Thu10222020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO ZZ Agrosoj, Neuzina: Perspektiva porodičnih zadruga u razvoju sela

ZZ Agrosoj, Neuzina: Perspektiva porodičnih zadruga u razvoju sela

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Ovo je primer dobre prakse kako funkcioniše jedna porodična zadruga kod nas, iako u zapadnim zemljama po ovom modelu radi 80% pravnih lica. Vereš Ištvan (dipl. ekonomista), njen osnivač, trenutno rukovodilac sektora proizvodnja, otac sadašnjeg direktora, Vereš Nandora (dipl. inženjer organizacionih nauka, smer menadžment) i Vereš Ildike (dipl. ekonomiste) na poslovima administracije i računovodstva.

            Vereš Nandor odlučuje da se posle završenog fakulteta u Beogradu vrati u selo,  pomogne ocu i da svoj doprinos oživljavanju svog sela. Posle godinu dana prakse u kompaniji „Uljarica - Bačka“, to čini i njegova sestra.
            ZZ „Agrosoj“ zapošljava 15 radnika, ali taj broj se stalno uvećava. Menadžment čine i agronom i zaštitar, a prosek starosti na nivou cele zadruge je 32 godine. Zadruga ima šest zadrugara i 260 kooperanata, sa proizvodnjom na oko 3500 ha, u opštini Sečnjanj i susednim opštinama.
            - ZZ „Agrosoj“ bavi se proizvodnjom pšenice, kukuruza, suncokreta, soje na 1.000 ha. Pre dve godine započeli smo veliku preorijentaciju na povrće i voće, i zasnovali zasade konzumne višnje na 16 ha. Ove godine smo, u saradnji sa jednom domaćom firmom, započeli i proizvodnju jagoda, a pre dve godine sa proizvodnjom šargarepe, crnog luka, paprike, zelena i paštrnaka. Nastavićemo sa godišnjim povećanjem površina i preradom tih proizvoda, kako bi se sa ratarske u potpunosti prebacili na povrtarsku i voćarsku proizvodnju. Moramo da se menjamo u skladu sa trendovima. Mi nismo proizvođači pšenice, crnog luka, kukuruza, nego produktivnosti. U zavisnosti od naše produktivnosti i koliko možemo da se takmičimo sa zapadom, zavisiće i naša pozicija. Ne gledamo samo da proizvedemo nego da to bude ekonomično, produktivno, da proizvodu dodamo neku vrednost i da ga u pravo vreme i po pravim cenama realizujemo - objašnjava Vereš Nandor.
            U ZZ „Agrosoj“ zadrugari i kooperanti dolaze ne samo po repromaterijal, preparate, semena, već i po savete kako da proizvode na najproduktivniji način. Sektor finansija im pomaže u strukturiranju kredita, zaduženja (najgore je videti dobrog proizvođača kako upada u finansijske poteškoće jer nije znao da projektuje svoje finansije). S tim u vezi, unazad pet godina naplata repromaterijala je bila 100% što je retkost ali i pokazatelj tesne saradnje zadrugara i kooperanata.
            Zadruga raspolaže skladišnim objektima kapaciteta 4.000 tona za merkantilnu robu, ali pošto postoji potreba za oko 25.000 tona koriste se kapaciteti skladištara iz okoline; tu je i hladnjača kapaciteta 700 tona u plusnom režimu, a u planu je investiranje u skladište za crni luk, što će omogućiti mnogo stabilniji ulazak u markete i na strana tržišta, jer će pored kvaliteta i količina, biti ispoštovan i kontinuitet isporuke.
            - Naše analaze su pokazale da nažalost nema perspektive za ratarstvo za poljoprivrednike sa manje od 50 - 60ha. Radimo na tome da našim odličnim domaćinima i proizvođačima ponudimo alternativu, prelazak na voćarsku/povrtarsku proizvodnju, i damo nadu ostanka na selu. Cilj nam je uvek bio i ostao da lokalna zajednica ima korist od našeg postojanja, da zapošljavamo i razvijamo mlade i vredne ljude, i da zadruga uvek bude oslonac za sve njene kooperante i siguran partner koji razume poljoprivrednike. Trenutno, naša ratarska proizvodnja nije konkurentna ratarskim proizvodnjama u razvijenim zemljama, niti po direktnim subvencijama po hektaru niti po cenama inputa. Jedino znanjem možemo da pariramo i tu moramo da tražimo svoje mesto. Mladi ljudi koji su u poljoprivredi moraju stalno da usvajaju nova znanje - objašnjava naš sagovornik, pozdravljajući inicijativu ZSV u organizaciji Letnje škole zadrugarstva, kao prvom koraku u kontinuiranom procesu učenja, gde su uz predavanja upriličeni obilasci uspešnih zadruga, ostvareni brojni kontakti.
            Planovi u narednom periodu vezani su za povećanje produktivnosti, efikasnosti u povrtarstvu i voćarstvu, podizanju skladišnih kapaciteta za povrće i uspostavljanje prerade (ajvara kod proizvodnje paprike, ili polu proizvoda kod šargarepe ili luka).
            - U modernoj poljoprivredi moramo biti proaktivni i zato mislim da bi subvencionisani odlasci poljoprivrednika na sajmove i edukacije dugoročno pokazali odlične rezultate i omogućili našim stručnjacima da brzo usvajaju i implementiraju nova znanja, ali i da kreiraju nova znanja i novu vrednost - zaključio je Vereš Nandor.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar