• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Turizam je pokretačka snaga u mnogim evropskim zemljama i regionima. Međutim, ovaj sektor se suočava sa nekoliko izazova. Pre svega, potrebno je da i turizam da svoj doprinos opštem cilju - Evropi sa što manje štetnih gasova i očuvanijom životnom sredinom. Pored toga, sve je izraženija potreba da se ponuda proširi i obogati, kako bi se izbegle gužve na već preopterećenim, popularnim destinacijama tokom glavne sezone. Uz to, sve je više putnika koji ne žele samo da razgledaju, već tragaju za iskrenim, autentičnim doživljajima koji imaju dublji smisao.

            Imajući sve ovo u vidu, industrijski turizam se nameće kao veoma perspektivan pravac za dalji razvoj. Sam koncept podrazumeva obilaske fabrika i pogona koji i dalje rade, kao i napuštenih industrijskih lokacija ili onih koje će tek biti izgrađene, a sve sa ciljem da posetiocima približi priču o tome kako se nekada privređivalo, kako se radi danas i šta nas čeka sutra.
            Industrijski turizam, koji se ponekad naziva i „industrijska kultura“, u stručnoj literaturi se definiše kao razvoj turističkih aktivnosti na veštačkim mestima, zgradama i predelima koje su stvorili industrijski procesi iz ranijih razdoblja.
            On obuhvata kako spomenike industrijskog nasleđa i napuštene objekte, tako i one koji su još uvek u funkciji. U industrijski turizam spadaju različita postrojenja za preradu hrane, tekstila, drveta, rudnici, fabrike automobila i aviona, brodogradilišta i drugi objekti namenjeni industrijskoj proizvodnji. Kao što je već rečeno, tu spadaju lokaliteti od istorijskog značaja, oni koji su još uvek u upotrebi, ali i oni čija je prvobitna namena vremenom izmenjena.
            Kako industrijski turizam dobija na strateškom značaju širom Evrope, sve više raste potreba da se jasnije sagledaju njegov obuhvat, razvojni put i mesto koje zauzima u politikama regionalnog razvoja. Upravo ovim pitanjima bila je posvećena tematska radionica održana u Lionu u okviru projekta IndusTour, na kojoj je Etore Ruđero, spoljni ekspert za industrijski turizam, predstavio koncept „četiri generacije industrijskog turizma“.
            U nastavku donosimo intervju u kome ovaj stručnjak iznosi svoje viđenje o tome kako regioni mogu ovaj evolutivni koncept da pretoče u nove strategije, osmisle privlačne sadržaje usmerene na doživljaj i iskoriste industrijski turizam kao polugu za održiv, inovativan i raznolik teritorijalni razvoj.
            Tokom radionice u Lionu opisali ste industrijski turizam kao „krovni“ pojam koji objedinjuje nasleđe, korporativno pamćenje i aktivnu proizvodnju. Kako oni koji kreiraju politike mogu ovako široku definiciju da prevedu u jasne i sprovodive strategije?
            - Industrijski turizam se vremenom razvio u višeslojnu oblast koja povezuje industrijsko i zanatsko nasleđe, lokalnu proizvodnju i teritorijalni razvoj. Možemo ga razumeti kao svojevrstan „kišobran“ pod koji se svrstavaju napušteni industrijski objekti, aktivna industrijska i zanatska preduzeća, kao i korporativni muzeji - a svi oni u stanju su da ponude doživljaje namenjene širokom i raznovrsnom krugu posetilaca. Za donosioce odluka i privrednike izazov leži u tome kako ovu široku definiciju pretvoriti u zaokružene i primenjive strategije. Potrebno je industrijski turizam postaviti na tri osnovna stuba: vrednovanje napuštenog industrijskog nasleđa, uključivanje aktivnih preduzeća i upravnika korporativnih muzeja, i njihovo povezivanje u širi turistički ekosistem. Teritorije moraju da razviju usklađene strateške okvire koji podrazumevaju mapiranje resursa, zajedničke standarde kvaliteta, podsticaje za preduzeća i modele upravljanja u koje su uključene javne ustanove, privreda i obrazovni sistem. Samo ovakvim sistemskim pristupom industrijski turizam može da postane deo kulturnog turizma koji neguje lokalne tradicije i kulturu „znanja i umeća“.
            Objasnili ste da se četiri generacije industrijskog turizma međusobno ne isključuju, već često postoje uporedo. Na koji način bi regioni trebalo da uravnoteže ove različite pristupe?
            - Na skupu u Lionu izložio sam ono što smatram četirima generacijama industrijskog turizma. Prva generacija javila se kroz tehničke obilaske, mahom namenjene obrazovnim i profesionalnim krugovima - u suštini, turizam „za upućene“. Druga generacija donela je zaokret ka široj publici kroz vrednovanje industrijskog nasleđa: napuštene fabrike, rudnici i stara postrojenja obnavljaju se i pretvaraju u muzeje ili izložbene prostore. Treća generacija podrazumeva da aktivna preduzeća otvaraju svoja vrata i postaju mesta sticanja novih iskustava, gde posetioci mogu uživo da prate proizvodnju i otkrivaju vrednosti brenda. Četvrta generacija predstavlja najnapredniji oblik: kompanije više nisu izolovane jedinice, već postaju deo organizovanog ekosistema koji čine lokalne zajednice, institucije, kulturne i prirodne atrakcije. U ovako integrisanoj turističkoj ponudi, posetioci učestvuju, stvaraju i uče kroz neposredno iskustvo.
            Ove četiri generacije ne smenjuju jedna drugu, već često postoje uporedo na istoj teritoriji. Regioni treba da ih objedine, umesto da se opredeljuju samo za jednu: da vrednuju nasleđe (prošlost), otvaraju vrata aktivnih preduzeća (sadašnjost) i grade teritorijalne doživljaje (budućnost), stvarajući tako usklađenu i komplementarnu ponudu za različite ciljne grupe.
            Šta su ključni sastojci koji današnjim posetiocima čine doživljaj industrijskog turizma zaista privlačnim?
            - Suštinska promena ogleda se u pomaku sa čisto tehničkih obilazaka ka pristupima u čijem su središtu doživljaj i priča. Današnji posetilac traži smislen, uronjiv i angažujuć doživljaj. Najuspešnije ponude spajaju pripovedanje, interakciju i autentičnost. Priče koje povezuju proizvode sa ljudima i mestima bude emotivnu vezu, dok praktične radionice, simulacije i pogled „iza kulisa“ pasivne posete pretvaraju u nezaboravna iskustva. Digitalne tehnologije, poput proširene i virtuelne stvarnosti, dodatno produbljuju doživljaj jer složene procese čine razumljivim i dostupnim. Uspešan industrijski turizam spaja obrazovanje i zabavu – stvara istinski „edutainment“ doživljaj utemeljen u stvarnom proizvodnom okruženju.
            Zbog čega je industrijski turizam naročito delotvoran kada su u pitanju izazovi poput regionalne diversifikacije i sezonalnosti?
            - Njegova snaga leži u tome što istovremeno odgovara na više izazova. Destinacijama omogućava da iskorače iz ustaljenih turističkih modela, vrednujući industrijsko i zanatsko nasleđe i uključujući lokalnu privredu, čime obogaćuju turističku ponudu i istovremeno jačaju lokalnu ekonomiju i lance vrednosti. Kada je reč o sezonalnosti, industrijski turizam nudi sadržaje koji traju cele godine, manje su zavisni od vremenskih prilika i sezonskih špiceva, pa su naročito pogodni za škole, stručnjake i specijalizovane segmente publike. Uz to, popravlja sliku industrije u javnosti, podstiče transparentnost i pomaže u privlačenju talenata, posebno u tehničkim i naučnim oblastima.
            Gledajući ka 2030. godini, šta biste izdvojili kao odlike naredne faze razvoja?
             Moguća „peta generacija“ industrijskog turizma odlikovaće se dubokim prožimanjem digitalizacije, održivosti i personalizacije. Ključne odlike bile bi: fizičko-digitalna hibridizacija (proširena stvarnost, veštačka inteligencija) radi obogaćivanja poseta i omogućavanja pristupa na daljinu; održivost u središtu pažnje, kroz prikazivanje odgovornih i cirkularnih proizvodnih procesa; visoko personalizovani doživljaji prilagođeni interesovanjima posetioca; aktivno učešće lokalnih zajednica kao ravnopravnih aktera; i integrisanost u strategije teritorijalnog razvoja. Više se neće raditi tek o „poseti fabrici“, već o proživljavanju povezanog, osvešćenog i po meri krojenog iskustva u kome proizvodnja, tehnologija i teritorija neprestano stupaju u međusobni dijalog.
            Koje bi bile prve konkretne mere koje region treba da preduzme kako bi razvio industrijski turizam?
            Regioni bi trebalo da krenu od sveobuhvatnog mapiranja industrijskih resursa – kako napuštenih, tako i aktivnih – kako bi se sagledali potencijali i spremnost. Potom sledi okupljanje zainteresovanih strana i uspostavljanje početne mreže aktera, uz podsticanje vodećih preduzeća i javnih ustanova da budu nosioci. Pilot-projekti treba da provere formate i pokažu izvodljivost, s naglaskom na vidljivim i atraktivnim doživljajima. Neophodno je definisati i zajedničke standarde bezbednosti, pristupačnosti i kvaliteta doživljaja, kao i obezbediti obuke i podršku preduzećima koja se uključuju. Na posletku, industrijski turizam valja u potpunosti ugraditi u regionalne strategije, povezujući ga sa politikama u oblastima turizma, obrazovanja, inovacija i održivog razvoja.
            Primer dobre prakse: Opština Tønder, Danska
            Kroz projekat IndusTour, opština Tønder razvija industrijski turizam povezujući lokalnu privredu, nasleđe i umeće pripovedanja. U središtu ovih nastojanja nalazi se dijalog sa kompanijom ECCO, globalnim proizvođačem obuće koju su u mestu Bredebro 1963. godine osnovali Birte i Karl Tosbi. Karl Tosbi, po zanimanju obućar, prodao je porodični dom i preselio se u opštinu Tønder kako bi iz temelja izgradio ECCO – priča koja na najbolji način oslikava vrednosti ovog kraja: zanatstvo, kvalitet i duboku ukorenjenost u lokalnu sredinu.
            Na nedavno održanom sastanku razgovaralo se o postojećoj ECCO izložbi smeštenoj između kafića i prodavnice, koja bi se mogla preoblikovati u aktivniju atrakciju zasnovanu na doživljaju. Uvođenje čulnih i interaktivnih elemenata privuklo bi veći broj posetilaca, unelo živost u gradsko jezgro i ojačalo vezu između trgovine, javnog prostora i priče. Kroz ovakve inicijative opština Tønder pokazuje kako industrijski turizam može da pretoči autentične lokalne vrednosti u doživljaje koji istovremeno jačaju osećaj pripadnosti i privlače goste iz drugih krajeva.
            Više informacija i novosti o IndusTour projektu možete pročitati na veb-stranici: https://www.interregeurope.eu/industour.
#industour #interreg #industrialtourism #eufunded #euprojects #tourism  

            Tekst je pripremljen od strane Fonda za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine, Srbija i Grada Tender (Tønder), Danska, a u saradnji sa Etorre Ruiggeri, spoljnim ekspertom za industrijski turizam.
            Ovaj članak je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Fond za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.