Mon05272024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Prof. dr Žarko Ilin o perspektivi razvoja povrtarske proizvodnje u Vojvodini

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

            Za povrtare u proizvodnom, ekonomskom i tržišnom smislu, nezgodne i mračne godine su prošlost, a zadruge i poljoprivredna gazdinstva koja se bave povrtarstvom, primer su uspešnosti i modernizacije. O stanju i izazovima u sektoru povrtarstva govorio je dr Žarko Ilin, redovni profesor na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Novi Sad, učesnik Okruglog stola pod nazivom „Stanje i izazovi poljoprivrede i stanje u zadrugarstvu“, u okviru Treće škole zadrugarstva, održane sredinom oktobra u ZZ „Zadrugar” iz Bača, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV). Tom prilikom profesor je izneo svoje viđenje i perspektive razvoja povrtarske proizvodnje u domenu svojih ingerencija.

            - Sektor povrtarstva u poslednje dve godine, bez obzira na teškoće, u daleko je boljoj poziciji od nekih drugih sektora. Troškovi proizvodnje su enormno porasli, u zavisnosti od biljne vrste od 30-50%. Uzgoj povrća po hektaru košta od 3-10.000 evra, 10ha od 30-70.000, 100ha do 700.000 evra. Ulaganja su izuzetno velika zbog enormnih troškova đubriva, najmanje tona i po do dve t/ha, za 100ha 1.000 evra (sada je pala na 600-620). Troškovi goriva od 214 dinara, uz neku minimalnu subvenciju su 190 dinara, a ako se tome doda i cena zaštitnih sredstava, koja je viša za 10-30%, u zavisnosti da li je za korove, prouzrokovače bolesti ili štetne insekte, govori o visini troškova u proizvodnji. Međutim, zahvaljujući velikoj tražnji u izvozu (Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, BiH, Hrvatska), smanjen je pritisak na domaće tržište, a cene poljoprivrednih proizvoda znatno više. Uprkos ekstremno velikih ulaganja po jedinici površine, profit u svežoj proizvodnji, za svežu potrošnju, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, kreće se između 6.000 i 15.000 evra, zavisno od učešća prve klase, jer nije isto da li je učešće prve klase 10, 25 ili 90%, U preradi prerađeno povrće, bez obzira da li je u pitanju hladna prerada, biofermentacija ili kišeljenje, topla prerada, sušenje ili dehidracija, prihodi se kreću čak i dva, kod nekih povrtarskih vrsta i tri puta više od svežeg. Na taj način nije zaposlen samo vlasnik porodičnog komercijalnog gazdinstva, zadrugar ili zadruga, zaposleni u firmi ili kompaniji, već i radnici na liniji prerade, do pakovanja i distribucije. Naravno, tu su značajno veći i troškovi. Mi, povrtari, uvek gledamo pre svega onu rashodnu stranu i racionalno pristupamo tehnološkom procesu proizvodnje kompletnog sortimenta, što podrazumeva racionalno korišćenje đubriva, u datom vremenu i načina primene (najmanje 20% od tone i po do dve puta broj hektara); racionalizaciju potrošnje goriva; zamenu starih agregata u sistemu navodnjavanja novim, ostvarila bi se značajna ušteda - objasnio je dr Ilin.
            Pitanje je, ostaje li nešto profesionalnom proizvođaču za dalje ulaganje u razvoj i tehnologiju, prerađivačke kapacitete? Profesor je lično veliki zagovornik zadruga i mogućnosti da na naše uslove primenimo ono što je ustaljena praksa u poljoprivredno razvijenim zemljama, pre svega Evrope.
            Naime, sistem organizacije je da zadruge u Evropi imaju primarne proizvođače i od 100 proizvođača 10 proizvode brokoli, 10 karfiol, isto toliko papriku, paradajz, na površinama ne većim od pet hektara. Sem razvijene primarne proizvodnje, u svakoj toj zadruzi zaposleni su inženjeri, masteri, doktori nauka koji se bave njenim razvojem. Svaku zadrugu prati skladišni prostor ili prerađivački centar i sopstvena banka. U takvim zadrugama (primer Italije), sav PDV od poreza (24%) ostaje zadrugama za slučaj problema, teškoća i njihovog lakšeg prevazilaženja. Primenjeno na naše uslove to znači, da bi pri ceni pšenice od 19-20 dinara, kukuruza od 15 dinara, i ulaznom cenom đubriva od 1.000 evra/ha, zadruge bi mogle brzo da intervenišu. To je još značajnije u najintenzivnijim granama kao što je povrtarstvo i voćarstvo.
            Po rečima dr Ilina, primenom samo najracionalnijih mera u okviru tehnologije, ide u prilog ostatku čistog dohotka namenjenog isključivo daljem razvoju.
            - Pouzdano znam da sve ono što je u minulom periodu država kroz Ministarstvo o brigu o selu u Vojvodini uložila, dalo je vrhunske rezultate - saopštio je profesor, predlažući za još bolji efekat na povrtarsku proizvodnju, uključivanje pet drugih ministarstava kao podršku ukupnoj biljnoj proizvodnji. Jer, kako je istakao, nije skupo povrće. Problem je što su plate i penzije male. Da su veće povrće i voće ne bi bilo skupo.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com