• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Bruno Skeledžija je sa dvadeset nastupa na svih dvadeset manifestacija “Prosto k’o pasulj”, jedne od najvećih u zemlji gastro-turističke manifestacije i, hteo ne hteo, postao njen zaštitni znak. On je taj koji pali vatru pre svih, koji započinje veče pre zvaničnog početka manifestacije sa pripremama i kuvanjem pasulja u velikom kazanu, lagano, pažljivo mešajući u pravilnim vremenskim razmacima (svakog sata), da ne krene po zlu. Jer, “Brunov pasulj”, kako ga lokalci zovu, ili “humanitarni” jer se kuva u okviru humanitarne akcije koju opština Temerin i Turistička organizacija opštine Temerin sprovode svake godine, počinje da se deli posetiocima u vreme kada su tek upaljena vatrišta za takmičarske pasulje.

            Brunu Skeledžiji je pripala ova dužnost, on kaže čast, da svake godine u svom kazanu od oko 2.000 litara, pripremi tri, čak i četiri hiljada porcija onima koji će svojim prilozima na neki način pomoći svom sugrađaninu, bolesnom detetu…, svake godine nekom drugom. Ove godine prikupljena sredstva namenjena su za lečenje dece, Olivere Ševo i Nikole Malića.    Ranije je Bruno, kazan zapremine oko 2.000 litara, prečnika 2,45-2,50m, dopremao na Vašarište dizalicom, jer u kamion nije stala. Iz korpe te iste dizalice, u koju su ulazili fotografi, osim atrakcije, napravljene su neke od najupečatljivijih fotografija Pasuljijade, najoriginalnije sigurno.
            Bruno Skeledžija je zanimljiva pojava, visokog stasa, najviši na manifestaciji, pozitivni i uvek nasmejani džin, i nekako ni kazan ogromnnih dimenzija ne izgleda preterano kabasto, već primereno kuvaru, koji odaje poverenje, kojem se veruje. Bruno je danas Temerinac, rođen u Baranji pre 62 godine, preduzetnik sa građevinskim mašinama (dizalice, bagere, viljuškare…), koji dogodine planira penziju ali ne ovu kuvarsku. Tu je plan da ostane što duže jer u tome uživa, u kojoj je od samog početka i jedan od stubova manifestacije, koja se, po njegovim rečima, a ko je kompetentniji od njega da to kaže, i po broju takmičara i posetilaca - širi, na njegovo i zadovoljstvo svih pasuljdžija.
            - Ove jubilarne, dvadesete godine održavanja manifestacije, podelili smo oko 3.000 porcija, i u roku od dva sata “džambo” kazan je bio prazan. U pasulj smo stavili 150 kg mesa, kobasica, slanine, 150kg pasulja, 150-160 kg povrća (luka, šargarepe, paprike, belog luka, zeleni, začina (bibera, aleve paprike, soli, vegete, lovorovog lista i ostalih), sve sastojke koji idu u redovan pasulj, u istom odnosu ali u drugačijim količinama. Ljudi su dolazili po dva-tri puta da “repetiraju”, i to je najbolji znak da smo skuvali dobar pasulj, ne preterano začinjen, ni pregust, ni “tanak”, već onakav kakav prija većini - kaže naš sagovornik objašnjavajući da nije lako napuniti ovaj “đakuzi”, “ali meni je potaman”. Svake godine Bruno dolazi na Vašarište noć pre manifestacije prateći ceo proces od pripreme do podele pasulja. Dan pre fešte pasulj potopi, u 23:00 stavlja ga u kazan, potom luk i sve po redu, podloži vatru, laganu da se kazan zagreje, do pet sati ujutru da polako vri, kako bi mogao da začini ovaj delikates i polako završi, od početka do kraja mešajući ga na svakih sat vremena, da ne zagori.
             Pa ko to može? Ima jedan Bruno, interesantnog prezimena Skeledžija,čestog u kraju iz kojeg dolazi - Baranje, čiji su se preci, nema sumnje, bavili prevozom ljudi, stoke i robe skelom preko reka. Kako su skele u prošlosti bile od vitalnog značaja za trgovinu i putovanja, skeledžije su bile izuzetno poštovani i važni članovi lokalnih zajednica. Bruno je napustio i rodni kraj i skelu, ali je veslo zadržao. Njime, a ne varjačom, jer tolike nema, danas meša autentičan vojvođanski pasulj koji osim dobro natopljenog pasulja, mesa zahteva sporo kuvanje. Baš kako to radi Bruno.
            - Kuvanje pasulja u okviru humanitarne akcije, je tradicija i Temerina i ove svetkovine. I Temerin, i ove ljude, vremenom sam zavoleo i kao da sam se rodio ovde. Ljudi me poštuju, cene moj rad, neki čak i sa divljenjem posmatraju moju hrabrost da se upustim u ovakav jedan nesvakidašnji poduhvat. Pre izvesnog vemena dobio sam poziv od organizatora manifestacije iz Sremske Kamenice da sa svojim kazanom učestvujem na jednom njihovom okupljanju, i nadam se da će doći do tog dogovora, jer ja to jednostavno volim - ističe naš sagovornik, uz opasku da se porodica ljubitelja i poštovalaca čorbastog pasulja širi, na malo drugiačiji način, bez onog drugarstva i prijateljstva kakvog je bilo nekada, i podseća na, možda najvažniju - socijalnu komponentu svakog okupljanja, sposobnost pojedinca da ostvari odnose sa drugima, uz toleranciju i poštovanje. Bruno kaže da nam je upravo zbog faktora zajedništva potrebno još više manifestacija, koje okupljanjima daju određen smisao.
            Ni ljubav prema ovoj specifičnoj kuvaranciji, ni snaga, ni volja, ga, hvala Bogu, još ne napuštaju, pa planira još dosta ovakvih manifestacija da isprati. a kada tome dođe vreme “posao” će prepustiti sinovima, Goranu i Dejanu, koje je obučio, pripremio da nastave njegovu originalnu, pre svega zanimljivu misiju.