- Prethodna
- 1 of 10
- Sledeća
Jedna od turističkih atrakcija Palića, za neke i najveća, je Zoološki vrt, „jedinstvena botanička bašta u kojoj se čuvaju životinje“, kaže dr Tibor Janoši, veterninar u Zoo vrtu Palić.
Ove godine, kada Zoološki vrt obeležava 70 godina rada u njemu se nalazi od 120 - 130 vrsta životinja, odnosno oko 500 - 600 jedinki, koje je zbog brojnosti (npr. ptica), teško izbrojati. Njegovi prvi stanovnici po otvaranju 31. maja 1950. od strane osnivača Grada Subotice, bili su mrki medvedi, majmuni, papagaji i još po neke ptice, dobijene na poklon. Kasnije je sve počelo da se širi i razvija.
Osim zoologije u vrtu se velika pažnja obraća i na botaniku, i to je upravo ono što ga razlikuje od svih drugih. U njemu raste više od 350 različitih vrsta biljaka. Osim retkog drveća koja su poseban ukras ove „botaničke zoo bašte“, ovde se nalaze i tri hrasta strosti od 250 do 300 godina. Baštovani se sa puno ljubavi bave uzgojem cveća. Više od 10.000 sadnica ukrašava ovaj prostor.
Prostor od 15.000 hektara, odnosno 10.000 dostupnih posetiocima, godišnje poseti 160.000 turista iz zemlje i inostranstva. Najverniji posetioci su deca, zahvaljujući predanom pedagoškom radu zaposlenih. Deca često dolaze u vrt orgranizovano, sa školom, i uče se ponašanju sa životinjama, o njihovim navikama u prirodnim uslovima i u vrtovima, ostvarujući direktan kontakt, uglavnom sa pticama, što im omogućava da zavole ova veličanstvena stvorenja iz divljine.
Posebno osmišljene niše, kutkovi sa klupama, zakloni okruženi zelenilom, vodene površine malih jezera različitih oblika, fontane i bazenčići i brojne česme, cvetne rundele i isprepletano rastinje, čine ovaj životinjsko-botanički mozaik prijatnim mestom za odmor i opuštanje.
- Trudimo se i da našim stanovnicima i posetiocima, a time i nama, zaposlenima u zoo vrtu bude lepo. Kako bi ovo mesto učinili još lepšim, kandidovali smo se za članstvo u Evropsko udruženje zoloških vrtova (EAZA). Ono daje brojne prednosti, između ostalog iz razloga što se životinje više ne kupuju već poklanjaju i menjaju, a koodinatori strogo vode računa da te životinje imaju uslove po svim standardima za njihovu vrstu. U vrtu se nalazi još nekoliko objekata starih 70 godina, ali u posebno poslednjih godina podigli smo i veliki broj novih ispusta i zgrada, kako bi našim stanovnicima učinili život lepšim i udobnijim i što pre bili primeljeni u ovu prestižnu asocijaciju - ističe dr Janoši.
Od 2004. godine u Palićkom zoo vrtu je zvanično registrovano i prihvatilište, donedavno jedino u našoj zemlji, odnedavno i zoo vrt u našem glavnom gradu ima uslove za prihvat životinja.
- Često nam donose ptice sa slomljenim krilom, ili nogom čak iz Južne Srbije. Nije svejedno da li će životinja „putovati“ 50 ili 550 kilometara, i da li ćemo je „izvaditi“ iz prirodnog staništa i prebaciti u sasvim novo okruženje, možda i novi klimat. Zato pozdravljam otvaranje novog prihvatiišta i trebalo bi da ih je i više, u raličitim delovima zemlje. Mi imamo problem i zbog blizine graničnog prelaza, pa nam često donose zaplenjene životinje. U 90% slučajeva radi se o retkim pticama, kornjačama i zmijama, koje po ugovoru moramo da primimo, tako da nam dinamika ne nedostaje - kaže dr Janoši, petnaest godina oficijelni veterinar Palićkog zoo vrta.
Na pitanje da li bi, imajući ovo iskustvo, ponovo prihvatio posao doktora za divlje životinje, sa smeškom odgovara:
- Kada su mi pre nešto više od 15 godina ponudili da radim u zoo vrtu, pošto i živim na Paliću, bilo je logično da prihvatim ponudu. Danas bi ovaj posao prihvatio odmah posle završetka studija. Jer, nije isto lečiti domaće životinje i divlje. Ovo drugo je za mene bio i još uvek je veliki izazov. Do penzije mi je ostalo još godinu i po dana. S obzirom da nema mnogo iz ove branše koji se bave divljim životinjama, nadam se da ću se brinutu o njima dok god mi zdravlje to bude dozvoljavalo.
Više fotografija možete da pogledate na našoj Facebook stranici: https://www.facebook.com/topserbia.
