Topla planinska kuća, koja odiše drugačijom atmosferom među raznoraznim vilama na popularnoj srpskoj planini Zlatibor, koja sve više počinje da liči na beogradsko Dedinje, a ne na planinsko mesto, i to s onim osećajem tzv. planinske idile, da bi se rehabilitovali, opustili i prepustili nečemu drugačijem što ne pruža grad.
Reč je o zlatiborskoj Casi Residenziale, hotelu sa četiri zvezdice, jednom od retkih koji radi po sistemu All Inclusiv, što znači da je sve uračunato u cenu, izuzev korišćenja telefona, alkohola i masaže. Turisti stoga obožavaju da dolaze u zatiborsku Casu Residenziale. Iz više razloga. Mladi, trudnice, parovi, porodice, pa i glomazna društva koja mogu žargonski da se smeste u jedan od velikih Casinih apartmana, vole ovde da odsedaju, da budu zajedno, slave, druže se, a da opet imaju sve na jednom mestu. Casa Residenziale nudi toplu atmosferu, netipičnu, vrlo opuštenu i nešturu i nepozersku, što je zaista potrebno da bi se ljudi opustili.
Kada dođete u Casu, sačekaće vas na pragu za dobrodošlicu kuca Maza, a potom gazda Dragan koji će vas osvežiti svojom ljubaznošću i čovečnošću nakon gradskih dodira realnosti i užurbanosti. I naravno da to od samog početka prija. Veliki dnevni boravak s bajkovitom trpezarijom ofarbanom u crveno je prijatnan kutak kome posebnost daju slike Draganovog brata, slikara Matuša Ristovskog s motivima žena i što je vrlo karakteristično i to s leđa s podignutim kosama ka napred uz ton bele boje najviše. Tako naslikane žene u svetlim bojama svakom privlače pažnju, čak je i fora svakog gosta koji dođe da se slika pored slike u pozi kako je i ta žena naslikana, a ponajviše od pozadi s podignutom kosom.
Da, sve ovo raskravljuje dušu pa su tako i Isidora Bjelica i Jasmina Mihaijlović pronašle inspiraciju baš u Casi Residenziale gde su pisale delove svojih knjiga. A u amanet su poklonjene biblioteci Case koja je bogata raznoraznim delima od klasika poput “Rimljanke” Alberta Moravije i Dostojevskog, do moderne litereature poput Vesne Dedić, Jelene Bačić Alimpić, i već spomenutih spisateljica koje su odsedale u ovom hotelu.
Osim biblioteke i drvenog dnevnog boravka, tu se nalazi i sauna i đakuzi, plus mini teretana. Apartmani pružaju potpuni komoditet, a stalni gosti su čak i imenovali apartmane, neki po bojama, a neki po asocijaciji: crveni, zeleni, plavi, drveni, apartman Alise u zemlji čuda, koji najviše vole zaljubljeni zbog mašnica na plavim zavesama na kosim drvenim prozorima kao i velikim bračnim krevetom pod kosinama okružen slatkim minijaturnim lampama koje daju čar i niskim ormančićima, koji baš zbog toga doprinose ovom nazivu Alisa u zemlji čuda.
Doručak osveži. To je prava srpska hrana: komplet lepinja na Casa Residenziale način, čvarci, pršuta, kajmak, paprike u pavlaci, proja, prženice, gibanica, naravno jaja, mekike, cicvara, kačamak, kao i mleko čaj, sokovi i sve to na švedskom stolu. Dok se potroše kalorije šetnjom do tzv. Spomenika na vrhu ili skijanjem ili jahanjem konja ili odlaskom na Tornik, Kustendorf, eto ručka sa dobro kuvanim pasuljem, zaprženim spanaćem, đuvečem, gulašom, paprikašem, zatim, lepinjicama u furuni, po želji roštiljem. Casa se zalaže za kuvana jela i insistira da gosti jedu nešto s kašikom jer brinu o njima i kažu: “Dosta vam je brze hrane”. A uveče, ako je neko preskočio večeru ili pak doručak, čekaju vas krofne ili uštipci, naravno s kremom ili džemom. Mnogi dođu u Casu i na Zlatibor da bi smršali, ali ipak se ugoje. Zato je bitno da u teretani Case vežbaju.
Kuhinja iliti dnevni boravak Case predstavlja pravi kreativni sto i veselje i radost gde se zapeva i zaigra, pa se dešava da dolaze i iz drugih hotela.
A Božićna i novogodišnja idila traje i dalje da bi zadržala dobra karma za naredne zimske mesece.