- Prethodna
- 1 of 10
- Sledeća
Vinarija „Ravnica“ iz Inđije je mala porodična vinarija u kojoj se vino proizvodi sa ljubavlju i dušom. Braća Aleksandar i Radoslav Kovačević čitavu deceniju istrajavaju u tom pokušaju i u tome uspevaju.
U želji da Bermet vrate na vinsku scenu Srbije i da neke nove generacije upoznaju sa ovim vinom, vekovima prisutnim na ovim prostorima, vremenom se izdvojilo kao vino No.1 i postalo njihov zaštitni znak. U njihovom podrumu proizvodi se beli, crveni i rose Bermet. Ovaj poslednji su među prvima ponudili tržištu. Sva tri Bermeta poznata su pod brendom Tango, plesu koji simbolizuje strast i snažne emocije, odnos muškarca i žene, života i smrti. Zato je to vino, vino odluke i karaktera. Osim kvalitetnog vina, kao osnove, i visokog procenta alkohola (17%) kao zajedničkog imenitelja, ova desertna vina se razlikuju po broju lekovitih travki i začina. Naime, na identitet belog i rose Bermeta utiču 23, a na crveni čak 26 različitih travki.
- Preduslov dobrog Bermeta je dobro vino, jer se jedino od dobrog vina pravi dobar Bermet. Mi smo se specijalizovali za njegovu proizvodnju, i nismo jedini. Svaki dobar vinar sa Fruške gore, koji drži do sebe, mora imati Bermet. Dali smo sebi zadatak da ga promovišemo na svim vinskim festivalima i sajmovima i po tome nas prepoznaju - kaže Aleksandar Kovačević.
Međutim, i ostala vina iz njihovog podruma, takođe su ovenčana nagradama stručnog žirija i pohvalama vinske publike. Zanimljivi po svom stajlingu, jedinstvenoj sremačkoj građanskoj nošnji, uz obavezan šešir i nasmejana lica ispod njega, učinili su da i njihova vina, nazvana po vojvođanskim pesmama na vinsku temu, privlače pažnju. „Ima dana“ (bela vina), „U ranu zoru“ (rose), „Šešir moj“ (crvena), izraz su njihove ljubavi i prema pesmi i prema vinu.
- Volimo vina, volimo naš kraj. Dajemo sve od sebe da ono što radimo bude autentično, vezano za ovaj prostor. Do sada smo tržištu, osim Bermeta, ponudili 10 etiketa, kupaža i sortnih vina od grožđa sorti Marselan i Pinot Noir, Žuti i Crveni Muskat, Chardonnay, čime smo zaokružili broj i nećemo dodavati nove, jer za to nemamo potrebe. Godišnje proizvedemo od 6.000 do 10.000 litara, i pored grožđa iz vinograda na potezu Starog Slankamena i Jande kod Krčedina, svake godine određene količine dokupljujemo. Opredelili smo se za podrumarski na uštrb vinogradarskog posla i to nam odgovara - objasnio je gospodin Kovačević, koji je sa bratom krajem minule godine, u šetačkoj zoni centra Inđije (Vojvode Stepe), umesto degustacione sale otvorio Kafanicu - Ravnicu, jedan topao kutak u kojem se piju dobra vina. Ona je mesto za ljude 35+, probirljive uživaoce u dobroj hrani i kvalitetnom vinu.
Stariji žitelji Inđije se sećaju da je na tom mestu bila čuvena kafana „Drina“. Posle 15 godina pauze, braća Kovačević su joj vratili život i sačuvali neke od dobrih starih navika. Jedna je vezana za kulturu hrane. Kao nekada, na jelovniku se nalaze stara, sremačka jela: škembići, pasulj, gulaš, papci u saftu, i kao i u svakoj kafanici, i u ovoj ima roštilj. Vina su iz njihovog podruma, kao i rakije zasnovane na lozi i šljivi, one druge takođe inđijske domaće. U ponudi su i sokovi i pivo, među kojima i točeno kraft „Libero“ iz Krčedina. Ambijent je starinski, ali ne star. Na zidovima razglednice Inđije iz 1907-1909., iz privatnih zbirki, kolekcija šešira, mnoštvo uspomena. Kafanica nije poput fensi kafića, kojih je Inđija, kao i druge variši, puna. Ona nosi naziv kultnog mesta koje je okupljalo ljude raznih profesija, u kojima se oblikovalo javno mnjenje i rađala intelektualna elita, rešena da ga brani.
- Četiri su razloga da čovek otvori kafanu. Prvi je: ima kafanu u kojoj je on najomiljeniji gost. Drugi, ne manje važan: niko ne može da ga izbaci iz kafane jer, ma šta radio, on je taj koji izbacuje. Treći je: pije po nabavnoj ceni. I kao četvrti: kada ga žena pita: - Gde si bio?, odgovara: U kafani. Ona to odobrava, čak ga i tera u kafanu da zaradi pare - otkriva neke od prednosti svog statusa, jednog od vlasnika Kafanice, Radoslav Kovačević.
