- Prethodna
- 1 of 5
- Sledeća
- Svaki grad se razvija na bazi svojih privrednih aktivnosti a integralni deo sremskokarlovačke privrede je turizam. Čak, usudio bih se da kažem, temelj razvoja grada, zbog čega je Turistička organizacija opštine Sremskih Karlovaca od strateškog značaja za ovu opštinu, njen rad, ono šta ona artikuliše i kako funkcioniše.
Zato smatram da je strateški značajna intencija TOOSK-a za povezivanjem sa institucijama Republike Srbije, Pokrajinske vlade, Sekretarijata za privredu i turizam, ali i sa TO Vojvodine i TOO Novog Sada, u smislu pružanja logističke podrške. Bitno za razumevanje pozicije turizma u privrednom progresu grada je to da on vodi i pokazuje pravac razvoja Sremskih Karlovaca. Sremski Karlovci su jedan od onih gradova koji imaju dužnost i obavezu, moralni poziv da 110% svojih kapaciteta, snaga i energije investira u prezentaciju ali i pamćenje budućih generacija, kako bi sačuvali nasleđene vrednosti, ono što su prethodne generacije izgradile tokom tri - četiri veka i ostavile nama, da razumemo svoje korene i učimo iz lekcija prošlosti - istakao je Dražen Đurđić, predsednik opštine Sremskih Karlovaca.
Zadvoljan modelom i principima rada TO, predsednik konstatuje da je otvaranjem savremenog Info centra septembra 2024., na samom ulazu u grad, koji se i na taj način približio turistima postavio nove standarde rada i kreativne perspektive delovanja na osnaživanju ukupnih inicijativa u funkciji turizma.
Po rečima predsednika opštine, Sremski Karlovci ulaze u najozbiljniji investicioni ciklus u svojoj istoriji, što potvrđuje i budžet za 2026., u ukupnom iznosu od bezmalo milijardu i po dinara, najveći u dosadašnjoj istoriji opštine, a čak 50% biće usmereno u saobraćajnu, komunalnu infrastrukturu čime će se omogućiti bolji prilaz gradu, lepše uređene ulice, trgove, parkove, kako za turiste tako i na korist građana.
- Smatram da je ulaganje u infrastrutkru pravi put za razvoja jedne opštine, a budžet 2026. omogućuje plan koji gradi budućnost Sremskih Karlovaca. Iz ideoloških razloga, Sremski Karlovci su još od Drugog svetskog rata bili zapostavljeni u razvoju. Ipak, poslednjih godina obnovljen je magistralni put Beograd - Novi Sad, otvorena brza pruga i mogućnost dolazaka turista iz pravca Beograda, od prošle i iz pravca Subotice; do 2027. Sremski Karlovci očekuju i turiste iz Budimpešte odnosno iz istočne, zapade i centralne Evrope. Sve ove krunisali smo 2025-te u oktobru izgradnjom međunarodnog putnog pristaništa na Dunava, čime su se Sremski Karlovci, nakon 50 godina vratili na mapu pristaništa najplovnije evropske reke - dodao je gospodin Đurđić
Sa posebnom pažnjom gospodin Đurđić se osvrnio na uređenje fasada, jednim od primarnih infrastrukturnih poslova.
- U proteklih 12 godina obnovljene su ne samo fasade već i kompletni objekti u najjužem jezgru grada. Reč je o rezidencionalnim objektima: Patrijaršijskomdvoru, najmonumentalnijoj građevini XIX veka u Vojvodini, sedištu vladike sremskog, Saborne crkve Svetog Nikole, Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija. U toku je prva faza radova na Seminarijumu, kao i na rekonstrukciji Karlovačke gimnazije od 4.500m2 i obližnje OŠ "23. oktobar". Delimično je obnovljena Kapela mira, potpuno rekonstruisani Župni ured,Rimokatolička crkva Svetog Trojstva, Kuća Dimitrija Anastasijevića Sabova, i niz drugih objekata. Danas Sremski Karlovci više ne liče na “grad duhova” od pre desetak godina. Centralna zona je zaštićena i u značajnoj meri dovedena na visok nivo uređenja građevinskih objekata. Naravno, posao nije gotov i nikada to neće biti jer sve ovo podrazumeva i kontinuitet u održavanju, što nije lako. Za 2025., Opština je investirala više od 60 miliona dinara u uređenje fasada. Za 2026. je određeno preko 163 miliona dinara za uređenje fasada objekata u Ulici Patrijarha Rajačića, budućeg dela pešačke zone, odnosno trgovačke ulice, a koja bi trebala da bude u potpunosti sređena najkasnije do početka 2027., na predlog opštine i odlukom Odbora za obnovu Sremskih Karlovaca.
Predsednik objašnjava da nije reč samo o fasadama, već jednom strukturnom radu na spomenicima kulture, zgradama starim dva, tri veka, koji često podrazumeva i zamenu krovne kontrukcije, neretko i kompletnog krova, sanaciju i restauraciju fasadnih delova, zamenu stolarije, što čini i do 40% jednog objekta. Reč je o obimnim radovima koji se moraju sprovoditi stručno, polako, pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji određuje uslove.
Ono što je najvažnije je da su Karlovci danas privlačno i ugledno u punom smislu reči, mesto ne samo po svojim istorijskim, duhovnim, kulturnim znamenjima, već i prijatno za šetnju ili odmor u jednom od vrlo lepo uređenih kafića, restorana u okruženju zdanja koja imaju istorijski, kulturni, politički, arhitektonski značaj, u kojima je pisana srpska istorija.
