• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Trodnevni, 12. Memorijalni naučni skup iz zaštite životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija”, zajedno sa 02. Prolećnom školom unapređenjih tretmana otpadnih voda SMARTWATERTWIN, u Velikoj sali Save Tekelije, u Galeriji Matice srpske, u organizaciji  Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), Univerziteta u Novom Sadu, Fondacije „Docent dr Milena Dalmacija“, kao i SmartWaterTwin, Horizon Europa projekata.

            Uvodno predavanje održao dr Branislav Jović, redovni profesor, PMF-a, Univerziteta u Novom Sadu, a zatim je predavanje održala Anka Jevremović (Optimizacija zeolita (FAU, BEA i MFI) za uklanjanje pesticida iz vodenih sredina), dobitnica prve nagrade za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti zaštite životne sredine 2024., koju svake godine, dvanaesti put za redom, dodeljuje Fondacija “Docent dr Milena Dalmacija” povodom dana rođenja Milene Dalmacija (26. oktobra), najmlađeg doktorand u istoriji PMF-a, najvrednijim studentima za doprinos u oblasti zaštite životne sredine. U posebnom segmentu podrške naučnom istraživanju, o mogućnostima u okviru akcije Marija Skodovska-Kiri, predavanje će održati mr Gordana Vlahović, šef Kancelarije za projekte i međunarodnu saradnju na PMF-u, ujedno se ovom temom bavi i na samom Univerzitetu u Novom Sadu, neka su od preko 20 predavanja fokusiranih na najmodernijim istraživačkim postignućima iz oblasti zaštite životne sredine - objašnjava dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor na Katedri za hemiju, tehnologiiju i zaštitu životne sredine. 

            Kristina Stamenković, doktorand na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, predstavila je temu “Zakonodavstvo u oblasti javnog zdravlja i zaštite životne sredine”, koja se bavi pitanjem uticaja vode na naše zdravlje:
            - Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, Kancelarije za Evropu oko 15% smrtnosti je uzrokovanao upravo faktorom životne sredine. Ti faktori su različito raspoređeni po regijama, njihova distribucija nije ista pa samim tim ni uticaj po regijama i državama. Kod nas, u Vojvodini je dosta kritična situacija što se tiče vazduha, ali ni u ostatku Srbije kvalitet vazduha nije na željenom nivou. Da bi to izmenili trebalo bi često provetravati prostor, smanjiti zagađenje, uspostaviti saradnja sa međunarodnim institucijama… Navela bih premer Pariskog sporazuma o klimatskim promenama potpisan 2015. na 21. zasedanju Konferencije država, Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). Do potpisivanja tzv. Pariskog globalnog klimatskog sporazuma doveli su dvonedeljni pregovori, a svetski lideri čak 190 zemalja su se obavezali da će pokušati da spreče globalno povećanje temperature ograničenjem rasta prosečne globalne temperature značajno ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo i nastaviti napore da se ograniči rast temperature do 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo. Srbija je sporazum ratifikovala u maju 2017. čimese obavezala da će ubuduće da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
            Dr Srđan Rončević, dekan PMF-a je tim povodom poručio:
            - Uraditi se može puno, ali je potrebna volja. Stalno govorimo da treba podizati nivo svesti, i mislim da u našem društvu postoji dovoljan nivo svesti, ali nedostaje dovoljan nivo savesti da se posvetimo rešavanju tih problema. Svi gledamo ono što direktno vidimo, ono što na nas utiče, i na to se žalimo, a ne žalimo se na nešto čime mi utičemo na druge, indirektno i na sebe. Zato je neophodna edukacija i pritisak javnosti. Oko pitanja životne sredine svuda u svetu postoje ekološki pokreti, nevladine organizacije, postoji javnost koja traži da zna, da bude obaveštena i po Arhuskoj konvenciji (usvojenoj 25. juna 1998.), ratifkacijom ovog sporazuma, 12. maja 2009., Republika Srbija se obavezala da će u svoje zakonodavstvo integrisati principe i načela Arhuske konvencije, čime je defnisano da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine, kao i to da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.
            Na pitanje: Kako industrijalizacija utiče na zagađenje životne sredine dekan je rekao da za zemlje u razvoju, poput naše, malo je teže da pratimo sve te mere, ali i da učimo iz tuđih loših primera, svesni da bez održivog razvoja nemamo budućnost. Indrustrijalizacija jeste važna, ali obavezno mora da je prati održivi razvoj, odnosno primena svih mera zaštite životne sredine.