Tue07232024

Poslednja izmena:09:39:46 PM

Kuća Mirne Duše sa korpom dobrodošlice

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

            Ponuditi nešto novo je teško, nešto drugačije realno je i moguće. Za unikatni turističkii proizvod ruralnog turizma, namenjen turistima koji maštaju o odmor u svom ritmu, Srbija je pravi izbor, jer pripada zemljama s najmanjim stepenom urbanizacije u Evropi.

            Ruralni turizam u Srbiji počinje da se razvija tek 70-ih godina XX veka, uglavnom u planinskim i podplaninskim selima, dok je prava turistička ponuda ove vrste turizma formirana tek 80-ih, kada se seoski turizam organizuje u oko 44 sela širom Srbije. Tokom 90-tih seoski turizam zamire, da bi tokom prve decenije XXI veka počela ekspanzija gde vlasnici svoja klasična seoska turistička domaćinstva organizuju kao etno sela, salaše, vajate, konake, vile...
            Ružica Jokić Žujević, iz sela Krćevca (Topola), kroz koju protiće reka Kubršnica, majka Ilije i Miloša, viši turistički radnik, vlasnik STD „Kuća Mirne Duše“, prepoznala je turistička kretanja i u atraktivnom kraju, naslonjenom na Oplenac, planinu Rudnik i rudničke manastire, Bukovičku banju, brojne vinarije u Lipovcu, Vinči, Orašcu, Raniloviću i drugim mestima između Topole i Aranđelovca, na svom imanju, na kojem se nalazi i porodična kuća, u kojoj je rođena, podigla objekat i započela ovaj „biznis“, na svoj način.
            - Razmišljajući kako bih mogla da radim i živim od toga što radim, na svojoj dedovini, imajući u vidu da sam nasledila veliko imanje sa baštom i vinogradom, voćnjakom i zasadima lešnika, odlučila sam se na ovaj ne mali korak. Završila sam višu turističku školu u Beogradu, i kao vlasnica imanja, uz saglasnost porodice, započela sam realizaciju jedne nove ideje u selu Krćevac - kaže Ružica Jokić Žujević, uverena da širina seoske sredine, njena sloboda i spokoj koji se može jedino u dodiru sa zemljom, šumom, kamenom, živuljkama doživeti, umeju da omame i podmlade i telo i dušu.
            Po ugledu na turizam u ruralnim domaćinstva u Toskani, Provansi i drugim oblastima gde je ruralni turizam dostigao pun smisao, odlučila je da u „srcu Srbije“ u kojem je smešteno domaćinstvo, započne turističku priču na moderan način, nudeći komforan objekat u prepoznatljivom seoskom ambijentu, uz kvalitetnu šumadijsku hranu, uz edenski spektar lepote, boja, zvukova i ukusa, opuštenost, obilje i radost života.
            - Uz komfornu trosobnu kuću površine 110m2, za četiri osobe, sa kuhinjom, kupatilom, udobnim dnevnim boravakom, nalazi se prostrana terasa sa roštiljem, delom za ručavanje i opuštanje, a u dvorištu bazen koji se koristi od maja do oktobra, dimenzija 10x4, ležaljke i tuš, kao i dečje igralište. U starom domaćinstvu gajimo životinje, ovce, kokoške, nalazi se i bašta, vinograd, tako da svi gosti mogu da ga obiđu, vide šta radimo i kako živimo, jer smo sačuvali karakter tradicionalnog života tog kraja, srpske kuće, kao i vrlo interesantne prateće objekte poput odžaklije, podruma, kačare, štala - objašnjava naša sagovornica.
            Na imanje se nadovezuju pešačke i biciklistička staza, u blizini je česma Knjaza Aleksandra Karađorđevića - Karađorđeva česma, pošto je selo nekada bilo imanje Karađorđa, gde je gajena stoka za austrougarsko tržište. Od starijih meštana se mogu još uvek čuti malo znane priče vezane za prošlost ovog mesta.
            Sve što se proizvede na imanju dostupno je i gostima. A proizvodi se razno povrće, voće, domaća rakija od šljive Crvenjače (Crvene ranke), i malo modernija, rakija od Stenlejke. Po starom običaju, nudi se i domaće vino iz vinograda u kojem su zasadi raznih sorti, a s jeseni se sve to pomeša u pitku Ružicu iliti „šumadijski rose“.
            U ponudi su i Prokupac i Tamjanika iz Vinarije „Njegović“, i drugo što se u domaćinstvu ne proizvodi, poput kozjeg sira, koji se dobavlja se farme koza „Ivanović“.
            Ono što je sasvim posebno u ovom domaćinstvu je toplina dobrodošlice kojom domaćini svojim gostima šalju jasnu poruku i želju za što ugodnijim boravkom. Taj gest sadrži korpu punu neprskanog, iz njihove bašte sezonskog povrća, voća, proizvode poput domaće pršute, sireva, džema, jaja, rakije, vina, sveže umešenog domaćeg hleba.
            Kuća Mirne Duše se nalazi 75km od Beograda i 40km od Kragujevca. Prosek boravka turista je tri do četiri dana, a sa onima koji godinama dolaze, domaćini se dogovaraju da li žele sami da pripremaju hranu ili su skloniji da to prepuste domaćinima.
            U selu Viševcu, u zaseoku Krćevac, kraj Topole, rođen je Karađorđe Petrović. Tu je imao kuću i imanje gde su ga zatekli dani Prvog srpskog ustanka. Kao vožd, Karađorđe je od Topole načinio sedište i političko-administrativni centar oslobođenog dela Srbije. Od 1811. i 1813. podiže utvrđen grad sa trospratnim kulama, u njemu dva konaka - za svoju porodicu i goste, i crkvu. Povratak Osmanlija pratilo je rušenje i paljenje Topole, topolskog grada i crkve. Tek nakon 1843., dolaskom njegovog sina, Aleksandra Karađorđevića za srpskog kneza (1842–1858), topolski grad je obnovljen sa posebnom pažnjom. Za vreme njegove vladavine u selu Krćevcu, obnovljeno je i veliko imanje na kojem su uzgajana grla plemenite rase, na kojem se danas nalazi imanje Ružice Jokić Žujević.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com