• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            “Mogućnosti su velike, bitno je da se dođe” - poručuje Jasna Jovanov, v.d. direktor JU “Rezervata prirode”. upravljača SRP “Carska bara” - jedinstvenog močvarnog područja u srednjem Banatu, u međurečju Tise i Begeja, rajskom mestu za ljubitelje prirode i posmatranje ptica.

            Cilj i želja upravljača je popularizacija “Carske bare”, boravak u prirodi, između ostalog, i u okviru najveće manifestcije – “Dana piva” u Zrenjaninu, koja je ove godine ovu turističku izvrsnost stavila u glavni progam dešavanja. U dogovoru sa TOG Zrenjanina SRP “Carska bara” predviđena je promocija katamarana, nabavljenog uz pomoć Grada Zrenjanina i Ministarstva turizma i omladine, za vožnju Starim Begejom, kako za mališane, tako i odrasle. Takođe, na Gradskom jezeru, po prvi put će, u nedelju u 10:00, JU organizovati “Školicu ribolova”. Svakom detetu koje dođe da peca obezbeđene su pecaljke za vežbanje i nagrada - lični pribor za pecanje i kutiju crvića, da nakon obuke mogu da nastave da pecaju. Plan je da se ova ideja “prenese” na “Carsku baru”, ispred Centra za posetioce na Starom Begeju. Oprema za “Školicu ribolova” je već stigla i čeka se prvi “Vikend sa tatom” da se ova aktivnost namenjena deci sprovede sa ciljem kreiranja novog kvaliteta koji se odnosi na okupljanje porodica kroz zajedničko učenje ove veštine i boravak u prirodi. Sve to uz pravilo da se svaka alohtona vrsta, po Zakonu o ribarstvu ne vraća u vodu (babuška, američki somić, tostolobik…), za razliku od autohtonih, koje pripadaju ovom području i koje će biti vraćene.   “Carska bara“, jedini toponim u Vojvodini sa pridevom “carski”, nazvana tako zbog brojnih krunisanih glava sa evropskih dvorova, među kojima je najčešći bio vatreni lovac - prestolonaslednik Franc Ferdinand, ali verovatnije zbog prirodne retkosti -carske čaplje “carskog ukrasa “Carske bare””, i njene prepoznatljivosti, i razloga zbog kojeg je čaplja odabrana za logo “Carske bare”, bez obzira što je njihov broj veliki, za razliku od orla belorepana (samo dva para). Pored carske čaplje, u SRP se gnezde još i male bele, velike bele, žute, crvene, gak, čapljica i vodeni bik, kao i kormorani i kormoran gnjurac, ukupno 239 vrsta ptica, obitava preko 500 biljnih vrsta (poput lokvanja i močvarne orhideje) i brojnih životinja poput vidre i divlje mačke.
             Nakon požara 2018., kada je oštećen veliki deo strogo zaštićenog područja, pod novim upravljačima, počinje svoj novi život.
            - Naš prvi zadatak bio je podizanje novih vidikovca: jedan u blizini starog, drugi na Malom nasipu okrenut ka području I stepena zaštite i na Perleskoj bari, kao i foto čeke na Malom nasipu. Uređena je Staza zdravlja u dužini od 4 - 4,5km do vidikovaca i do 7km do na drugu stranu. Osim peške, posetioci mogu da iznajme bicikle (električne ili obične, prilagođene svim uzrastima, i korpama za najmlađe) uz mogućnost da nasipom naprave krug (20km) do Perleske bare i nazad, do Centra odakle polaze brodići. Posetioci mogu da se provozaju brodićima do vidikovca, odnosno do kraja Staze zdravlja, ili da iznajme kanu i veslaju Starim Begejom. Potrudili smo se da osmislimo programe da gosti “Carske bare” sveobuhvatno dožive prirodu. “Carsku baru” najviše posećuju deca, u okviru đačkih ekskurzija pa smo shodno tome uredili dečje igralište sa gumenom podlogom radi sigurnosti i po svim standardima zaštite. Trenutno imamo četiri plovila, katamaran i tri brodića, i svako je opremljeno prslucima ili pojasevima za spasavanje za svakog putnika, prvom pomoći (apotekom), kao i propisanom plovidbenom i protivpožarnom opremom. Deca mogu da kupe sladoled, sok za osveženje, suvenir, a sa lokalnim restoranima imamo dobru saradnju te smo obezbediti mogućnost za ručavanje - objašnjava direktorka i dodaje: - U toku školske godine dolaze brojne eksurzuje; u međuvremenu posećuju nas porodice i individualci, dok je najveća posećenost zabeležena vikendima kada roditelji izvedu svoju decu u prirodu, donose svoje rekvizite, šire šatore pretvarajući taj dan u Dan za kampovanje. Sve je prilagođeno deci, dozvoljeno da donesu svoju hranu, ali ne i da pale vatru.

            Po njenim rečima - deca su mali istraživaćki i kolege - vodiči trude da se prilagode deci, jer da “nije za sve ista priča, niti svi isto vide prirodu”, jer je svi posmatraju i doživljavaju na drugačiji (svoj) način”. Prve aktivnosti upravitelja u radu sa decom su pravila odlaganja komunalnog otpada, njegovo odvajanje, bacanje u određene kante. Kada jednom savladaju taj zadatak uz pojašnjenje potreba za takav čin, nikada više neće ostavljati otpatke za sobom. Na taj način ovaj čudesni kutak prirode pretvara se u svojevrsan, preko potreban ekološki kamp. Neretko, na Stazi zdravlja, pređe divlja svinja, mogu da vide puha lešnikara, ređe sa brodića vide plašljivu vidru, ali mogu puha orašara, i sve im je to interesantno i novo. Kažu da u rezervatu ima toliko životinja da nikada ne mogu sresti dva puta istu.
               JU“Rezervati prirode” čini tim od 27 zaposlenihkoji predano rade na očuvanju, zaštiti i održivim upravljanjem prirodnim dobrima kroz: Službu održivog razvoja; Odsek Begejske petlje (brine o gradskim jezerima i prečišćavanju vode u Zrenjaninu); Odsek čuvarske službe i Službe zaštite. Osim uloge upravljača zaštićenih područja korisnici su ribarskih područja Banat, ali i da su korisnici reke Tise celim njenim tokom, od granice do ušča u Dunav, u njihovoj nadležnosti su i deo Tamiša, deo Begeja, Gradska jezera u Zrenjaninu, Peskara, Belocrkvanjska jezera, kao i jezero Kikinde, Kovina, Opova.
            - To je značajan broj rečnih kilometara, i preko 10 hiljada hekatara zaštićenog područja koji je pod našom nadležnošću i zadovoljni smo što imam dobar i bitan posao kojim se bavimo, i kažu da smo to “dobili” zato što ste dobro radili - rekla je na kraju Jasna Jovanov.