Velikogospoinski dani u Novom Bečeju su počeli. Po sedmi put na Tiskom keju uz plažu, druženje su započele tamburaške bande i kuvari ribljih čorbi, svoje takmičenje i druženje. Tradicionalna manifestaciju Velikogospoinski dani Novi Bečej 2012. godine počeli su nadmetanjem tamburaških bandi i ansambala iz Vojvodine. Ove godine učestvovali su: „Meleni“ iz Melenaca, „Svirci moji“ iz Kikinde, „Zvonce“ iz Titela, „Ajd još jednom“, Zrenjanin, „Novosadska banda“, Novi Sad, KUD „Teodor Pavlović“, Novo Miloševo, „Besane noći“, Novi Sad, „Ševe“, Zrenjanin, „Kapelnik Lacika i Sladićevi“, Novi Bečej, „NS špricer bend“, Novi Sad, „Durka i sin“, Novi Bečej, „Đeram“ i Akademsko društvo „Gusle“ iz Kikinde i Ansamb „Biseri“ iz Subotice, u čijoj su muzici svi prisutni, istinski uživali. Zvezdano toplo veče pored Tise i mnoštvo publike, te preko 160 kuvara, koji su se paralelno takmičili u kuvanju riblje čorbe, bili su dekor pozornici na kojoj su se tamburaške bande pretstavljale sa po tri pesme.
Poslednji nastupajući su na kraju bili i prvi, pa je renomirani četvoročlani žiri na čijem čelu se nalazio Mile Nikolić, za pobednike tamburških bandi proglasio Ansambl „Biseri“ iz Subotice. Subotičani su nastupili u sastavu: Zoran Šipoš-prim, Marijanušić Zoran-basprim, Nikola Pevčić-basprim, Jozo Šipoš-harmonika, kontra-Darko Bajić i Ante Crnković-bas, koji je bio i naš sagovornik. Zadovoljan pobedom i nagradom koja je za najbolje iznosila 50.000 dinara, gospodin Ante je skrenuo pažnju na dugu i ozbiljnu tamburašku tradiciju u Subotici, koja se razvijala i negovala uz imena kao što su Zvonko Bogdan, Pera Tumbaš Hajo, Laza Malagurski, Stipan Jaramazović…
-Možda najvažniji, a i najstariji subotički tamburaš je Pera Tumbaš Hajo, koji je vodio i tamburaški orkestar Radio Beograda (od 1938.), a pre i posle Drugog svetskog rata radio sa subotičkim tamburašima. Iza njega je ostao njegov učenik, čika Laza Malagurski, zaslužan za stasavanje mnogih poznatih imena tambure i jedan od osnivača tamburaškog orkestra u Subotičkoj muzičkoj školi. Čika Laza Malagurski je za školu tambure, pisao i prve udžbenike na prostoru Subotice. Njegov najpoznatiji učenik je bio Stipan Jaramazović, čiji smo i mi učenici. Ja sam bio u njegovoj klasi i kao član njegovog tamburaškog orkestra, koji i danas postoji i pravi velike koncerte. Nekada je Subotica imala dečji i omladinski tamburaški orkestar, koji su se nažalost spojili u jedan, a krajnja instance je, ako ste dovoljno dobri onda vam pripadne čast, da svirate u Velikom tamburaškom orkestru grada Subotice, sa kojim se rade veliki koncerti. I uopšte, subotičko podneblje, plodno je tle za razvoj tamburaške muzike i rasadnik mladih novih tamburaških snaga. Takvo je okruženje, u Subotici se tambura ceni i poštuje i to nam je u krvi.
O svojoj tamburaškoj bandi kaže:
-Ansambl „Biseri“ je osnovan 1998. godine i sa manjim promenama u satavu radi do danas. Nastupamo uglavnom po Subotici i po nekim festivalima, za KUD i naravno tu su i tezge, gaže, proslave...Ansambl "Biseri" neguje i čuva vojvođansku tamburašku muziku, starogradske pesme, a na repertoaru ima i klasične kompozicije, što nam dozvoljava naše obrazovanje. Aovo nam je ustvari i prva nagrada na festivalima ovakvog tipa, jer ih relativno slabo posećujemo.
Na pitanje da li im je bilo naporno da se po ovolikoj vrućini takmiče i znoje sa ostalim bandama, Ante kaže:
-Publika je bila divna, a ova manifestacija sama po sebi je posebna i bilo nam je izuzetno prijatno da se nadmećemo. Biti tamburaš podrazumeva svirke, gaže, što je ponekad i naporno. Ljudi kažu: odete, svirate, zabavljete se, i još zaradite pare, vama je lako. No, nije to uvek baš tako. Mi to u suštini shvatamo kao posao koji se mora pošteno odraditi i samim tim je naporno.Svi smo mi muzičari, ali i poslovni ljudi, zaposleni svako u svojoj firmi, svi osim našeg harmonikaša, koji je odlučio da se profesionalno posveti sviranju.
Ova nagrada Ansamblu „Biseri“ će sigurno biti podstrek ne samo na dalji rad i usavršavanje, već i da se više pojavljuju na festivalima. U budućnosti planiraju i simanje CD-a „da ostavimo i neki tonski zapis za nama“, priznaju i žele članovi ovog ansambla.
