• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U sklopu projektnih aktivnosti 30.03.2026. godine na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu održana je edukativna radionica posvećena Poljoprivredi podržanoj zajednicom (CSA), kao deo šire strategije jačanja malih proizvođača. Dok se međunarodni IPA projekt ARCCHAD polako privodi kraju, sumiraju se rezultati koji promovišu otporniju i humaniju budućnost proizvodnje hrane u našem regionu.

            Projekat ARCCHAD
            Na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) u Novom Sadu održana je radionica koja je okupila male poljoprivredne proizvođače i buduće preduzetnike. Tema skupa - Poljoprivreda podržana zajednicom (CSA) - predstavljena je kao ključni model saradnje koji omogućava gazdinstvima da prebrode klimatske izazove i obezbede stabilne prihode kroz direktnu vezu sa potrošačima.
            Projekat ARCCHAD - HUSRB/23R/11/008, odnosno Alternative Responses to Climate Change Adaptation for Small-Scale Producers Focusing on Complex Economic, Environmental and Social Approach Through the Entire Value Chain (Alternativni odgovori na prilagođavanje klimatskim promenama za male proizvođače, sa fokusom na kompleksan ekonomski, ekološki i socijalni pristup kroz čitav lanac vrednosti), promoviše sveobuhvatan pristup lancu vrednosti. Vodeći partner na projektu je Central Danube Development Agency Nonprofit Ltd. (CDDA - Mađarska), dok su ostali partneri: Nacionalno udruženje za zastupanje interesa malih proizvođača i pružaoca usluga (Mađarska), Udruženje baštovana Senta (Srbija) i Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu (Srbija).
            ARCCHAD predlaže inovativan pristup sa više aktera kako bi se rešili problemi klimatskih promena. Cilj je podrška malim poljoprivrednicima kroz alternativna rešenja, kao što su moderne tehnologije, diverzifikacija aktivnosti, formiranje kolaborativnih zajednica i podizanje svesti zainteresovanih strana.
            Projekat je nastao kao odgovor na ranjivost malih gazdinstava i bavi se izazovima koje klimatske promene postavljaju pred najranjivije učesnike u poljoprivredi. Porodične farme igraju vitalnu ulogu u održavanju ruralnih područja, ali njihove tradicionalne metode i marketinške strategije više nisu efikasne pred negativnim uticajima klime. Nedostatak svesti o tehnološkom, društvenom i tržišnom napretku sa obe strane granice naglašava potrebu za ovakvim prekograničnim inicijativama.
            Uspešnim završetkom projekta ostvareni su ključni rezultati koji direktno doprinose modernizaciji poljoprivrednog sektora i jačanju lokalnih zajednica:
            1. Realizovane pilot akcije - Sprovedeno je sveobuhvatno testiranje agro-digitalnih alata na odabranim pilot farmama u Mađarskoj i Srbiji. Tokom ovog procesa, uspešno su mapirani ekološki prihvatljivi materijali, čime je postavljen temelj za održiviju proizvodnju i bolju digitalnu povezanost poljoprivrednika u sistem.
            2. Implementirana inovativna rešenja - Izrađene su detaljne studije o lokalnim sistemima hrane, koje su poslužile kao osnova za kreiranje praktičnog priručnika za poljoprivrednike. Ovaj priručnik nudi konkretna uputstva za primenu novih modela kratkih lanaca snabdevanja, omogućavajući proizvođačima direktniji i efikasniji put do krajnjih potrošača.
            3. Uspešno širenje znanja - umrežavanje - Razvijen je bogat set edukativnih sadržaja fokusiranih na tržišne i društvene inovacije. Pored stručnih tekstova, snimljena je serija video materijala koji na vizuelan način približavaju sistem tehnike proizvodnje. Kao kruna aktivnosti, organizovan je EXPO sajam za male proizvođače, koji je poslužio kao ključna platforma za promociju njihovih proizvoda i uspostavljanje novih poslovnih kontakata.
            4. Edukativna radionica - Šest modula za promenu Sistema
             o Ekološka harmonija i regeneracija: Učesnici su učili o specifičnim rizicima poput “atmosferske suše” i degradacije zemljišta. Rešenje je ponuđeno u vidu regenerativne poljoprivrede koja podrazumeva minimalno uznemiravanje zemljišta i održavanje živog korena tokom cele godine.
            o Solidarna ekonomija i kratki lanci: Predstavljeni su modeli poput “kupovnih zajednica” “sistema kutija” (Box Schemes), gde farmer vrši isporuku na jednu lokaciju, čime se drastično smanjuju troškovi transporta.
            o CSA principi i deljenje rizika: Naglašeno je da članovi zajednice ne kupuju samo hranu, već postaju “su-hranitelji” koji prihvataju rizike proizvodnje zajedno sa poljoprivrednikom.
            o Komunikacija i poverenje: U sistemu gde nema velikog marketinga, poverenje je ključna valuta. “Radikalna iskrenost” u slučaju napada štetočina gradi neraskidivu vezu između proizvođača i potrošača.
           o Finansijska održivost: Detaljno je obrađeno formiranje budžeta koji pokriva realnu platu poljoprivrednika, poreze, doprinose i rezervu za nepredviđene rizike.
           o Operativna logistika: Praktični saveti o upravljanju punktovima za isporuku (hub-ovima) i upotrebi višekratne ambalaže radi smanjenja otpada.
            Dugoročni uticaj i privođenje projekta kraju
            Projekat ARCCHAD, započet 1. juna 2024. godine, svoj formalni put završava 31. maja 2026. godine. Međutim, njegovi efekti su projektovani da traju decenijama. Kroz testiranje digitalnih alata na pilot farmama i kreiranje video materijala za učenje, znanje ostaje dostupno novim generacijama.
            Najveći uspeh projekta je upravo promena svesti - hrana više nije samo stavka u budžetu, već rezultat teškog i časnog rada koji zaslužuje pravednu cenu i podršku okruženja. Svi
učesnici radionice su dobili potvrde o uspešno završenoj obuci, čime su zvanično postali pioniri novog, solidarnog pristupa poljoprivredi u našoj zemlji.
            U svetu koji postaje sve nepredvidiviji, sistemi poput CSA nas ponovo povezuju na osnovnom ljudskom nivou, čuvajući naša sela, zdravlje naše dece i plodnost naše zemlje.