• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

         - Uvek mi je zadovoljstvo da predstavim uspešne bivše studente FIMEK-a, Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, kao što je ing. Nenad Kovačić, koji je uspešno odbranio master rad na temu - Razvoj intiligentnog multifunkcionalnog uređaja za robotizovane tehničke sisteme u raznim oblastima: od vojne, automobilske do gejming industrije. 

Drago nam je kada imamo tako genijalnog studenta koji je uspeo da poveže teoriju i praksu, sve svoje znanje iz programiranja, raznih softverskih alata i tehnologija i implementira ih u jedan projekat ugradnje uređaja koji već danas kao prototip, može da se testira i ide ka finalnoj fazi razvoja. Odmah sam se odazvao pozivu da prezentujem njegov originalni uređaj, da li isti ovom društvu treba i da li ima zainteresovanih da bi to dalje nadogradili, nađe praktičnu primenu i krene u serijsku proizvodnju. To bi bilo za nas velika čast i zadovoljstvo, a za Nenada mogućnost daljeg razvoja - poručio je prof. Dragan Soleša, zamenik predsednika Univerziteta Privredna akademija (UPA) u Novom Sadu, dodavši: - Nenad Kovačić je praktičan primer razvoja UPA u pravcu digitalne transformacije. Ozbiljno radimo na tom polju i sve ovakve i slične projekte trudićemo se da usmerimo ka primeni u realnom sektoru, što na Univerzitetu, što u privredi, ekonomiji, i to smatramo našim zadatkom.
            Priču o ovom darovitom inženjeru, o studijama i podršci kolega i profesora, o nabavci svega potrebnog i same realizacije inventivno-briljantnih ideja, o porodici povratnika iz Velike Britanije gde se odselila početkom milenijuma…, nije lako ispričati jer nije uobičajena i počiva na sposobnosti stvaranja nečega novog, originalnog i vrednog, što nije dato svakom.
            Nenad Kovačić se rodio upravo u Velikoj Britaniji, i sa diplomom high school i college-a, pripreme za IT studije, odlučuje da nastavi školovanje u Srbiji, na FIMEK-u Univerzitet Privredna akademija. Zbog uslova, prilike, profesora i kolega, njihove podrške, kompletnog ambijenta koji podržava realizaciju ambicioznih projekata. I nije se pokajao.
            Nenad Kovačić, star 23 godine, sa 17 je postao student softverskog indženjerstva, zainteresovan za uređaje koji se koriste u vojsci, gde se vrše najozbiljnija istraživanja sa pronalascima koji pripadaju budućnosti jer, kao što je poznato, sve komercijalno dolazi iz vojske         - Volim da smišljam, otkrivam nove stvari za nove upotrebe, bilo šta što je danas u trendu - kaže ovaj mlad izumitelj, master inženjer, koji je svoj projekat Intilegnenti funkcionalni multiplicator - predstavio na Sajmu obrazovanja “Putokazi” u Novom Sadu u martu ove godine, i nastavlja: - Za ostvarivanje mog projektakoristio sam najnoviji komercijalni ESP32 - S3 najnovije vrste za Human-in-the-Loop (HITL)moćni dizajn toka rada koji kombinuje automatizaciju AI sa ljudskim pregledom za dobijanje preciznih rezultata. Da sam kojim slučajem deo vojne strukture, mogao bih koristiti raznorazne čipove ali kao student na raspolaganju sam imao samo jedan jak čip koji mi je dao mogućnost da razvijam moju ideju. Ovde se ne radi o nekom hobi-projektu, već inkomporiranju jednog kompleksnijeg projekta, koristio Libraris code, uz pomoć kojeg sam mogao da napravim svoje Signal i postignem željeni cilj - da ovakav uređaj učinim upotrebljivim. Zahvaljujući tome, sada koristim jedan džojstik kao univerzalni upravljač za različite operativne sisteme i različitu upotrebu: robotsku ruku, dronove i dr. Korišćenje specifičnog čipa otvorilo mi je mogućnost da započenem kodiranje svojih HIDsignala jer sam isprogramirao sve svoje signale, funkcije koje su mi potrebni, što znači da se taj džoistik može koristiti za više funkcija. Ukratko, radi se o kodiranju u koje se mogu ubaciti bilo kakvi signali koji su potrebni da se mogu koristiti za različite namene u isto vreme.
            Da bi ovo ostvario bilo mu je potrebno dosta vremena, ali kao velikom zaljubljeniku u ono što radi, nije mu teško padalo. Važnije od vremena bilo je da sazna koje komponente, koji program da koristi, i da bude funkcionalno najefikasniji, kao što su npr. profesionalni Hall senzore koji koriste magnete za očitavanje magnetnih signala i sl. Naredni korak je da koristi SP2 ID kompleksniji program što će mu omogućiti daleko više funkcija, mogućnost da iz megaprocesora iskoristi više funkcija i da ih implementira u kodu.         Koliko će njegov izum i svi ostali značiti za fakultet, prof. dr Dragan Soleša smatra da to može da bude dobra polazna osnova za sve buduće generacije FIMEK-a, i kao deo nastavnih programa, vežbi iz signala, primene ID, programiranja u Python-u...
            Nikola Jović, asistent i master softverskog inženjesrtva na FIMEK-u naglašava vrednost procesa učenja kroz završne radove i mentorsku podršku o kolegi, Nenadu Kovačiću i njegovom radu kaže:
            - Pred nama je eklatantan primer naučno-istraživačkog procesa kroz školovanje, od praktičnih vežbi do realizacije konkretnog prototipa. Trudimo se da ovakav pristup generalizujemo, kako bi što više mladih ljudi došlo da se školuje i napreduje u naučnom i tehnološkom procesu i koz edukaciju i usavršavanje napravi nešto produktivno i korisno. Paralelno, radimo na tome da i sami stalno usvajamo nove alate i tehnologije, jer je to uslov da se prati tempo savremenog softverskog inženjerstva. Svakako se trudimo da maksimalno radimo prvenstveno na sebi, da učimo nove alate, nove tehnologije neophodne za korak sa vremenom, imajući u vidu da smo na softverskom inženjerstvu, I to je upravo ono što FIMEK nudi mladim studentima, a to je izuzetno znanje, iskustvo koje će dobiti u narednih četiri ili šest godina, u zavisnosti od pohađanja osnovnih ili master studija.
            Dr Soleša zaključuje:
            - Prošle godine studenti su imali vežbe: radili raskrsnice, regulisanje saobraćajnica; projekte Smart Home, Smart Apartmans… Nenad Kovačić je otišao nekoliko koraka dalje koristeći najbolji komercijalni čip, mikroprocesor, zatim programiranje u više dimenzija (Python, Haskell)… i sve to može da se razume kao odličan pilot projekat za nove generacije, koje na osnovu ovog mogu grade slične projekte, da uključimo Nenada u nastavu vežbi, na mestu asistenta. Kada čuju velike kompanije za ovakav projekat realno je da će da ga vrbuju. Pokušaćemo da ga motivišemo da ostane na fakultetu, da ovde završi doktorske studije i bude lider jednog mladog IT tima. Da država prepozna ovako nešto, kompanije, pa da naprave razvojni Lab na FIMEK-u, da pitaju šta nam treba od alata, tehnologija, softvera…, napravili bismo tim i krenuli u ozbiljan razvoj. Ali, pustimo vremenu da pokaže kako će sve to ići. FIMEK Univerzitet Privredna akademija, profesori i ja, kao jedan od njih učinićemo sve gde god da se pojavimo da promovišemo Nenada, njegovo znanje, ideje, i njegov proizvod koji je upravo ovde ugledao svetlost dana.