• Prethodna
• 1 of 15
• Sledeća

            Vereš Atila (Vörös Attila), vlasnik Pansiona „Ana“ (Anna Panzió) u Senti vezan je za turizam od 2006. godine. Velika je to prednost, i kada je u pitanju opšte znanje, davanje informacija, ali i u ophođenju sa gostima.

            Pansion „Ana“ (http://www.ana-panzio.com/), se nalazi nedaleko od centra grada. Ima tri zasebne kuće i 22 sobe za izdavanje. Kuće su povezane dvorištem prepunim zelenila i dodatnih sadržaja, te koliko god da sedite, gledate, odmarate, nikada vam nije dosadno.
            Seosko turističko domaćinstvo Pansion „Ana“ registrovano je 2008. godine. Počelo se sa dve sobe za izdavanje, potom tri, šest, deset i danas su sve sobe sa kupatilom, osim dve koje će takođe do kraja godine biti preuređene. U ponudi je finska sauna za šest i đakuzi za pet osoba, smeštenih u zasebnoj drvenoj kući u dvorištu. Ovo je sadržaj više i koriste ga gosti pansiona, prijatelji, meštani, posebno parovi u zimskom periodu, jer je atmosfera intimna i dozvoljava maksimalan relax i opuštanje.
            „Vinski podrum“, preuređena nekadašnja ledara, još jedna je od atrakcija ove kuće. Duboko ukopan podrum, u kojem se nekada čuvao led, preuređen je za boravak do 10 osoba i koristi se umesto separea. Fizička izdvojenost, bez signala mobilne mreže dozvoljava nesmetana i lepa druženja. Cele godine, i leti i zimi, temperatura u ovom prostoru je 17-18°C.   Najdinamičniji deo pansiona je deo koje domaćini zovu „dvorište za užitak“. Oplemenjeno je lepom zbirkom eksponata starih zanata, porodičnih slika, muzičkih instrumenata. Jedan zid trpezarije je prekriven starim radio aparatima od kojih je većina u radnom stanju. Bilo je prilika da budu istovremeno uključeni na isti kanal i u mraku su delovali kao pravi mali light show. Ispred trpezarije je bašta, a u blizini igralište za najmlađe, sa kućicom, toboganom, ljuljaškom. Ovu celinu vlasnici izdaju zasebno, uglavnom sugrađanima, za razne proslave i slavlja, najčešće za dečje rođendane. Izdaje se samo prostor, dok hranu i piće korisnici sami obezbeđuju, i svako organizuje događaj po svojoj želji.
            - Ovo je porodični biznis i uloge su podeljene. O uređenju dvotišta najviše se brine majka koja i živi u jednoj od kuća. Ja pomažem koliko mogu. Kada imamo veće grupe pomaže i tašta, koja je sa suprugom vlasnik jedne od kuća u sastavu pansiona. Od ponedeljka do petka u 95% slučajeva naši gosti su poslovni ljudi iz Srbije, i po neko iz BiH, Hrvatske i Slovenije, uglavnom poslovno vezani za Sentu i okolinu. Kod nas trenutno boravi jedan gost iz Francuske, angažovan na projektu u fabrici u Senti. Od petka do nedelje dolaze turisti. Dosta je onih rodom iz Sente, koji su otišli u inostranstvo i više nemaju svoju kuću ili je u lošem stanju, pa dolaze kod nas i kažu da se dobro osećaju. Imamo dosta prolaznika, onih koji putuju iz Slovačke, Poljske, i koji se kod nas odmaraju. Česti gosti su ljubitelji pasa koji dolaze na izložbe svojih ljubimaca u Senti, Čoki, Adi i Bačkoj Topoli. Mi smo od starta bili pet friendly i samo je potrebno da nam gosti najave da dolaze sa ljubimcem, bilo da se radi o kuci, mački ili sl. i neće biti nikakvih problema - kaže naš sagovornik.
            Gospodin Vereš napominje da su poslednje dve godine, u okviru školskog programa, a po projektu Vlade Mađarske, redovne ekskurzije iz ove susedne zemlje. Oni dolaze u Vojvodinu kako bi se upoznali sa načinom života stanovništva mađarskog porekla, ali iz njegovog iskustva, obiđu Sentu, a onda idu za Beograd, do Golubačke tvrđave. Otvoreni su za nova iskustva i žele da probaju srpsku hranu i da što više saznaju o životu ovdašnjih stanovnika.
            Osim usluge smeštaja, po dogovoru sa gostima, domaćini, donose hranu iz senćanskih restorana. Gospodin Vereš kaže da za goste iz Mađarske, koji listom žele da probaju srpske specijalitete, hranu donose iz restorana „Gorštak“, a za najveći broj gostiju iz Beograda, specijalitete mađarske kuhinje donose iz restorana „Arok“, ali dobru saradnju imaju i sa svim drugim restoranima koji rade ketering.
            Do sada je u pansionu najviše bilo 66 osoba u jednom trenutku, kada su bili aktivirani i pomoćni ležajevi. Da ne bi došlo do problema kod velikih grupa, koje žele da budu koncentrisane na jednom mestu, traži se pomoć komšije, koji odnedavno izdaje tri sobe. Ali, kapaciteti ovog pansiona uglavnom zadovoljavaju potrebe tražnje.
            - Jedna od tri kuće pansiona je šest generacija u vlasništvu porodice. Podignuta je 1870. godine i čuvamo svu dokumentaciju iz tog vremena, o poslovanju dede koji je bio mesar, i potvrdu da se moja baka Ana rodila u ovoj kući. Činilo nam se zgodnim da pansion nazovemo njenim imenom. Ali, nije baš bilo tako. Prvo smo razmišljali da ga nazovemo „Kesten“, po drvetu koje raste ispred kuće, pa „Roda“ kao asocijaciju na gnezdo, ali posle dužeg promišljanja shvatili smo da se ime Ana slično kaže na svim jezicima, a da na internetu, gde se po abecedi rangiraju sva pretraživanja, A nalazi na prvom mestu. Ljudi danas neće da gube vreme i brzo donose odluku, tako da je Ana bila idealna za dinamiku modernog turiste. I to je presudilo - kaže Atila Vereš, sin, suprug, otac trojice sinova, predusetljiv domaćin i čovek kome ništa nije teško. Atila Vereš je uz to dobro informisan i mnogo zna, pa je odličan sagovornik na mnoge teme. Ipak, kaže da je rad sa ljudima zahtevan i traži puno radno vreme i celog čoveka. Najteže mu je bilo da shvati da je gost, ma šta uradio ili kazao, uvek u pravu. Trebalo je da prođe vreme da usavrši način komunikacije, da ne reaguje na prvu loptu. Smatra da onaj ko to ne savlada ne treba da se bavi ovim lepim i prezahtevnim poslom.