• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Potpukovnik Živica Trifunjagić- Žića Pilot rodom iz Kumana, oficir sa dužnostima u sistemu odbrane i Vojske Srbije, nosilac značajnih zadataka u okviru Generalštaba i Ministarstva odbrane, sa 1.200naleta na raznim “pticama”: “galebu”, “jastrebu” , “orlu”, I danas prepričava događaj od 14. decembra 1903. kada je preživeo pad "super galeba 4" kojim je pilotirao, dan koji slavi kao svoj drugi rođendan. Živica Trifunjagic je i član kluba katapultiranih pilota “Martin Bejker”, najpoznatijeg proizvođača sedišta za kataputliranje, za koje odgovorno tvrdi da mu je spasilo život.

            Živica Trifunjagić- Žića Pilot, koji se bliži 70-oj, čovek je velike snage i mnogobrojnih interesovanja.Bavi se lovom, ribolovom, stručnjak je za pečenje i degustaciju rakije, majstor i konzument dobrog kulena… I vrsni kuvar sve brojnijeg kluba kuvara kuhinje na otvorenom i učesnik brojnih manifestacija. Svoje majstorstvo pokazao je i na nedavno održanoj manifestaciji XX “Prosto k’o pasulj” na Temerinskom vašarištu, u konkurenciji 210 kotlića i jedan od 72 kuvara koji nije predao svoj pasulj na ocenjivanje.
            - To nikada ne radim. Dolazim ovde zbog druženja, atmosfere, zato što volim pasulj i da ga pripremam i da ga jedem. Volim da kuvam za prijatelje, i one koji će to tek biti, I verovali ili ne, kada god sam kuvao pasulj, nikada nije pretekao. Nikada nije ostala niti jedna kutlača. Meni je to dovoljno priznanje da sam pripremio ukusan obrok, zadovoljio ukuse i očekivanja - kaže Žića Pilot, ne krijući ni način na koji ga prirema.
            - Znam da svako ima svoju tajnu koja će dati kvalitet više ukusu, mirisu čorbastog pasulja. Ja ništa ne krijem i svi mogu da vide da u istom momentu stavljam sve sastojke, uz pasulj koji potopim 24 sata pre kuvanja, stavim crni i beli luk, praziluk, papriku, na sitno isečenu baburu, prokuvana rebra, da ne “gorače”, stavim i prokuvane papke, kada provri i tucanu parpiku, malo vegete, bibera, malo ljutog začina, ko voli. Kada je pasulj skuvan skuvano je i meso, stavim malo zaprške i to je to. Lično volim da zaljutim, ali stavim ljutine, ne mnogo, da svako može da ga jede, a ko voli može to učiniti naknadno - objašnjava naš sagovornik.
            Razlika između kuvanja u šerpi na šporetu i kuvanja u kotliću (kazanu) u prirodi, po njegovim rečima je ogromna, čak nema ni dodirnih tačaka. Dan kada se kuva na otvorenom, uz sve pripremne protokole, odlaska, boravka na vazduhu, uz društvo prijatelja, poznanika, je svetkovina, praznik za dušu, koji čisti i obnavlja sve ono što se u organizmu i mislima nakupilo, a što tamo ne pripada.
            - Prihvatio sam predlog i jednom mesečno kuvam za mog druga u Inđiji, količinu potrebnu za 95 radnika, u kotlu od 80 litara. U kotao stavim 10 kg rebara, 5kg slanine, 5kg kobasica, isto toliko papaka i 10 vrsta pasulja, Kupim na Kvantaškoj pijaci pola kilograma od svake vrste, pasulj potopim u vodu dan ranije, a kada sve to skuvam, majstori su oduševljeni -kaže zadovoljno Žića Pilot, dodajući da je svaki pasulj dobar i svaki koji je skuvao nikada nije pretekao.
            Živica Trifunjagić, zvani Žića Pilot na hiljade kilometara je prešao sa “5kazanjem” i timom na čelu sa Borom Otićem i nikada nije podlegao iskušenju da se takmiči. Jer, 100 ljudi 100 ukusa i svako voli pasulj (kao i bilo koje drugo jelo) pripremljeno na svoj način. Zbog bogatog iskustva zovu ga da bude član žirija, ali neće da se zamera. potpuno mu je svejedno ko će biti prvi, drugi ili treći.
            Ide na većinu manifestacija, po Vojvodini obavezno, ali ni njih ne može da obiđe zbog preklapamja:
            - Ne mogu da stignem na sve, jedino da se kloniram u šest primeraka. Istovremeno sa temerinskom Pasuljadom održavala se Kulenijada u Erdeviku, Sačijada na Stražilovu i u Novoj Gajdobri… Voleo bi da mogu na sve da stignem. Imam puno vremena, u penziji sam, ali ne mogu. Bez obzira na to nama je potreban što veći broj malih, srednjih, velikih, bilo kakvih fešti, druženja, kako bi zadovoljili osnovnu ljudsku potrebu koja direktno utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje. Uspostavljanje kontakata sa ljudima, i povezivanje sa drugima svakom od nas pruža osećaj pripadnosti, što je uz radost deljenja, darivanja nečeg ukusnog, toplog, prepoznatljivog, naše neprocenjivo iskustvo – zaključio je gospodin Trifunjagić.