• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Neke stvari se godinama odvijaju, nešto je tek započelo, mnogo toga još uvek na stand by-u i sanja o nečemu što se nikako neće desiti samo od sebe.

Inicijativa za otvaranje teme kulturne diplomatije u smislu, uspostavljanja odnosa u cilju obostranog interesa, povezivanjem slovačke nacionalne manjine u Srbiji sa Slovačkom, kroz manifestacije, kulturno umetničke progame, izložbe, filmske festivale, gostovanja pozorišnih trupa, koncerata, stipendiranje studenata, inicirana je od strane Jaroslava Stevanova i KTI centra, čiji je predsednik, licenciranog turističkog vodiča, menadžera TOG Zrenjanina, i, ujedno i organizator konferencije Kulturna diplomatija, kulturni turizam, održane u Kaštel Ečka, kraj Zrenjanina, kojom su otvorene brojne teme, pozitivne, pre svega,o povezanosti nacionalne manjine sa matičnom zemljom putem manifestacije „Tancuj, tancuj...“, u Gložanu, opština Bački Petrovac, koja je ostvarila odličan kontakt jednog naroda koji živi u dve države. Konferencija je bila pokušaj uspostavljanja razmene ideja, povezanih sa kulturom naroda/nacija u cilju izgradnje boljeg međusobnog razumevanja, na prvom mestu kulturnih vrednosti, veza među pojedincima, grupama, državama, i poboljšanja globalnog imidža
            Ovaj i slični festivali su turistički proizvodi koji predstavljaju skup materijalnih i nematerijalnih dobara, usluga…, koji privlače turiste, uglavnom slovačke nacionalnosti, na jednu destinaciju uz jedinstven doživljaj. Tako je jedna ideja, na neki način ni nova, ni originalna, ali jasno definisana i primenjujuća na povezivanje nacionalnih manjina u Vojvodini i Srbiji sa matičnim zemljama, viđena kroz prizmu kulturnog turizma i kulturne diplomatije, otvorila brojne mogućnosti saradnje kroz adekvatnu turističku ponudu. Gost predavač na konferenciji, dr Miloš Ćuruvija, prof. na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija „Prof. dr Radomir Bojković“, Kruševac, direktor konsultantske kuće “Futurizam” sa sedištem u Novom Sadu, godinama unazad bavi se temom razvoja turističkog proizvoda, tražeći nove modele i načine njihovog sprovođenja, jer univerzalnih nema. U tom nastojanju uveliko se naslanja na primere dobre prakse, pojedinaca koji su od inicijalne ideje bavljenja nekom vrstom turističke ponude u malim sredinama, ne samo uspeli da privuku turiste, već da svoja domaćinstva osposobe za smeštaj turista, ishranu…, da osim članova svog domaćinstva angažuju lokalce, osmisle programe koji će u potpunosti ispuniti očekivanja gostiju, uz ekonomski efekat kao motiv da nastave sa ponudom, konstantno je nadogađujući.
            Dr Ćuruvija najveći problem vidi ne u raskoraku između potencijala (onoga što znamo da imamo i plasmana istog), već i njegovog ekonomskog efekta:
            - Turističke organizacije nemaju mogućnost obavljanja komercijalne delatnosti i naplate aranžmana iz sopstvenih fondova, dok receptivne Turističke agencije, kojih je malo, po Zakonu o agencijskom poslovanju ne uživaju baš nikakve benefite za dovođenje 5.000 ili 10.000 stranih turista, i njihov rad je izjednačen sa radom TA koje prodaje aranžmane za letovanje u stranoj zemlji. I malo je onih koji će ući u tu priču, jer je to neizvestan, dugoročan i proces koji zavisi od različitih tržišta i samih turista, u zavisnosti iz koje zemlje dolaze, koje na neki način treba “naterati” da dođu, iako šanse uvek postoje da se to uradi, ja tu ne vidim dovoljan broj ljudi koji bi se time bavio. Pitanje je i koliko naša infrastruktura to može da podrži, u smislu da li možemo da obezbedimo dovoljano adekvatnog smeštajnog kapaciteta, da li poslujemo sa individualnim gostima, ili turoperatorima, sa kojima je jednostavnije raditi ali uz ispunjenje njihovih zahteva. Sa EXIT-om smo ispustili šansu za podizanje nekih drugih elemenata, koji bi porodili nove turističke proizvode. To se ponovilo i u “godini izazova i dobih prilika” 2020-21. a koju takođe nismo iskoristili, jer kada smo iz urbanih sredina bežali u ruralna područja, smeštaj i sve drugo plaćali smo 30% više od redovne cene, umesto da smo po starim cenama jačali veze, stvarali prijateljstva na relaciji domaćin-gost i stvaranju navike da se turisti vraćaju, jer je lepo i isplativo. To je bio “ujed za dušu” gostima jer, ako u Berlinu tri dana staju 70 evra, niko neće doći u npr. Vrdnik na tri dana za dosta “jaču” cenu. Bez imalo menadžerskog razmišljanja domaćini su se odlučili na brzu zaradu, a istina je da se menadžer razvija u krizi tražeći izlaz iz nastale situacije. Ne kada je sve OK. Ispustili smo tako još jednu vezu za budućnost. Bez trenutne velike zarade, ali bi zakotrljali priču, proizvod, da bi na kraju došla do agencija i prepoznavanja domaćinstava sa već gotovim proizvodom.
            Dr Ćuruvija je naveo i problem dolaska indijskih turista i nemanje mogućnosti da im obezbedimo vegansku ishranu, od koje možemo da ponudimo nasuvo sa krompirom i štrudlu s makom. Kulturni turizam može da napravi promociju, ali nije generator velikog broja turista. Kada dođu u Novi Sad, Muzej Vojvodine, malo njih će biti zainteresovano za tri raskošna pozlaćena rimska šlema iz IV veka pronađena u Berkasovu i Jarku, najvredniji eksponati i zaštitni znak Muzeja, uprkos predanoj promociji zaposlenih. Mišljenja je da je najefektnije početi od nacionalnih manjina, kojih je u Vojvodini 27, povezivanjem sa njihovim matičnim zemljama. Primera dobre prakse ima mnogo, i datiraju neke od pre 50 i više godina, ali, uprkos odlično pripremljenih programa, nastupa, turističkog obilaska mesta dešavanja, obezbeđivanja smeštaja, hrane i dr., pitanje je širenja takvih veza.   Ideje sprovedene u praksi koje su putem kulturne diplomatije uspele da razviju svoj potencijal koristeći multikulturalnost, direktono se odnose na primere Skorenovca, Ade, Novog Bečeja, Malog Iđoša…, ostvarene kroz registrovana seoska domaćinstva, koja podrazumevaju vođenje, sopstvena vozila, programe, angažovanje radne snage. Godinama unazad postoje i oficijelni sporazumi o dovođenju školskih ekskurzija na temu upoznavanja života i rada nacionalnih zajednica u drugoj zemlji, od strane matične zemlje. A sve bi to moglo da se reši kroz sistem umesto nekih ličnih kontakata. “Imamo dobro uređene zakone, , ali mislim da može i bolje”, zaključio je dr Ćuruvija, podsećajući na ozbiljnu brojnost gastronomskih događaja u zemlji i posete gostiju iz zemalja koje gravitiraju mestu održavanja, poput Klobásafesta u Bačkom Petrovcu…
            - Diplomatija podrazumeva razvoj proizvoda koji ima potencijal za uspeh. Po mom mišljenju ovakva praksa trebala bi da je prisutna. Diplomatija pomaže stvaranju turističkog proizvoda, jer ko će bolje da prikaže kulturnu delatnost Slovaka u Vojvodini od Slovaka, uz pomoć turstičkih radnika da prikažu atrakcije na adekvatan način, Za sada je to “stidljiv” početak, kao preduslov da diplomatija bude prvi gost. Ona je bitan stub u mostu buduće saradnje, povezanosti, potencijal za definisanje turističkog proizvoda.