• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Sve je ovde bilo u znaku žena, vina i konja, baš onako kako je voleo Bogdan Dunđerski (1861 - 1943), veleposednik, narodni poslanik, dobrotvor najuglednije i najimućnije porodice u Vojvodini od sredine XIX i početka XX veka. Bio je jedan od retkih Dunđerskih u potpunosti posvećen imanju i poljoprivredi. Rodio se u Srbobranu gde je išao u niže razrede škole, dok je Srednju poljoprivrednu školu završio u Beču, gde je naučio i nemački jezik. Rano ostaje bez oca i kao najstariji sin Aleksandra Šace, rođenog brata Lazara Dunđerskog (oca prelepe Jelene Lenke Dunđerski), vraća se na zemlju i preuzima porodične poslove.

            Od imanja Ginterov salaš pored starog Iđoškog puta, na kojem je 1925. godine dovršio dvorac sa četiri kule, od kojih je severna najveća, napravio je mesto nalik na bajku. Na polovini poseda od 360 jutara, stvorio je jednu od najslavnijih ergela, najveću ergelu u tadašnjoj Austrougarskoj, sa oko 1.400 prvoklasnih grla. Ime najslavnijeg od njih (inače potomka najtrofejnijeg trkačkog grla kod nas, Kazanove iz obližnje Zobnatice) danas nosi njegov čudesni dvorac - Fantast. Tada je na imanju radilo 1.000 radnika. Osim konja, voleo je, i na imanje dovozio, egzotične životinje, čak i muflone.
            Iako je voleo žene, a možda i zato, nikada se nije ženio. Najveća ljubav bila mu je Mara Dinjaški iz Mola, žena kovača sa njegovog imanja Cvete. Bogdan je lepu Maru otkupio od njenog muža za 21 jutro zemlje i nešto dukata i prepustio joj rukovanje ovim imanjem. Legenda kaže da je za svoju Maru Bogdan punio bazen mlekom, ali pre će biti da je Mara bila lepa kao da se kupala u mleku. Umrla je tri godine pre Bogdana.
            Bogdan Dunđerski je prijateljevao sa poznatim slikarom Urošem Predićem, koji mu je pomogao da uredi i osmisli dvorski kompleks. Posebno zasluge imao je za Kapelu Sveti Đorđe koja je paralelno rasla sa dvorcem. Ikonostas sa 12 ikona i tri mozaika Predić je oslikao od 1924. do 1926. godine. Iz nje su u martu 2008. odnesene četiri ikone neprocenjivog značaja, koje su jednom već bile ukradene, dok peta nije nikada pronađena.
            - Malo je ljudi koji su svoju maštu uspeli da pretvore u realnost kao što je to uradio Bogdan Dunđerski, koji je zajedno sa svojim dunđerima podigao dvorac na svom imanju. Značaj dvorca Fantast za turizam danas je ogroman jer ima svoju istoriju. U njega je utkana priča, povezana i sa misterijom, koja i dan danas nije otkrivena. Naime, Bogdan je dovodio uvek nove  radnike i iz različitih zemalja da se nikada ne bi otkrila tajna ovog dvorca - rekla je Angela Kačić, kustos dvorca „Fantast“.
            Ona je objasnila da ni do danas nije ispunjen njegov testament, prema kojem je, budući da nije imao naslednike, sve ostavio Matici srpskoj sa željom da se na njegovom dobru osnuje poljoprivredna akademija - „Zaklada Bogdana Dunđerskog, bivšeg veleposednika starobečejskog i srbobranskog“.
            - Posle rata država je čitav posed oduzela od Matice i još uvek se nalazi u procesu restitucije. Godine 1983. Kombinat PIK Bečej je preuzeo brigu o dvorcu, renovirao ga i od tada nosi ime „Fantast“ po Bogdanovom čuvenom konju Fanstastu, koji je 1932. godine osvojio tripl krunu - objasnila je Angela Kačić.
            Imanje dvorca danas zauzima 65ha, dok je dvorac sa parkom na 60 jutara. Ostalo je obradiva zemlja. Sam dvorac pretvoren je u hotel sa četiri dvokrevetne sobe, dva apartmana, jednom trokrevetnom sobom i restoranom u kojim se održavaju razni događaji, poput svadbi krštenja, promocija, seminara.
            Bazen sa zadnje strane dvorca se danas ne puni mlekom, ali ni vodom. U planu je njegovo renoviranje i stavljanje u funkciju. Nekada ga je krasila figura žene iz čijih je grudi isticala voda. Nadamo se da oni, koji se budu latili obnove bazena, neće izostaviti taj detalj.