• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

         - Grašac smatram jednom od najboljih belih sorti na svetu i čvrsto stojim iza tog uverenja. Iz svog isksutva, a mislim da sam video dovoljno, probao dovoljno, retke su sorte koje mogu da daju toliko dobra vina u toliko širokom spektru stilova, od penušavih, slatkih, barikiranih, oranž, svežih, kakva najčešće pijemo – tako govori Igor Luković, najveći vinski stručnjak u našoj zemlji.

            Na platou ispred ateljea na Petrovarinskoj tvrđavi, najvećoj koloniji umetnika u Srbiji, jednoj od najvećih u Evropi, peti put za redom u formi još jedne, specifične, vinske umetnosti javlja se Festival Grašca - autohtone sorte vinove loze Fruške gore, koja po rečima gospodina Lukovića tek treba da ispolji svoj pun potencijal.
            Igor Luković je i jedan od organizatora ovog festivala gde je dugo bilo prisutno mišljenje da osim EXIT-a ništa drugo ne može da uspe, ali je Grašac to dematovao i uz dobru organizaciju i dobar koncept privukao svoju publiku. U subotu, 13. juna, izlagalo je 30 vinarija, veliki broj Grašaca i nijedno drugo vino osim Grašca, jedine dozvoljene sorte na štandovima. Publika je u većem broju pristizala od 18:00 časova, a nakon sat i po, na platou “nije bilo gde igla da padne”. To govori da je trebalo biti uporan, istrajan i pun vere u ispravnost svog suda. Bilo kako bilo tek, Grašac se još uvek “traži”, vinari još “isprobavaju” stilove Grašca, da vide šta i koliko može.                                       
            - Kada smo pre 10-tak godina započeli da pričamo ovu priču, i pre pet godina uspostavili Međunarodni festival Grašca i Međunarodni GROW du Monde,upravo verujući u kvalitet sorte, od tada oba događaja su prerasla granice onog što smo na početku zamišljali. GROW du Mondepočeo je da putuje po drugim državama i ove godine je ocenjivanje održano u Češkoj, dok se Festival Grašca tenutno održava u dva grada, za sada, puneći Tvrđavu i beogradske prostore, i vruća je tema gde god da se pojavi. Ono najvažnije je da Grašac puni vinske karte, da li na čašu po prvoklasnim restoranima, ili na bocu u vinotekama, ili se nudi u sekcijama sa 30 do 35 različitih vrsta te sorte, navodi na zaključak da je Grašac pobedio ili da smo mi pobedili sa Grašcem - kaže gospodin Luković, koji dalje objašnjava:
- Specifikum sorte Grašac je da je on već bio tu. samo je trebalo da obznanimo i definišemo ono što on jeste. Najstariji pomen sorte na svetu nalazi se u “Herbarijumu” (1802) Andreasa Volnija, tadašnjeg direktora Karlovačke gimnazije. Grašac(Italian Riesling, Graševina, Welschriesling, Olaszrizling, Grašac beli, Grašica)je definitivno jako dugo na ovim prostorima i sa 14% ukupnih zasada, smatra se najrasprotranjenijom sortom u Srbiji, a na osnovu podatka od 22.300ha registrovanih vinograda. Takođe je među monosortnim vinogradima najviše što u Srbiji imamo.
            Grašac koji je jako dugo ovde, ako nije i potekao odavde, koristili smo dugo pod imenom Italijanski Rizling kao vino za špricer. Skretanjem pažnje na njegov stvaran identitet i važnost za regiju Fruške gore - Srema i celu Srbije, ali i region cele centralne Evrope (Slovenija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Austrija). Kada su vinari malo više pažnje obratili na sortu, pozabavili se svojim vinogradima, mikroklimom, teroarom, boljom tehnologijom, odjednom se počele da se dešvaju i platine i "Best in Show", DWWA u London, Šangaju, Tokiju… Grašac je počeo da osvaja svet, da se sreće u vinskim kartama u svetskim metropolama, u luksuznim hotelima i najpoznatijim restoranima sa tri Mišlenove zvezdice.
            Ali “Mi smo i dalje na početku sa njim, svesni da i ovog ne bi bilo moguće da i vinska publika nije prepoznala njegov kvalitet” poručuje Igor Luković, dodajući da je za Grašac, kao i za svaku drugu sortu najvažniji teroar i već sada na Fruškoj gori možemo da razlikujemo Grašac koji dolazi sa krečnjaka i onog sa lesa, onaj koji dolazi sa toplije ili hladnije pozicije. Ove druge mu više prijaju, zato što uprkos predrasudama, Grašac ima srednje ka nižim kiselinama, i ponekad, kada je pH vrednost viša, pogotovo kada dolazi sa lesnih tla, to ume da napravi problem u toplijim godinama. Grašac nema problema ni sa nakupljanjem šećera, da sazreva baš kako treba i možemo govoriti o Grašcu kao jednoj školskoj vinskoj sorti, i to bez ikakve genetske intervencije dovoljno otporne i prilagodljive mikrolokalitetima i promeni klime, jako važno za budućnst. S druge strane Grašci su vina koja mogu dugo da odležavaju, plemenita, kompleksna, bogata vina. Imamo posla sa jednom velikom sortom i jednom od najboljih belih vinskih sorti na svetu - poručio je naš sagovornik, uz primedbu da moramo da nastavimo započeti kontinuitet, da vinari ne odustaju, da edukuju ugostitelje, ovi da podele emociju sa potrošačima i gostima iz inostranstva, turistima.
            Autohtone sorte su nešto što će svako ko prvi put dođe u jednu zemlju tražiti da proba. Zlatno pravilo je da se u Istri prvo pije Malvazija pa tek onda Istarski Chardonany; u Toskani Sangiovese pa tek onda Merlot i dr.; u Riohi, u najprestižnijoj vinskoj regija Španije, traže se crvena vina od sorte Tempraniljo; u Tokaju čuveni Furmint, a na Fruškoj gori - naš Grašac.