• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Nalazimo se na početku tehnološke revolucije koja ima potencijal da iz korena promeni naš celokupni način života i rada, kao i način koji određuje kako ćemo se odnositi jedni prema drugima. Posledice ove revolucije promeniće i način poimanja kakvi smo mi zapravo, kakav je naš interaktivni odnos prema drugim ljudima, bez razlike da li je reč i o najudaljenijim delovima sveta: revolucija će uticati na obrazovanje, poslovno tržište, budućnost posla, nejednake prihode, dok će poslednji trzaji revolucije uticati na etičke odrednice i geopolitičku sigurnost.

            Napredak u tehnologiji doprinosi kreiranju novih znanja, novih iskustava i novih mogućnosti. Potreban je takav napredak, za kojim ljudi neće zaostajati. Četvrta industrijska revolucija je u toku, a karakterišu je disruptivne tehnologije i trendovi kao što je internet stvari (IoT), robotika, virtuelna realnost (VR) i veštačka inteligencija (AI) koje menjaju način na koji živimo i radimo. Četvrta industrijska revolucija je za petama digitalnoj revoluciji, nastavljajući da napreduje kroz razvoj novih tehnologija i njihovo sazrevanje.

            Napredak u tehnologiji kao što je automatizacija i veštačka inteligencija će se odraziti na gotovo sva zanimanja u budućnosti. Najbrže rastuća zanimanja će zahtevati visoko razvijene kognitivne sposobnosti za saradnju, rešavanje problema, kritičko razmišljanje i kreativnost. Navešćemo samo neka predviđana koja će se desiti u narednih desetak godina:

-          65% učenika koji su sada u osnovnoj školi će obavljati poslove koji još uvek ne postoje;

-          47% poslova koji se sada obavljaju će biti prebačeno na mašine u sledeće dve decenije;

-          65.000 novih IT poslova će se pojaviti do 2024, većina vezana za računarski oblak;  

-          Samo 33% svetskih potreba za radnicima koji imaju odgovarajuća IT znanja je zadovoljeno;

-          Za manje od decenije, čak 77% poslova će zahtevati IT znanja.

            Potrebno je da se mladi ljudi pripreme za budućnost rada i celoživotno učenje, a radna snaga se ne može transformisati bez visokog obrazovanja. Univerziteti postaju centralno mesto uticaja u čijem se okruženju mladi ljudi se pripremaju za budući rad. U nekim razvijenim zemalja više od polovine mladih ljudi u starosnoj dobi od 17 do 27 godina studira na Univerzitetima. Prema Gartner-u:

-          Do 2030 procenjeno je da će u svetu biti gotovo 120 miliona studenata;

-          Broj studenata je veći 4% globalno od 2017 do 2019. godine;

-          Do 2027, broj poslova u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike porašće za 13% a prednjačiće poslovi u računarstvu i inženjerstvu.

            Znanje postaje moć i to više nego ikada do sada, što predstavlja istorijsku priliku za našu zemlju, da sistemskim ulaganjem u znanje svojih najproduktivnijih slojeva i naraštaja izbore za sebe povoljniji položaj u novom svetskom poretku koji se uspostavlja.

Prof. dr Dragan Soleša,
dekan Fakulteta za ekonomiju i inžennjersaki menadžment u Novom Sadu FIMEK