• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Departman za voćarstvo, vinogradrstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, organizovao je u subotu 24. marta, tradicinalno prolećno savetovanje Društva voćara Vojvodine, kako bi se razmenom iskustva iz nauke i struke došlo do zajedničkih najboljih rešenja, a sve u cilju postizanja visokih, stabilnih i kvalitetnih prinosa. Aktuelnim i sadržajnim izborom referata privukli su pažnju velikog broja zainteresovanih posetilaca u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, glavnog rasadnika znanja i dobre poljoprivredne prakse. Prisutnima se najpre obratitio dr prof. Zoran Keserović, direktor Departmana i predsednik Društva voćara Vojvodine.

-Zadovoljstvo mi je da mogu da vas pozdravim ispred Društva voćara Vojvodine i Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu. Želim vam da se prijatno osećate na ovom savetovanju i u ovom lepom gradu Novom Sadu.

Društvo voćara Vojvodine je osnovano 1981. godine. Obnovili smo svoj rad 2003. godine i svake godine organizujemo ovakva savetovanja i predstavljamo časopis „Voćarstvo i vinogrdarstvo“.

-Ako je u nekoj grani poljoprivrede napravljen zaokret, kada je u pitnju uvođenje novih tehnologija, to je sigurno voćarstvo. Kada smo 2007. godine počeli da podižemo zasade na padinama Fruške gore, mnogi su prepoznali našu ideju i podržali je u praksi. Srbija je danas  na dobrom putu, kada je u pitanju voćarska proizvodnja i ukoliko nastavimo sa ovakvim tempom, kako smo radili u poslednjih nekoliko godina, mislim da za 10 godina možemo da imamo najmanje 5.000 hektara voćnjaka za proizvodnju jabuke sa prodivgradnom mrežom. Od 35.000 tona u ukupnom iznosu 2006. godine, zahvaljujući podršci, pre svega, republičkih institucija, Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u 2011. godine iznos se povećao na 130.000 tona jabuka. Ako vam kažem da će samo u ovoj godini protivgradnom mrežom u postojećim zasadima i zasadima koji se podižu, biti pokriveno negde oko 200 hektara, i ako se nastavi tim tempom, u narednih pet godina da se podiže po 200 hektara, sa oko 1.000 hektara novih zasada i još plus trenutnih 1.700, Srbija bi se brzo približila proizvonji od 700 do 1.000 tona jabuka po hektaru. Ona je već postala prepoznatljiva po savremenoj proizvodnji jabuke, ne samo u republikama bivše SFR Jugoslavije, već i van ovih granica. Mi smo se trudili da na današnjem savetovanju izabremo predavanja iz različitih oblasti: voćarstva, vinogradarstva, enologije. Pozvali smo, po mom mišljenju, najbolje eksperte iz Evrope, po različitim temama, tako da se zahvaljujem gostima iz inostranstva što su se odazvali da dođu na ovo savetovanje.

-Srbija mora, pored intenziviranja tehnologije proizvodnje i prihvatanja saveta eksperata da se više ne podižu zasadi bez protivgradnih mreža, da prihvatiti integralni koncept proizvodnje. Hrvatska je usvojila Zakon o integralnoj proizvodnji i donela odgovarajuće prateće pravilnike. Direktiva EU iz 2009. godine kaže da njene članice 2014. godine moraju graditi integralnu proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Ja se nadam da ćemo u narednom periodu, uz ovakva savetovanja, uz radionice, doprineti daljem unapređenju u ovoj vrsti proizvodnje. Standardizovanje proizvodnje, umrežavanje i formiranje Klastera, poput onoga koji je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu dobio saradnjom sa Institutom u Osijeku u okviru prvog IPA projekat prekogranične saradnje Ekomer 2, su zapravo naši ciljevi. Takođe i da zaštititimo našu jabuku. U poslednje vreme suočeni smo sa uvozom jabuke i izvozom jabuke pod imenom „grčka jabuka“. Mislim da će proizvođači, pogotovo u Vojvodini, shvatiti koliki će biti značaj formiranja klastra. Jer mi smo izašli sa novim logom, znakom „Fruškogorska jabuka“ sa kojim će ova vrsta voća biti zaštićena. U tom smislu, želim vam sve najbolje-izjavio je prof. dr Zoran Keserović.

Nadovezujući se na uvodnu reč prof. Keserovića, prisutnima se obratio i prodekan za finansije, prof. dr Milan Popović, koji  je rekao da je Poljiprivredni fakultet u Novom Sadu, iako najstariji na Novosadskom univerzitetu, bio i ostao najavangardniji, sa izuzetnim rezultatima.

-Za dve godine mi ćemo proslaviti 60 godina uspešnog postojanja i za ovih 60 godina naš proizvod su znanja i studenti koje smo proizveli - 10.000 diplomiranih inženjera, agronoma. Od tog broja, skoro jedna polovna su diplomirani inženjeri voćarstva i vinogradarstva. Verujem da su mnogi od vas naši bivši studenti, sada uspešni proizvođači u oblasti voćarstva i vinogradarstva. Upravo ste vi doprineli poularizaciji te važne poljoprivredne grane o kojoj je u uvodnoj reči više govorio kolega Keserović. Svojim radom vi ste takođe učinili da zadnju deceniju imamo povećan interes mladih ljudi da studiraju na našem fakultetu. Ja sam uveren da će vam se oni pridružiti toj velikoj porodici voćara i vinogradara-zaključio je prof. dr Milan Popović.

Više slika sa Dana voćara Vojvodine, možete videti  o v d e.