Thu10222020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back TURIZAM SEOSKI TURIZAM Kaštel Marijeta, Šušara - mesto energije visokih vibracija

Kaštel Marijeta, Šušara - mesto energije visokih vibracija

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Maleno selo Šušara, situirano na obodu SRP „Deliblatska peščara“, sa oko 250 stanovnika, jedno je od retkih u kome je sačuvan prirodni sklad. Pre skoro deceniju, čist vazduh, i čista bunarska voda sa 200 metara dubine, mir i spokoj zatalasanih peščanih pašnjaka i livada mirisnog, lekovitog bilja, privukao je zaljubljenike u prirodu i svetske putnike, Vesnu Valok i Dragana Janekovića iz Zemuna. Upravo ovde, u Šušari, uspeli su da pomire svoje potrebe i ljubavi, a da to nisu planirali. Bar ne na ovakav način.

            Kada su 2011. godine posle više decenija života i boravka u Aziji, došli u atar sela Šušare, nisu im promakle uredne okućnice, pokošena trava, bez trunke đubreta na ulicama.
            - Privukla nas je ravnica, ogromno nebo koje pritiska zemlju. Bio je vedar dan i videli su se Karpati, a opojan miris divljeg duvana, majčine dušice, sugerisao nam da je ovo savršeno mesto za nas. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ovde sve diše, svaka krošnja, svaki žbun. Ovo je jedno od onih malih mesta skrivene lepote, koje čuva svoje tajne i to je odlučilo da ovde spustimo sidro - kaže gospođa Valok.
            Ne mogavši da odole ovolikoj lepoti odlučili su da prekomponuju svoj životni prostor, od male ruševne kuće na kraj sela, u maniru banatske gazdačke kuće izgrade Kaštel „Merijeta“, nazvanog imenom tetke gospođe Valok, osobe vredne pomena u svakom pogledu. U ulozi projektanta, dizajnera našao se gospodin Janeković, po vokaciji pravnik, ekonomista, sinolog, erudita, svakako veliki esteta, „sa nepogrešivim osećajem za lepo“.
            Autentičan eksterijer samo je maska za unutrašnji prostor, u kojem se jedno na drugo nadovezuje biblioteka, salon, centralni i mali, trpezarija sa brojnim antikvitetima donetim iz Burme, Laosa, Kambodže i Kine.
            - Kuću smo gradili za grdan nameštaj koji smo doneli. Dugo smo živeli na dalekom istoku, i zavoleli njihovu kulturu, umetnost, pismo. Želeći da sačuvamo što više uspomena, nismo odoleli da neke komade nameštaja od skupocene tikovine, duboreza, rukotvorine, donesemo u Srbiju. Živeći u rezidencijama i ambasadama nismo ni bili svesni koliko smo toga sakupili, i tek ovde shvatili da moramo da zidamo kuću za ono što smo već imali - objašnjava naša sagovornica.
            Otvarajući ovo poglavlje svog života ni slutili nisu da će, nemajući viziju da to rade, početi da se bave ugostiteljstvom, doduše na potpuno atipičan način. Mada, malo šta je vezano za njih očekivano i uobičajeno.
            Ideja za otvaranjem ka turizmu, došla je spontano, jer su posete prijatelja, poznanika, ljudi koji su čuli za ovo mesto, i tako bile velike. Kaštel „Marijeta“ je samo ozvaničena i onako veliku frekvenciju ljudi su ih posećivali.
            Da je Kaštel zidan kao privatna kuća a ne ugostiteljski objekat, primetno je na svakom koraku. Tu je njihova biblioteka, kolekcija ploča... Zajednički je i salon i trpezarija. Prošle godine uređen je tavanski prostor i dobijeno šest dvokrevetnih soba, za goste kojima je naporno vraćanje u Beograd, Novi Sad, Pančevo...
            Tamo gde se njihovo imanje, od tri lanca, podeljeno u nekoliko celina završava, nastavlja se Deliblatska peščara. Ovo prostranstvo nudi neizmerne mogućnosti za šetnje, razgledanje, fotografisanje, biciklističke ture, a pre svega uživanje u civilizacijom nedodirnutoj prirodi.
            Sve gore rečeno je pokušaj, manje više uspešnan, da opiše ambijent. Istinska vrednost ovog mesta je u osećanjima koje podstiče, emocijama i energiji koju isprovocira gostoprimstvo, ljubav i dobrota prvo domaćina, a onda i njihovih gostiju, koja neretko prerasta u neke čvršće veze.
            - Ovo je naš odgovor na život. Ljudi su skloni suvišnom nagomilavanju, a ne razmišljaju da ih sve što su stekli u životu nadživi. Život je bio jako dobar prema nama i mi hoćemo da to što imamo podelimo sa drugima. Ovaj objekat sam profiliše svoje goste. Ovde se ljudima koji nisu iste vibracije uopšte ne sviđa i oni se ne zadržavaju. Energija onih drugih, njihovo oduševljenje ovim što zateknu, prepoznavanje naše poruke pune energijom ovu kuća, koja koliko prima toliko i daje. To je jedino što funkcioniše na ovom svetu. Ako imaš podeli, ako možeš daj, i to se vraća na hiljadu načina. Uživamo u tome što drugi uživaju - objašnjava gospođa Valok, filozof, filantrop, čovek velikog srca i dodaje: - Veliki smo poklonici života i prirode. Nama je mio svaki leptir, travka, buba. I što smo stariji sve više shvatamo koliko je dobro biti takav.
            Sledeći principe prirode ovde se vodi računa o sortiranju đubreta, upotreba plastike se ograničava. Ideja prelaska na vegetarijansku ponudu pokazala se preuranjenom, ali kada je hrana u pitanju, insistira se na domaćem i uvek nabavlja najbolje, po mogućnosti iz okoline.
            Plan je da naredne godine, samo za njihove goste izgrade bazen i visoke letnje temperature u peščari učine prijatnijim. Za zdrave i one koji imaju problema sa disanjem, asmatičare, plućne bolesnike, jer ovo mesto je savršeno za odmor i oporavak.
            Ovaj novi kvalitet, drugačiji od celokupne turističke ponude, prepoznala je Privredna komora Vojvodine, dodelivši ovom domaćinstvu prestižnu nagradu „Kapija uspeha“ u kategoriji seoskog turizma, za 2019. godinu, a Turistička organizacija Vršca promivše je kao novu ekskluzivnu destinaciju.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar