• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Tamara Vladisavljević vlasnica firme Arbor (drvo), bavi se proizvodnjom kozmetičkih preparata duge ali zaboravljene tradicije. Njena firma je pre dve godine na tržište plasirala proizvode na bazi magarećeg mleka.

Za sada, firma je pripremila dnevne i noćne kreme i sapune, ali i ambiciozne planove. Svi proizvodi firme Arbor sadrže 20% magarećeg mleka dok  su u pripremi kreme i sapuni sa 40% mleka. Sve proizvedeno u Arbor-u je na bazi prirodng, a raritet je i to što su to ručno, zanatski proizvedeni npr. sapuni od 6 vrsta biljnih ulja ( palmino, maslinovo, konopljino, kokosovo, ricinusovo i ulja od semena koštica grožđa) i magarećeg mleka, bez konzervansa. Prednost ovih sapuna je što omekšaju, očiste kožu i omogućavaju korisnim sastojcima mleka da je ishrane. Kreme, dnevna i noćna, vraćaju svežinu koži dejstvom odabranih finih egzotičnih ulja čineći da koža dobije najbolji oporavak preko noći i zaštitu preko dana.
- Sve je počelo od sapuna koje sam radila na biljnoj bazi pre deset, pa i više godina, po receptima moje kume i bake koje su bile farmaceuti – kaže Tamara Vladisavljević. - Posle analiza, karakteristike mojih sapuna pokazale su vrlo visok kvalitet, što me je ohrabrilo da uz pomoć jednog inženjera prerade drveta, nastavim da radim na usavršavanju ovih proizvoda. Moji saradnici su farmaceuti i tehnolozi, tako da je tim s kojim radim, visoko profesionalan.
-Firmi sam dala ime Arbor zato što puno radimo i sa drvetom. Kreme i sapuni se pakuju u staklenu, pa u drvenu ambalažu napravljenu od lipe. Jedan od razloga za to je što je Fruška gora je najveći basen lipe u Evropi. Lipa je, što je manje poznato, jedina vrsta drveta koja može da dođe u kontakt sa ljudskom ishranom jer nema tanina, niti bilo čega drugog što bi štetilo čovekovom zdravlju. Sa  druge strane tu je i ekološki momenat da se za ambalažu koriste manji komadići lipovog drveta, tako reći otpaci, ono što ostane posle izrade nekih drugih predmeta ili nečeg drugog, tako da smo vodili računa da princip prirodnosti bude utkan u sve što radimo.
- Blagotvorna svojstva magarećeg mleka protežu se i kroz istoriju. Kleopatra, austrijska princeza Elizabeta, poznatije kao Sissy i Napoleonova sestra Paulina Borgheze, kupale su se u magarećem mleku da bi očuvale lepotu i mekoću kože. Najpoznatiji antički lekar, Hipokrat ga je preporučivao kao lek za razne vrste bolesti. Konstantin Jereček je u srednjem veku zabeležio je da se na našim prostorima magareće mleko koristilo u isceljenju rana. Ako sve to znamo onda moramo da priznamo da ima nešto u tom magarećem mleku. Savremenija literatura o fenomenu magarećeg mleka danas je dostupna samo na fracuskom i italijanskom jeziku, jer se Francuzi i Italijani time intenzivno bave. Kod nas se vremenom izgubio svaki trag o tome, ali smo mi čvrsto odlučili da spojimo tradicionalna znanja i iskustvo sa proizvodnjom zdravih proizvoda i izađemo na tržište, uprkos tome što se radi o nekomercijalnoj proizvodnji. Za primer, magarica daje do 250 grama mleka dnevno, i to je samo okviran podatak u optimalnim uslovima. Ali to mleko sadrži manje od 1% masti i po svom sastavu je najsličnije majčinom mleku. Ono sadrži masne kiseline, vitamine, mineralne soli, znatnu količinu proteina imunoglobulina. Zahvaljujući takvom sastavu, ovo mleko je odlično za negu kože, protiv bora i zapravo je prirodni zatezač kože.
Trud i nastojanje firme Arbor i njene vlasnice Tamare Vladisavljević predstavlja jedan od onih retkih, pionirskih poduhvata, koji na najpozitivniji način vrše promociju naše zemlje i njenog bogatog iskustva. Ona  razbija neobjašnjivost fenomena da što idemo više u korak sa vremenom to manje pamtimo (ili više zaboravljamo). Pravi kvalitet i napredak leži u činjenici da se znanja moraju kumulativno nadgrađivati, a nikako uvek počinjati od početka. Lepo je  i za svaku pohvalu činjenica da je u Arbor-u prošlost uključena u sadašnjost i da je upravo tu, odnegovano nešto što su istorija, etnologija i sveobuhvatan razvoj, potpuno zaboravili.