Srpska akademija inovacionih nauka osnovana 2004. godine na spomen našim genijima Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankoviću i drugim bivšim i sadašnjim inovativnim stvaraocima, dala je u proteklom periodu pun doprinos u razvoju primenjene nauke i inovacija i pokrenula brojne incijative za dalji razvoj i unapređenje nauke u našoj zemlji.
Jednu od izuzetno zanimljivih ideja koja postoji već duže vreme, nedavno je u javnosti ponovo inicirao gospodin Petar, baron Rajačić, predsednik Akademije, a ona se sastoji u predlogu da se u Beogradu izgradi naučno-razvojni centar koji bi nosio naziv “Nikola Tesla”. To bi doprinelo ne samo razvoju nedovoljno razvijenog nacionalnog brenda kakav je najpoznatiji srpski i vodeći svetski naučnik Nikola Tesla, već bi glavni grad dobio još jednu turističku atrakciju.
Naučno-razvojni centar “Nikola Tesla” bi bila zgrada u obliku Teslinog tornja koji bi munjama obasjavao srpsku prestonicu. Bilo je više predloga koje je najpogodnije mesto za izgradnju Teslinog tornja, da li u Novom Beogradu, u okviru prostora Luke Beograd, ali je na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića prilikom obilaska Muzeja „Nikola Tesla” u Beogradu, odlučeno da svojevrsni hram nauke i grandiozni spomenik koji srpski narod podiže svom velikom naučniku, bude sagrađen na Slaviji. Slavija je, prema mišljenju predsednika Tadića, ipak, centar prestonice, a u blizini je i Hram Svetog Save i pravo je mesto za izgradnju jednog takvog monumentalnog zdanja. Predsednik Tadić je tom prilikom podvukao da Tesla nije dovoljno afirmisan u srpskom društvu, iako je on naše nacionalno blago.
-Imamo aerodrom, muzej i bulevar Nikole Tesle, ali nemamo nijedno mesto na kojem bi bila objedinjena sva energija, poseban Muzej, koji bi mladim generacijama popularizovao ideju nauke, a ne samo bavljenja Fejsbukom ili Tviterom, jedno mesto kojem bi potvrdili da smo Teslin narod i Teslina zemlja” - rekao je Tadić. Svoju viziju jedne takve građevine već je uradila dizajnerka Marija Popivoda. Ukoliko zaživi ova ideja, Srpska akademija inovacionih nauka će podstaći i druge dizajnere i arhitekte da daju svoje viđenje Teslinog tornja – rekao je gospodin Rajačić i dodao:
- Teslin toranj mogao bi da postane novi simbol Beograda. On bi, osim naučnog značaja, bio i gradska atrakcija, jer je ideja da pravi munje. U određeno doba dana munje bi obasjavale grad, što bi bila posebnost koju nema niko u svetu. U stvari, ono što je Ajfelov toranj za Pariz, to bi Teslin toranj mogao da bude za Beograd.
Izgradnja jednog ovakvog centra bi, pre svega, imala naučni, ali i ekonomski i turistički značaj, jer bi toranji, kao svojevrsna atrakcija, mogao da privuče veliki broj posetiolaca iz zemlje i inostranstva. Nadalje, naučno-razvojni centar bi mogao da bude mesto na kome se okupljaju ljudi sa idejama za nove proizvode i tehnologije, kao i mesto na koje će se vratiti brojni srpski stručnjaci u inostranstvu. Istovremeno, Centar bi mogao da ima i obrazovnu ulogu u smislu upoznavanja mladih, kao i mesto na kome će oni sami da razviju neke svoje ideje. Ko zna, možda se među našom decom krije neki novi Tesla, i možda je ovo mesto na kome ćemo moći da ga prepoznamo.
Centar bi uspostavio saradnju sa drugim naučnim institucijama. U njemu bi postojale konferencijske sale, održavale bi se radionice, služio bi za povezivanje sa inovatorima u svetu. Ne isključuje se čak ni mogućnost da se u ovom centru izgradi i hotel. Na vrhu tornja, u kugli, bila bio neka vrsta izložbenog prostora.
Želimo da stvorimo mesto odakle ćemo slati nove proizvode u svet, a ne samo da oni dolaze iz sveta kod nas. Mi danas nemamo razvojni centar ovakvog tipa koji bi bio povezan sa razvojnim centrima Evrope i sveta i sa kojima bismo sarađivali. Nemamo razmenu informacija sa svetom, što je veoma bitno za svaki dalji razvoj – zaključio je gospodin Petar, baron Rajačić, predsednik Srpske akademije inovacionih nauka, sa nadom da sve neće ostati samo na ideji i da će ova inicijativa dobiti punu poršku društva za njenu realizaciju. Samo tako ćemo dokazati da smo preduzimljiv narod, koji brine o svojoj pameti, kao i da je Srbija u pravom smislu te reči Istočna kapija Evrope.
