• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            -Svi smo mi pojedinačno brend svoje destiancije, mini ambasadori prostora koji želimo da predstavimo, i zato treba da se jako trudimo da to što imamo pokažemo profesionalno, znanjem, iz srca -kažeDragana Marelj, turizmolog i educator, prisac tri priručnika za lakše savladavanje potreba, zakonskih normi, početak praktične primene u radu seoskih turističkih domaćinstava i ugostiteljstvu.
Promocija, tri priručnika vezana za ugostiteljske delatnosti: Piručnika za obavljanje ugostiteljske delatnosti u seoskom turističkom domaćinstvu; Priručnik za bavljenje ugostiteljskom delatnošću u domaćoj radinosti, vrsta -apartman; Priručnik za brigu o gostu (Sremska Mitrovica, 2025) autora Dragane Marelj, doživela su treću promociju, prvu u Info centru Turističke organizacije Vojvodine, poslednjeg dana juna.

            Ova izdanja su rezultat 20 godina rada u turizmu i ugistiteljstvu, poslednjih deset godina u Ministarstvu turizma -na kategorizaciji ugostiteljskih objekata, na izvoru svih problema sa kojima se budući vlasnici susreću. Na osnovu poduge liste istih ili sličnih problema, gospođa Marelj je razumela veliku potrebu da se ljudima koji žele da se bave turizmom i ugostiteljstvom izađe u susret, usmeri ih na pravi način.
-Ovi priručnici namenjeni su isključivo fizičkim licima, sa idejom da se korisnicima na jednostavan način približe, prilagode znanja na koji način da registruju svoje objekte, da vode posao, kako da zarade, izbegnu problem sa državom, da znaju kakve su im obaveze, na koji način da posluju, ako se radi o seoskim turističkim domaćinstvima, da nude svoje usluge, vode računa o normativima, ispoštuju gosti. Ovo je svojevrsni almanah za ugostiteljstvo gde za svakog pojedinca koji ranije nije bio aktivan u toj oblasti, može to postati i sve potrebno savladati na lakši način -objašnjava naša sagovornica.
            Kratka, razumljiva štiva, postala su više nego potrebna u vremenu brzih i konstantnih promena. Priručnici osim praktičnih uputstava govore i neminovnostima umrežavanja, jer je nezamislivo da svako radi za sebe a turistička ponudu Vojvodine umesto jedinstvena i bogata predstavlja pojedinačno i rascepkano.
            Gospođa Marelj ističe da živimo na prekretnici, gde su promene postale zakonitost a ne izuzetak. Ono što je najlepše “naši ljudi su počeli da putuju Srbijom, da je upoznaju”. a s tim u vezi nastavili su priručnici da bi pomogli vlasnicima način bržeg dolaska do mogućnosti njihovog delovanja, vlasnika smeštaja ili ugostitelja.
            -Zašto je to bilo nužno? Svako od nas je ambasador svoje zemlje u svom objektu i ako tu pogrešimo imamo ogroman problem za nastavak predstavljanja Srbije kao jedne poželjne destinacije u kojoj turisti postaju prijatelji -kaže Dragana Marelj i nastavlja: - Ovo je bio vrlo zahtevan posao. Trebalo je ispoštovati norme, standarde, odnos prema gostu, zadržati ga duže od planniranog, isticati našu autentičnost, a da svako domaćinstvo zadrži svoju priču. Rad sa ljudima u ovoj vrsti posla je izuzetno naporan jer turisti dolaze sa vizijom da posete nešto gde će im biti lepo i očekuju da dobiju nešto više. Uglavnom i dobiju ali, domaćini još nisu u dovoljnom broju sigurni da se upuste u nešto što im do kraja nije poznato. S druge strane sjajno je što svako od njih želi da sazna što više, sačuva svoju autentičnost, i domaćinstva i okoline. Ceo Srem ima razvijenu gastro ponudu. specifičnu, koju treba zadržati, podeliti da svako mesto, selo ima svoj specijalni proizvod koji može da ponudi kao svoj, jedinstven. Boravkom na terenu, upoznala sam se sa aktuelnim stanjem i smatram da će u skoroj budućnosti nastati veliki pomak u ovoj oblasti, da će turizam krenuti uzlaznom linijom lepote različitosti i njenog isticanja.
            Kada pomislimo na putovanje, obilaske, posete nekim lokalitetima koje ranije nismo videli, a želeli smo, sve izgleda bajkovito. Međutim, “turizam je rudarski posao”, reći će turistički poslenici, što zapravo i jeste.
            Organizacija radionica Dragane Marelj u saradnji sa TO Sremska Mitrovica, obuhvatile su zainteresovane iz čitavog Srema. Iste, upriličene su i za ugostitelje, na teme koje su im neophodne za obavljanje njihove delatnosti. O tome koliko je interesovanje polaznika govori podatak da se sa završetkom radionica, komunikacija predavača i polaznika nastavila za sve dileme i nedoumice traži pomoć onih koji imaju rešenje.
            Poseban akcenat autorka priručnika stavila je na spoj različitosti prostorno nevelike, raznolikošću i osobenostima prebogate Fruške gore, od svinjskog i vinskog Srema, do onog mirisnog -rezmarinskog, sve je drugačije a u komišiluku, naslonjeno jedno na drugo. Da li smo to iskoristitli? Nismo. Imamo svinjokolje, u po nekim mestimaa trebalo bi da ih bude daleko više, jer bi bili veći i benefiti od vanpansionske potrošnje onih koji žive u manjim mestima. U Sremskoj Mitrovici svi registrovani kategorizovani objekti imaju mogućnost besplatnog reklamiranja u TO, oni se prvi zovu kako bi ih nagradili jer su u legalnom toku. To je spor proces, ali za poslednjih 10 -15 godina dosta je toga učinjeno. Biće potrebno još toliko da bi dostigli nivo kakav Slovenija ima danas -smatraautorka.
            I reč dve o turistima. I oni su se promenili. Dolaze u manja mesta i osim smeštaja, prirode i prirodnih izvrsnosti traže terene za ekstremne sportove. Sve to tera turističke delatnike da se prilagođavaju gostima. Primećen je porast stranih turista u odnosu na ranije. Prema projekciji naše sagovornice, kroz Strategiju razvoja turizma u narednom periodu i turizam Srbije, kroz bogatiju ponudu, pretrpeće promene ka afirmaciji porodičnog turizma.