Možda će zvučati pretenciozno ako kažem da je druženje sa naukom 7. i 8. maja u centralnom kampusu Univerziteta u Novom Sadu, bila jedna od najuspešnijih manifestacija koja je priređena za Novosađane na godišnjem nivou.
Više hiljada posetilaca, preko tri stotine istraživača, saradnika i studenata učestvovalo je u realizaciji ovog festivala i u potpunosti ispunilo zacrtani cilj - pružanje inspirativnog uvida u najrazličitije oblasti nauke.
Po prvi put učešće na festivalu uzeli su i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Muzej Vojvodine, Istraživačka stanica Petnica, Institut za veterinarstvo Novi Sad, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Vojvođanski IKT klaster, kao i domaće kompanije visokih tehnologija, potekle upravo sa Univerziteta u Novom Sadu: RT-RK, Telvent DMS i Execom. Glavni pokrovitelj festivala bila je Vlada AP Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, kao i Ministarstvo prosvete i nauke, generalni partner - Festival nauke u Beogradu, a sve to u organizaciji Univerziteta u Novom Sadu.
- Sama činjenica da se ova manifestacija tradicionalno održava u našoj zemlji, govori o velikoj zainteresovanosti, naučnoj znatiželji, kao i radoznalosti da se prikažu i vide najatraktivnija dostignuća. Opredeljenje i čvrsta rešenost naše zemlje da se priključi EU i posebno promene koje preduzimamo u pravcu ukupne transformacije društva daju uverenja da će Srbija krajem ove godne dobiti status kandidata. Na ovom planu procesi evropskih integracija nameću potrebu da se, pored ostalog, i u oblasti nauke i tehnološkog razvoja unapredi i razvija naučno-istraživački rad i istaraživački poduhvati, da se reformišu ukupan naučni i istarivački sistem kao i same istraživačke institucije. Savremena iskustva potvrđuju tezu da su nauka i tehnologija ključni faktori i generatori svakog ubrzanog društveno-ekonomskog integriteta i društveno-političkog progresa kao i ukupnog civilizacijskog razvoja. Zato je od izuzetne važnosti da se obezbede zakonske i materijalne pretpostavke i ambijent kako bi naučno istraživačka delatosta zajedno sa visokom obrazovanjem postala jedan od glavnih nosioca ukupnog prirodnog i društvenog razvoja. Dugoročno posmatrano, istraživanje i razvoj odnosno visoko istraživačka delatnost i visoko obrazovanje, mora imati ključnu ulogu pokretača sveukupnih ekonomskih, društvenih, socijalnih i svih drugih promena i reformi koje se u procesu stvaranja baziraju na znanju.
Ne možemo biti zadovoljni stanjem u pogledu transfera znanja i tehologije u sektoru proizvodnje, usluga i društvenih delatnosti. Uzrok u tome je ekonomska kriza i nedovoljno jaka privreda, mala podsticajna sredstva, neka vrsta suzdržanosti privrednih subjekata za razvoj, unapređenje i uvođenje novih tehnologija u proces proizvodnje ili druge oblike delovanja. U privredi još uvek nemamo istraživačka jezgra ni potrebne kapacitete za prihvatanje novih znanja, tehnologija i rešenja. Jedan deo naših mladih stručnjaka odlazi u inostranstvo prvenstvno zbog boljih uslova naučno istraživačkog rada i rešavanja egzstencijalnih problema. Smatram da Srbija raspolaže jednim od najznačajnijih resursa, a to su ljudski resursi. Srbija je uprkos teškoćama uspela i uspeva da sačuva intelektualni potencijal tzv. naučnu supstancu.
Ovo su izvodi iz uvodne reči ministra prosvete i nauke u Vladi Srbije, prof. dr Žarka Obradovića, povodom otvaranja 3. festivala nauke u Novom Sadu. Ministar je tom prilikom podvukao i laskavu ocenu eksperata, da je Srbija na naučnoj mapi označena kao „naučna zvezda u usponu“. Organizacija Festivala nauke je samo jedan od načina da se na orginalan i popularan način, neposrednim izvođenjem ogleda i eksperimenata, promoviše nauka i naučna dostignuća u našoj zemlji, da nauka i naučne discipline na prijemčiv način uđu u živote mladih i obezbede mesto nauci u budućnosti.
Sadržajno, Festival nauke, ove godine održan pod nazivom „Oči u oči sa naukom“, bio je prilagođen svim generacijama, kako deci tako i njihovim nastavnicima i roditeljima. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa najrazličitijim temama iz oblasti nauke: od prirodno-matematičkih, tehnološko–tehničkih, društveno–humanističkih i medicinskih nauka do umetnosti. Održane su mnogobrojne radionice, predavanja, tribine i ostvareni programi otvorenih univerzitetskih laboratorija. Po prvi put je organizovana izložba dečjih radova na temu „Kako zamišljam robota“.
Ovogodišnja manifestacija još jednom je potvrdila da bi trebalo više pažnje da usmerimo na povezivanje obrazovanja, nauke i privrede na ravnopravnim osnovama, a sve u funkciji razvoja i privede i društva. Ulažući u nauku i obrazovanje privreda ulaže u svoju budućnost, a ko vodi računa o budućnosti zna da ulaže u nešto kvalitetno. Festival nauke je možda mali korak za razvoj nauke, ali je sigurno veliki za razvoj generacija koje predstavljaju potencijalnu snagu društva, jedinstven je zaključak svih onih koji su učestvovali na ovogodišnjem Festivalu nauke .
