• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Septembra 2024., na redovnoj Izbornoj skupštini za predsednika Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS), izabrana je Sunčica Jović, dotadašnji potpredsednik MGSS, dugogodišnji gljivar, predsednik GD “Rujnica” iz Vlasotinca, učiteljica i veliki ljubitelj prirode. Na istoj Skupštini, Zoran Jelenković (prvi predsednik MGSS, GD “Kopaonik”) iBranko Milojević (UGLJP “GORUN”, Ćuprija) izabrani su za potpredsednike, a Stefan Veljković (GD “BUKOVAČA”, Ćićevac), za novog sekretara Skupštine.

            - S obzirom da sam prisutna od konstituisanja MGSS, prvo kao član, nakon godinu dana tehnički sekretar, pa sekretar, na kraju i potpredsednik, uvek sam bila u toku svih dešavanja i nije bi bio veliki teret da preuzmem ovu funkciju, za koju sam pripremana i ja i svi članovi MGSS koji imaju afiniteta, sposobnosti i snagu da se stave ispred društva jednakih. S obzirom da posedujemo zajedničku energiju, što je olakšavajući faktor, u narednom periodu planiramo da dovršimo započeto, vezano za nauku, popise gljive, naučnu i stručnu literaturu. Jedan od najvećih projekata, kako zbog obima, rada na terenu, dužine trajanja, je popis gljiva na tri zaštićena područja, koji smo za sada sproveli na Kopaoniku, Goliji (u planu da završimo za tri godine) i Tari (još godinu dana), i da prihvatimo udeo u popisu gljiva i istraživanju na nekim drugim planinama, poput Stare planine, Vlasine, Homolja, Fruške gore - kaže Sunčica Jović dodajući: - Cilj MGSS je da na već postignutu saradnju sa mnogim institucijama, organizacijama koje se naslanjaju na prirodu, obrazovanje i nauku (NP, PP, instituti i univerziteti), proširimo na PMF u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kako bi “zaronili” dublje u istraživanje gljiva; da učvrstimo saradnju sa JP “Srbijašume”, “Zavodom za zaštitu prirode Srbije”… Jedan od najvećih ciljeva je da nas država prepozna. Prethodniih 10 godina proveli smo u intenzivnom nastojanju da dobijemo status i mesto koje nam pripada, u skladu sa našim radom, mogućnostima, znanjem, i pripadnost (Ministarstvu ekoligije, turizma, prosvete…), jer smo u međuvremenu, a na osnovu konstatacije da je “praksa bez teorije slepa, a teorija bez prakse impotentna”, koristeći oba izvora znanja, postali nezobilazni činilac raznih naučno-istraživačkih projekata. O tom stavu govore sertifikati gljivar i gljlivar-determinator MGSS, validan dokaz o stručnosti ozbiljne grupe gljivara koji vrhunski vladaju materijom, ne samo znanjima iz literature, već i sa terena - sigurno je u zemlji najjača grupa kojima je gljivarstvo ljubav, strast, pokretački motor u životu. Da se ipak nešto pomera, govori podatak da nas zovu iz škola (nastavnici biologije da prošire štura znanja o gljivama iz udžbenika), zdravstvenih ustanova (konsultuju nas da na osnovu sindroma prepoznamo gljivu koja je izazvala trovanje); za kvalitet toga što radimo, za naše manifestacije, za nauku, edukaciju građanstva dobijamo podršku što od lokalne samouprave što od lokalnih turističkih organizacija..., još jedna potvrda da radimo bitnu i kvalitetnu stvar, koja je u društvu nedostajala.        
            Rad i razvoj MGSS podrazumeva vezu sa regionom. Za sada su pitpisani Ugovori o saradnji MGSS sa Hrvatskim mikološko-gljivarskim savezom i Savezom gljivara Grčke, a ostvarujena je dobra saradnja sa gljivarima iz Slovnije, Makedonije, Bugarske, čak i Italije, gde je Marino Zugna, jedan od najvećih stručnjaka mikroskopije gljiva u EU, kao gost - predavač u okviru manifestacije “Dani vrganja” 2018. održao predavanje.
            Trenutno, na tlu Srbije egzistira 26 gljivarskih društava, sa oko 4.000 članova i preko 2.000 u svakom smislu aktivnih i posvećenih. Sunčica Jović, učiteljica po struci, začetnik je rada sa decom uzrasta od prvog do četvrtog razreda, zadovoljna što su neke generacije već upisale fakultete i postale ravnopravni članovi gljivarskih društava u svom mestu. Sve više mladih je još jedan od bitnih uspeha rada MGSS i lokalnih GD.
            Sve rezultate našeg rada vidi kroz veliki pristup i angažovanje mladih gljivara MGSS, da za narednih 10 godina bude 40 udruženja i da sasvim izostanu nemila trovanja. Biće prezadovoljna ulogom savetnika, koji će posmatrati neke nove klince kojima je svet gljiva, prirode uopšte, utočište duha i duševna hrana. Odrasla u porodici gde joj je deda bio učitelj a tetka učiteljica, gde je put do škole vodio kroz staze prirode, kroz šumu, imala kaže sreće da radi u seoskoj školi i časove Priroda i društvo. Svet oko nas, kad god vreme dozvoljava koristi resurse iz prirode. Prvo je osnovala gljivarsku sekciju, zatim je u okviru udruženja osmislila kviz, koji se proširio i na Savez. Za kratko vreme sva GD MGSS su počela rad sa decom, da deca nauče da vole prirodu i da se ponašaju u njoj, da steknu osnovna znanja o gljivama. A sve to uz nagradu za najtalentovanije - pet dana kampa na Koponiku, uz edukaciju o gljivama i prirodi.
            - Gljivarstvo nije za svakoga. Taj čudesan svet dozvoljava samo odabranima da mu se približe i donekle ga spoznaju. Gljivari, članovi MGSS svojim radom, aktivnostima, interesovanjima napravljeni su od čiste ljubavi, prema ljudima i prema prirodi, i naravno gljivama, kao nečem suštinskom, nečem što je i hrana, i lek, umetnost i ljubav…