• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

             Kragujevac nije običan grad. U Kragujevac se ne dolazi samo iz turističke znatiželje, već iz potebe da se razume istorija, geografija, politička klima na prelazu dva veka, celovit razvoj zemlje; da se upozna grad prvina i industrijskog nasleđa; grad - pokretač mnogo toga novog.

            Sa idejom upoznavanja građana Temišvara sa centralnom Srbijom, Gradska turistička organizacija Kragujevca je 08. i 09. maja bila deo manifestacije “Promocije turističkih potencijala Republike Srbije i grada Temišvara”, koju organizovao TO Vršac, uz podršku TO Srbije, TO Vojvodine, Konzulata Republike Srbije u Temišvaru i Savezom Srba u Rumuniji na Trgu pobede u centru najvećeg grada u Banatu.
            - GTO je prvi put predstavila ponudu grada Kragujevca i okoline potencijalnim gostima iz ovog rumunskog grada, županije Timiš, sa željom da nas i na ovom tržištu konačno prepoznaju sa zadatkom da ih “dovedemo” u srce Šumadije. Odazvali smo se pozivu TO Vršca i TO Srbije da predstavimo “prvu postavu” turističke privrede Srbije, zato što je tržište veliko, mnogoljudno, posebno županija Timiš, bliska nama i po kilometrima, temperamentu i vrednosnom sistemu - kaže Emina Dramlić, objašnjavajući da veliki broj naših turista posećuje Rumuniju, i da nema vikenda kada neka tura iz Kragujevca ne dođe u Temišvar. Svojim prisustvom GTO Kragujevca želi da tu praksu okrene i u drugom pravcu i što pre ostvari veći broj dolazaka, jer sve ono što nudi GTO Kragujevac, blisko je stanovnicima ovog dela Rumunije.
            - Ono što smo predstavili su kulturno-istorijski spomenici, pre svega srednjovekovni manastiri u moravskom stilu: Voljavča, Blagoveštenje, Nikolje, Denkovac, Raletinac, Sarinac i Divostin; Spomen-park Kragujevački oktobar (Šumarice), mesto sećanja i počasti za nevino stradale u Drugom svetskom ratu; “Arsenal fest” (poslednja nedelja jula) jedan od najvećih muzičkih događaja u regionu, sa gostovanjem najvećih muzičkih zvezda. Drugi deo ponude baziran je na sjajnoj gastonomskoj ponudi, jer gastroturizam danas je nešto što pokreće ljude. Zahvaljujući najslađem, najuskusnijem voću na svetu, Šumadija je idealno mesto za proizvodnju žestokih alkoholnih pića, vina… Ne čudi, veliki broj sjajnih destilerije, vinarija, kako iz Kragujevca tako i cele Šumadije. Jedna od najprestižnijih vinskih manifestacija u Srbiji - “Salon vina Kragujevac”, ove godine jubilarni deseti, u organizaciji Vinskog viteškog reda Šumadije. Nešto mlađi “Šumadijski festival rakija”, koji se održava od 2019-te, prilika je za promociju projekta „Šumadijska šljiva”, koji ima za cilj unapređenje teritorijalnog identiteta regiona, koji osim Kragujevca omogućava turistima iz zemlje i inostranstva da obiđu i Topolu, Aranđelovac - objašnjava Emina Dramlić.                                   
            U Kragujevac se dolazi sa namerom da se proba šljivovica, zaštitni znak Šumadije. Iz Šumadije se ne odlazi ukoliko se to ne učini. Osim šljivovice u ponudi su i druge voćne rakija, od kajsije i dunje…, a u degustacionim salama destilerija definisan je koncept degustacionih poseta, poput degustacionog bontona za rakiju a po preporuci profesionalaca (slično vinskim degustacijama), gde se probaju tri - četiri voćne rekije, počev sa aperitivnom, blažom (traviricom, kajsijom, dunjom, vilijamovkom), zatim bar dve šljivovice, jednom blažom i drugom odležalom u buretu. Zato, ko god dolazi u Kragujevac mora biti spreman na izazove.
            Kragujevac je grad sličan Temišvaru, gde se na 250km, koliko su udaljeni jedan od drugog sustižu banatska ravnica sa blago zatalasalom Šumadijom. Sve je isto, a sasvim drugačije, počev od arhitekture prirode, sela, etnosa … U Kragujevcu kao i u Temišvaru nalaze se objekti sa početka XX veka u stilu secesije ili sa primesama secesije; Rumuni, vrsni poznavaoci arhitekture mogu da se upoznaju sa objektima u balkansko-orijentalnom stilu… Ali ono što malo ko na svetu ima je kraljevska tradicija. Godine1818. Knez Miloš Obrenović je proglasio Kragujevac za prvu prestonicu moderne Srbije, pa sve do 1841, kada glavni grad mlade države postaje Beograd. Pre toga, od 1811-1813.na 40-tak kilometara od Kragujevca, u Topoli, Oplencu - vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe Petrović, podigao je utvrđenje, poznato kao Karađorđev grad učinivši Topolu centrom političkog i vojnog života Srbije početkom XIX veka.
            Kragujevčani su ovoga puta uputili poziv rumunskim turistima da se za početak opredele za produženi vikend i ispitaju, u zavisnosti od interesovanja grupe i mogućnosti, a svaki drugi dolazak opredele za nešto drugo. Ciljnih grupa nema, jer ovde se turisti ne dele po godinama, nego po interesovanju.