• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

         Tisa je najduža pritoka Dunava. Izvire u Ukrajini na Karpatima, u oblasti Bukovina, i dalje protiče kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju. Dužina ove reke Panonske nizije, je 1.358 kilometara. Kroz Mađarsku protiče u dužini od 597, a kroz Srbiju 164 kilometara, gde se uliva u Dunav kod Starog Slankamena. Na njenim obalama nalaze se, između ostalih,  gradovi poput Čongrada, Makoa, Šandorfalve, Morahaloma, Segedina, Kanjiže, Sente, Bečeja, Novog Bečeja, Zrenjanina... Važi za najlepšu srednjoevropsku reku, zelenu, široku, moćnu i pitomu, uvek nestvarno čudesnu.

            Na njoj se javlja fenomen Tiski cvet i to samo tu i nigde drugde na svetu.
            U Srbiji ona deli Banat od Bačke, na njoj su podignute prevodnice - šlajzovi, primer graditeljskog nasleđa na zalasku XIX veka. Najveći meandar u obliku potkovice, dužine 24.5 kilometara ostao je kanalisanjem njenog toka - danas Stara Tisa, sa čije je obale na posedu Gedeona Rohoncija, na Bisernom ostrvu, ponikao vinograd i poteklo čudesno vino, omiljeno evropskim državnicima - Muskat Krokan. Obala Tise čuva ostatke benediktinske opatije Arače (XIII), gde su 1551. Osmanlije zauzele Banat.Vek i po kasnije, kod Sente 1697. godine odigrala se velika bitka između austrijske i osmanske vojske, u kojoj je Evropa odbranila svoj integritet. Duž Tise brojni su izvori termalne vode, manje ili više iskorišćeni, poput Banje Kanjiže, jednog od lidera zdravstvenog turizma u Vojvodini. Tu je i Rusanda slano jezero pokraj istoimene banje, sa salinitetom od oko 60%, a dno jezera sa lekovitim blatom koje se od 1867. koristi u terapijske svrhe.
            I to je samo deo onih istorijskih događaja, kulturnih znamenitosti, prirodnih blaga koje skrivaju obale ove reke u delu kojim protiče kroz vojvođansku ravnicu, a koji su istaknuti projketom IDENTIS i koje treba više promovisati i publikovati, kako bi reka Tisa i sve značajne tačke duž njenog toka, do sada malo i nedovoljno poznate, bile dostupne turistima.
            IDENTIS (Integrated Development of Natural and Cultural Tourism in Tisa Region) projekat, započet krajem 2018. godine sa ciljem unapređenja turizma u oblasti Potisja nalazi se u završnoj fazi realizacije. Lider projekta je Turistička organizacija Vojvodine (TOV) i mađarski partner Županija Čongrad. Ukupan budžet projekta iznosi 242.709,70 evra, sa učešćem EU od 206.303,24 evra.
            U okviru projekta IDENTIS kreirana je jedinstvena baza podataka kao osnova za dalje unapređenje razvoja turizma ovog kraja; urađeni su website www.identisonline.com i mob. aprikacija sa svim informacijama vezanim za turističku ponudu Potisja ove dve susedne zemlje; urađen je strateški dokument marketing strategije za unapređenje turizma Potisja sa akcentom na kreiranje jedinstvenih turističkih proizvoda; u opštinama uz reku Tisu, u Mađarskoj i Srbiji održane su brojne radionice i seminari na kojima je turistička privreda ovih opština upoznata sa primerima dobre prakse, a izneti su i predlozi koje je potrebno sprovesti u narednom periodu; urađen je promotivni film sa svim atraktivnijim turističkim destinacijama.
            U okviru projekta IDENTIS sprovedena su i dva obilaska terena za novinare. Prvi u trajanju od 06. do 09. jula 2020. obuhvatio je: Palić (posetu Zoo vrtu i obilazak obale jezera); posetu Etno kući „Kod Kiriša“ u Malim Pijacama; Banju Kanjižu, park koji je okružuje i centar Kanjiže; organizovana je poseta znamenitostima Sente (Gradska kuća i spomen vidikovac Senćanske bitke, obala Tiskog keja i vatrogasni dom, Gradski muzej); posetu Zavičajne kuće u Adi; SRP „Pašnjaci velike droplje“; te Muzeju „Kotarka“ i Muzeju „Žeravica“ u Novom Miloševu, opština Novi Bečej.
            Dinamičan raspored nije sprečio proširenje programa, na zahtev prisutnih novinara, i posetu najlepšoj Lejlinoj bašti (Randovics Lejla, Trešnjevac, Kanjiža) u Srbiji za 2015. godinu, Muzeju čokolade situiranu u Gradskoj kući u Senti, te futurističkoj Mokrin House u Mokrinu, reprezentu modernog arhitektonskog izraza namenjenog pre svega poslovnim IT strunjacima iz inostranstva.
            U drugom delu obilaska destinacija predviđenih ovim projektom, 13. i 14. jula, realizovan je obilazak Šlajza kod Bečeja (1895-1899), obilazak benediktinske opatije Arače i SRP „Slano Kopovo“ jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine kod Novog Bečeja. Posetom Glavaševoj kući i šetnjom najlepšim kejom duž reke Tise, kako Novobečejci uvek naglase, završena je poseta ovom gradu, a dan obilaskom dvorca „Fantast“ Bogdana Dunđerskog u Bečeju. Poslednji dan na ovoj „vojvođanskoj turi“ bio je predviđen za posetu Gradskom muzeju u Bečeju, kratkom predahu na Čardi „Tiha Tisa“ u Čurugu i upoznavanju sa radom Golf club „Centra“ u Žablju. U poslepodnevnim časovima napravljen je izlet do SRP „Carska bara“, a za kraj ture predviđena je poseta još jednom dvorcu, ovoga puta porodice Lazar - Kaštel Ečka u Ečki, opština Zrenjanin.
            Jedan od bitnih momenata na obe ture bilo je upoznavanje sa gastronomskom ponudom ovog kraja. Predstavnike medija ugostili su: Restoran „Bekavar“ u Kanjiži, i restoran „Fausto“ u Adi, „Club 4“ u Bečeju, Čarda „Debeli lad“ u Žablju, te restoran u okviru Kaštela „Ečka“. Ostali obroci bili su u okviru pansiona, gde je bilo organizovano i noćenje:
u prvoj turi u Pansionu „Anna“ u Senti, a u drugoj u „Vila Via“ pansionu u Bečeju, što je dovelo do zaključka o povoljnim uslovima smeštajnih kapaciteta u ovom regionu, sa srpske strane, uz ozbiljnu opasku da istih nema dovoljno.
            Ako bi se sabrali svi utisci sa ovog puta, realizovanog u otežavajućim okolnostima vladajuće pandemije, mogao se steći zaključak o neverovanoj raznovrsnosti segmenata koji se odnose na seoski (ruralni) turizam, wellness&spa turizam, aktivni i eko turizam, kulturni turizam i industrijsko nasleđe, nedovoljno poznatih i turističkim novinarima, a pogotovo široj javnosti. Utisak je da iako često nezadovoljavajuća putna infrastruktura nije faktor koji bi mogao omesti odlazak turiste ili turističke grupe na dolazak do izabrane destinacije, već najčešće sama destinacija, iako vredna sa istorijskog, kulturnog ili nekog drugog aspekta, predstavlja nedovoljno uređenu i osmišljenu celinu i traži dodatna ulaganja, od kojih su mnoga u procesu realizacije. S druge strane, zanimljivost pojedinih lokacija dovodila je često do prepirke među samim novinarima, koji su želeli da vide skrivene niše u ovom čudesnom prostoru i provere priče o kojima su slušali, ali na žalost za to nije bilo vremena.
            Ostaje žal što je situacija sprečila obilazak destinacija Županije Čongrad, i dala celovitiji i sveobuhvatniji uvid u kompletnu destinaciju koja će biti predstavljena turističkom tržištu, te sprečila komparaciju turističkih mesta sa obe strane granice.
            Summa summarum projekta IDENTIS je da je to izvanredna zamisao koja će dati povod i otvoriti brojne mogućnosti za putovanja prema do sada malo ili nimalo poznatim odredištima među srpskim, a takođe i mađarskim turistima. Raznovrsnost i kvalitet lokaliteta na relativno malom prostoru Potisja najveće je pozitivno iskustvo i utisak sa ovog puta, uz ljubaznost domaćina, od turističkih radnika, do kustosa muzeja, koji su se na sve načine trudili da nadomeste svaki nedostatak, ako ga je bilo.

Više fotografija možete da pogledate na našoj Facebook stranici: https://www.facebook.com/topserbia.