• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Na izuzetno visokim temperaturama koje su uticale na ubrzano sazrevanje hlebnog zrna, poslednjih dana juna, na parceli kooperanta OZZ “Nadalj” u istoimenom naselju kod Srbobrana, obeležen je Žetveni dan, čime je i zvanično obeležen početak žetve pšenice u Vojvodini, uz želje poljoprivrednicima za uspešnom žetvom, visokim prinosima i dobrim cenama.

            Organizator Žetvenog dana po 18 put bio je Zadružni savez Vojvodine (ZSV), uz suorganizaciju Privredne komore Vojvodine (PKV) i Kompanije KITE DOO. Događaju su prisustvovali i predstavnici državnih organa, među kojima i Milica Janković, specijalna savetnica ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodin Imre Kiš, generalni direktor i mr Đorđe Mišković izvršni direktor KITE DOO… Domaćini Žetvenog dana, OZZ “Nadalj”, na čelu sa Jelenom Gogoć, direktorkom ove zadruga, obezbedili su odlične uslove za održavanje manifestacije.
            - Svake godine na Žetvenom danu razmatra se kalkulacija ZSV o troškovima proizvodnje i ceni koštanja pšenice aktuelnog roda. Ukupni troškovi ovogodišnje proizvodnje pšenice procenjeni su na 152.235,60 din/ha, a cena koštanja za prosečan prinos pšenice od 6t/kg na iznos od 26,04 din/ha, što je visoka cena, uprkos prilično dobrim prinosima, i očekivanju iznad prosečnih prinosa na parcelama sa primenom svih agrotehničkih mera. Činjenice koje brinu su troškovi proizvodnje koji poslednjih godina stalno rastu i trenda koji se, nažalost, neće zaustaviti - izjavila je mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV, na otvaranju ovog događaja.
            Žetveni dan za poljoprivrednike i zadruge predstavlja svečan ali i centralni događaj nakon kojeg poljopirvrednici ubiru prve plodove svoga rada:
            - Poljoprivrednici se na ovom događaju uvek nalaze između brige i nade, i pitanjima: Kako će podmiriti troškove proizvodnje i da li će nešto zaraditi od svoje pšenice, a nakon prethodne strepnje vezane za kvalitet proizvoda i visinu prinosa.
            Mr Nestorov optimistično je komentarisala prinose i kvalitet pšenice kod svih koji su  u nju uložili sve što je bilo potrebno, kao i brigu oko cene, imajući u vidu da je tržišna cena stare pšenice, a isto tako i prvih ugovora zaključenih za ovogodišnju pšenicu, daleko ispod cene od 26 din/kg, te da je očigledno da se ni u periodu žetve, a ni neposredno nakon nje, neće formirati na način koji pokriva troškove proizvodnje:
            - U ovim uslovima proizvođačima je potrebna pomoć. Ova tema je razmatrana na UO ZSV i zaključak je da je trenutno u centru žetva pšenice, ali i berba svakog drugog proizvoda, kada dođe na red. Zaključak je da proizvođač ne sme da proda svoj proizvod ispod troškova proizvodnje, što se dešavalo u toku prethodnih godine. Zbog toga, ZSV će preko UO da da strateški predlog državi, da se ove godine uvede zaštitna, garantovana cena koja ne sme biti niža od troškova proizvodnje za prosečan prinos za pšenicu, ali i za druge strateške proizvode.
            Podsetila je na prošlogodišnje dramatične gubitke koje su pretrpeli poljoprivrednici sa kukuruzom i sojom, što je probudilo realnu zabrinutost o tome ko će imati kapacitete da podnese pritiske i proda svoje proizvode ispod troškove proizvodnje, kao što je bio slučaj poslednje tri godine. Zadruge su bile uz zadrugare i podnele najveći teret krize. Obezbeđivale su repormaterijale i usluge svojim zadrugarima i kooperantima za novu proizvodnju, i onima koji se nisu uspeli razdužiti za prethodne dugove, što je loše uticalo na poslovanje mnogih zadruga. S druge strane i proizvođači su postali oprezniji i počeli da štede na inputima u proizvodnji, što nikako nije dobro u konačnom ishodu za prinose.
            - Nadamo se da će kao i pšenica, jesenje kulture dobro proći, ali pitanje je kako će proći njihovi proizvođači. Pozivamo državu da se strateški pozabavi temom pšenice i drugih strateških proizvoda, a na nama je da očuvamo poljoprivrednu proizvodnju i obezbedimo prehrambenu sigurnost države. Poseban zadatak je da oporavimo poljoprivrednike i zadruge koje su prethodnih godina ostali iscrpljeni usled razniih finansijskih, tržišnih, vremenskih i drugih (ne)uslova, a najviše visokih troškova proizvodnje i niskih cena ratarskih proizvoda - naglasila je predsednica, i pozvala proizvođače i zadruge da se dalje udružuju, ali pre svega investiraju u skladišne kapacitete i opremu koja će unaprediti ekonomski položaj zadruga i zadrugara, smatrajući da zadruga koje imaju svoje skladišne kapacitete, bez obzira na tržišne uslove, imaju mogućnost da skladište svoje proizvode i da makar sa jednim delom svoje robe kalkulišu o prodaji, kada cene na tržištu budu povoljnije.
            Mr Nestorov se obratila i državnim organima s porukom da investicija u zadrugarstvo i njene podsticaje najviše koristi poljoprivrednicima i selu, ali i domaćoj poljoprivredi u celini.