• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Zemljoradnička zadruga “TISA” sa sedištem u Bačkom Petrovom Selu,  bavi se proizvodnjom, otkupom, skladištenjem i prodajom poljoprivrednih proizvoda uz pružanje stručnih saveta iz oblasti zaštite bilja, stručnog osposobljavanja proizvođača.

                                     
            KišZoltan,poslednje tri godine na poziciji direktora ZZ “Tisa”, u kojoj radi od 2001. godine o ZZ kaže:
            - Zadruga je osnovana 1990., i u rangu je zadruga srednje veličine. Trenutno ima 97 zadrugara i saradnju sa oko 300 kooperanata, koji ukupno obrađuju oko 15 hiljada hektara; Magacinski kapacitet zadruga iznosi 12 hiljada tona, a osnovna delatnost je organizacija rada, nabavka repromaterijala, prijem robe i njena prodaja na tržištu. Struktura proizvodnje zasniva se na žitaricama (uljana repica, suncokret i kukuruz), donedavno je toj grupi pripadala i soja, koja se pokazala nerentabilnom.Značaj zadruge za ovo mesto je neosporno ogroman, jer je jedina sigurna tačka za poljoprivredne proizvođače. Sve što im obećamo to i ispunimo. Privatne firme rade to drugačije, sposobne su da na dnevnom nivou tri puta promene cenu. Misetrudimo se dapomognemo proizvođačima, dokazali smo da nam mogu verovati na reč, tu je i zaštitar ZZ koji je svima na raspolaganju, čak i onima koji ne sarađuju sa zadrugom.
            ZZ “Tisa” preuzela je ulogu i onog koji okuplja, kroz plodnu saradnju sa sekcijom žena “Feminae circulo” u sklopu Doma kulture „Dr Kiš Imre“, fokusiranogna edukaciju i ekonomsko osnaživanje žena. Godinama ZZ “TISA” svakom mesnom udruženju, sportskom klubu, inicijativi,donira određenu sumu na godišnjem nivou, zadovoljna time što pomaže njihov razvoj i postignute rezultate. Prihvatila jeulogu donatora, pružanja pomoći ne samo zadrugarima već i celom mestu, koje ima nekoliko manjih zanatskih radnji, stovarišta i preduzeća koja se bave drvnom građom.
            - Kada bi pričali o problemima unutar zadruga, saradnje i međuljudskih odnosa, problema gotovo da i nema. Ali, prati nas problem na koji ne možemo da utičemo -četvrta sušna godina koja stvara neizvesnost i bojazan šta i kako raditi. Problem su nam i dužnici. Prošle godine su nam proizvođači ostali sa dugom od preko 52 miliona dinara, i nažalost, morali smo da napravimo korak koje su ostale private firme učinile ranijih godina, da neke dužnike tužimo ili da im oduzmemo zemlju, nešto što nisam hteo ali moram, jer i zadruzi ponestaje dah.   
            Direktor ZZ “Tisa” je istakao i njen cilj - da bude pouzdan partner svim zadrugarima i kooperantima, što uspeva da ostvari poslednjih godina. To podrazumeva ambiciju i planove daljeg razvoja. O tome gospodin Kiš kaže:
            - Pre tri godine smo imali 125 ha naše zemlje, Uspeo sam da povratim još 39ha i plan je da vratimo izemmlju koju izdajemo na tri godine u zakup. Voleli bi da nabavimo neke mašine i da radimo -ali se ne usuđujem. Sadašnje vreme suše nije izvesno, uglavnom treba da se menja setvena struktura, da se izmisli nešto novo… Pokušali smo sa semenskom detelinom na 5ha -izgleda da smo u tome uspeli, i za sledeću godinu planiramo da zasejemo još 10ha. U pregovorima smo sa jednim proizvođačem iz Holandije koji hoće da uzme 15 ha na duži period, za voćnjak - oblačinske višnje, nakon pozitivnih iskustava iz Severne Makedonije i Mađarske, gde takođe ima voćnjake, koji kaže da je to unosan posao. Planiramo da proširimo kapacitet našeg skladišnog prostora. Aplicirali smo na IPARD -bespovratna sredstva za poljoprivredu,  za podni magacin, jer nam nedostaje, ali sredstva ovoga puta nismo uspeli da dobijemo.       
            Važnost zadruga za poljoprivrednike i samu poljoprivredu je nemerljiv, a može se, po rečima gospodina Kiša, posmatrati iz odnosa zadrugara i poljoprivrednika koji nisu članovi zadruge:      - Biti zadrugar je znatno kompleksnije i osim benefita, poput repromaterijala, mehanizacije isl., nosi širi spektar odgovornosti u odnosu na klasičnog individualnog poljoprivrednika, Zadrugar razmišlja globalno u smislu zajedništva, dok sepoljoprivrednik fokusira primarno na samu proizvodnju,
             Kiš Zoltan se posebno zahvalio ZSV, mr Jeleni Nestorov, predsednici ZSV, što su baš ovu zadrugu, kao primer dobre prakse, izabrali za manifestaciju Žetveni dan 2026.