• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Edukacija mladih naraštaja o zaštiti životne sredine ključni je korak ka sveobuhvatnom očuvanju prirodnih resursa i izgradnji održivog društva. Zajedničkim radom vaspitača/učitelja, roditelja i lokalnih zajednica, kroz interaktivne metode, kod dece od malih nogu treba razvijati ekološku svest koja vodi ka odgovornom odnosu prema prirodi - poruka je koju je prof. dr Velibor Spalević poslao sa VI Međunarodnog naučnog skupa:"Izazovi savremene ekonomije i društva kroz prizmu zelene ekonomije i održivog razvoja" koji u suorganizaciji realizuju Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) Univerziteta Privredna akademija iz Novog Sada i Fakultet za menadžment Univerziteta Komenskog, Bratislava (Univerzita Komenského v Bratislave). Svake godine ovi skupovi okupljaju učesnike iz više zemalja, što ukazuje na aktivnu razmenu znanja i radova, sa ciljem unapređenja akademskih i stručnih kompetencija, podizanje kvaliteta naučno-istraživačkog rada na društveno-humanističkom i tehničko-tehnološkom polju. 

          Među ovogodišnjim učesnicima/predavačima svojim izlaganjem pažnju prisutnih je privukao prof. dr Sc Velibor Spalević, sa Odsjeka za geografiju Filozofskog fakulteta i Biotehničkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, koji je govorio na temu:Tradicionalni ruralni pejzaž kao nosilac identiteta mesta: Estetska percepcija i njen značaj za održivo upravljanje zemljištem i očuvanje ruralnog prostora(Tradicional Rural Landscape as a Carrier of Place Identity: Aesthetic Perception and Its Importance for Sustainable Land Management and the Prezervation of Rural Space).             Tema predavanja aktuelna, životna a tiče se čoveka, njegovog bitisanja, rada, opstanka. Tema kojom je obuhvaćen pojam celokupnih prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi direktno ili indirektno određujučovekovu životnu i proizvodnu aktivnost.             - Raditi na estetizaciji prostora, na tome da stvorimo identitet prostora je vrlo važno jer specifične i komparativne prednosti prostora, npr. zapadne Srbije, planinskog prostora Crne Gore, nacionalni parkovi u Republici Srpskoj…, imaju svoju posebnost koju trenutno ne ističemo, dok na raznim destinacijama u svetu upravo takve prirodne celine smatraju najvećim vrednostima turističke ponude. Ove naše zemlje ne mogu dominirati u svetu velikog turizma, turizma velikih brojki, te zato moramo da svoj turistički proizvod da usmerimo na specifične, skrivene kutkove uz dodatnu vrednost kroz nešto gde će stranac, turista sa ponosom da kaže: “I was in Serbia! I was in Montenegro!” Mi nikada nećemo uraditi proizvode poput Coca-Cole, niti napraviti industrije koje će proizvesti velike rezultate. Zato ‘ajde da se koncentrišemo na specifičnost prostora i da taj proizvod možemo skuplje prodati zbog toga što će imati svoju osobenost i biti prepoznatljiv - naveo je između ostalog dr Velibor Spalević.             Profesor šansu “za promene” vidi u ljudima koji su osvešćeni, probuđeni, državama i resornim ministarstvima koji će pokrenuti i naći rešenje u procesu menjanja odnosa čovek-priroda.             Citirajući reči svog kolege, dodaje:             - Ne može svako da predaje našoj deci! Nužno treba posvetiti pažnju predavačkom kadru, od predškolskog do visokoškolskog uzrasta, i otpočeti (dugotrajan) proces menjanja, “oprirodnjavanja” čoveka. Već kod dece uzrasta od 3-4 godine treba započeti sa implementiranjem osećaja za lepo i prostor, da ga poštuju i čuvaju. Već sada u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i drugim našim prostorima nećete naći da deca bace papirić na ulicu, niti u saobraćaju čoveka koji se ne veže pojasom da se zaštiti, jer smo na to upućivani i videli smo od toga koristi. Pioniri ovih promena su u vrtićima, osnovnim školama, oni su ti koji će usaditi deci vrednost našeg prostora, da smo ponosni na njega, da ga čuvamo i deca će rastući sama da traže pitanje i odgovore kako zaštiti svoju okolinu - dodaje dr Spalević, podsećajući na narodnu mudrost koja kaže:             - Dok dete ne zaplače majka ne zna šta mu je. A naš prostor je zaplakao i skrenuo pažnju da neko ko se bavi tim stvarima, a trebalo bi na izvestan način svi da smo u to uključeni, da unapredi prostor kroz valoziraciju kulturne i prirodne baštine, kroz interakciju pojedinica i društva uopšte… Ne smemo biti zatvoreni u svoje male atare. Znanja uvećavamo razmenom, jer znanje je jedina stvar koju deljenjem ne gubimo. Deljenjem ovakvih poruka svi smo na dobitku i tako ćemo uspeti- zaključio je prof. dr Sc Velibor Spalević.