija danas čini osnovu, u vreme razgovora „no name“ koktela. Potvrđen kvalitet rakije Kaluđerke potvrđen je brojnim nagradama, od Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, festivala „Rakije i rakijaši“ u Pančevu, do festivala „Šumdijska rakija“ u Kragujevcu.
            Aleksandar Mojković je nakon dvogodišnjeg vrlo intenzivnog, nadasve pozitivnog iskustva u „Bazar“ baru u centru Kragujevca, iskusio je sve lepote bartending-a, profesije za koju su presudni kreativnost i prilagođavanje, pozvan od Kolarovića, našao se u specifičnoj situaciji da sve svoje znanje o koktelima primeni i prilagodi rakiji Kaluđerki.
            - Do sada nikada nismo sarađivali, ali smo pre par meseci došli na ideju da ovdašnjoj rakiji, ispečenoj od voća iz voćnjaka u Vlakči, dakle posebnog kvaliteta, s obzirom da ovo područje slovi za „najvoćarskiji“ kraj u Srbiji, damo novu dimenziju. Premisa je bila da iskoristimo što više domaćih sastojaka, pa tako uz krušku Kaluđerku sastav koktela čine i domaći sirup na bazi smeđeg šećera obogaćen ruzmarinom i đumbirom. Dodali smo i vanilu, jer se dobro slaže sa kruškom Kaluđerkom, limun, kao standardni agens kiseline i za završnicu sodu, sa kojom ništa nismo izgubili, a dobili smo na volumenu i pojačali osvežavajući aspekat koktela, koji mu je dao letnju notu, da može da se kaže da je „lagan za piće“. Ali nemojte da se prevarite i popijete više od četiri čaše, pogotovo kada vozite - objašnjava Aleksandar Mojković, tvorac originalne recepture, ali kako ističe, ne i prve na našem prostoru, jer je dosta mladih destilerija počelo da se orijentišu ka toj priči.
            Profesionalnost nije dozvolila našem sagovorniku da naglasi da je koktel najbolje konzumirati prohlađen, eventualno sa jednom kockom leda, kako bi se osetio apsolutno svaki aspekat ovog složenog napitka.
            Pozitivan pokušaj širenja spektra konzumiranja domaće, srpske rakije postignuta je, u ovom slučaju, prezentacijom uvećavanja njene upotrebne vrednosti. Još jedan svetao primer je prvo predstavljanje novog proizvoda na „Šimadijskim danima šljive“, u susednim Stragarima, krajem jula, i rešenost da upoznavanje javnosti sa koktelom od domaće rakije, od kruške Kaluđerke, počne iz svog kraja. Pokazujući tako neograničene mogućnosti njene primene. Važno zbog dodatne vrednosti proizvoda koji se nudi tržištu.
            Sve počinje i završava idejom. Svaka dobra biva prihvaćena, a prema doživljaju onih koji su ga degustirali, „no name“ koktel  je položio prvi test.
            Sve informacije će uskoro biti dostupne na društvenim mrežama, kao i na oficijelnom sajtu, koji je u pripremi.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com