Thu10222020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back REPORTAŽE MANIFESTACIJE ROGALj, zajednička kuća seoskih manifestacija u Vojvodini

ROGALj, zajednička kuća seoskih manifestacija u Vojvodini

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 12
  • Sledeća

            Prva manifestacija ROGALj održana je 2009. godine na Novosadskom sajmu. Sledeće tri godine mesto susreta najboljih manifestacija Vojvodine bio je novosadski SPENS, a onda su se manifestacije nizale jedna za drugom, i dostigle broj od oko 1.000 godišnje, a da nisu imali svoju završnicu. Iz potrebe da se zaokruži godišnji ciklus svih vojvođanskih svetkovina, i bogatiji iskustvom, znanjem, uz inovativne i konstruktivne elemente koji idu u korak sa vremenom, gospodin Dragan Vukotić prihvatio se uloge obnovitelja i organizatora ROGLjA, koji zahvaljujući njemu i Agenciji BIN Marketing, 04. oktobra 2020. je doživela peto izdanje, uz učešće 30 predstavnika turističkih, gastronomskih i etno manifestacija iz cele Vojvodine.

   U okviru festivala dodeljene su priznanja najuspešnijima u tri kategorije. Zlatnu plaketu - seoski neimar, dodeljena je Miomiru Filipoviću Fići, novinaru, publicisti, hroničaru sela. Zlatna plaketa za promociju gastronomije Srema dodeljena je manifestaciji „Gastro Srem“ za uspešan spoj starog i novog, a Zlatna plaketa za uspešnu organizaciju pripala je „Beloblatskoj kobasicijadi“, koja je 2020. proporcionalno bila najposećenija.   
            U okviru festivala održan je panel na temu: „Snaga sela danas i značaj seoskih manifestacija“ u kojem su učestvovali novinari Branislav Gulan i Miomir Filipović, te organizator  Dragan Vukotić. U ulozi moderatora našao se Nikola Božović, takođe dugogodišnji novinar. Panelisti su izneli svoje viđenje koliko manifestacije doprinose afirmaciji života u selu i kako učesnici ROGLjA 2020 vide sadašnjost i budućnost sela sa aspekta ekonomskog, socijalnog i kulturnog napretka.
            Uvodna reč pripala je Jeleni Krstić, članu organizacionog tima prethodnog i obnovljenog ROGLjA, koja je istakla zadovoljstvo što se posle sedam godina desio ROGALJ, kao i saradnja sa starim i novim organizatorima seoskih vojvođanskih manifestacija. Po njenim rečima, cilj ROGLjA je bio i jeste jačanje sela, kroz sagledavanje što boljeg načina organizovanja velikih i malih događaja, od zamisli do realizacije, radi ostvarivanja benefita za selo tokom cele godine.
            Dragan Vukotić, sa 20 godina iskustva u organizaciji manifestacija, predložio je zaštitu seoskih manifestacija, jer ljudi sa sela su ti koji čuvaju sela i tradiciju, a posredno i celo društvo. Podstrek da ova manifestacija dobije svoj nastavak dobio je zahvaljujući inicijativi onih koji su ROGALj upamtili u njegovom izvornom obliku, kao mestu okupljanja tradicionalnih seoskih domaćinstava, festival na kojem jednom godišnje mogu da se sretnu, jedni drugima požale, ali i pohvale. Mestu da se oni najbolji nagrade, a oni drugi podstaknu da rade na unapređenju svojih ideja. I sve to da se poveže sa velikim gradskim centrom, kakav je Novi Sad, gde je ROGALj rođen i u koji će biti vraćen već sledeće godine.
            - Ovogodišnji peti ROGALj nije bio zamišljen da se održi na kultnom čenejskom Salašu 137, mada je ambijent, i ono što se može ovde doživeti idealno za ovakvu priliku, sa limitiranim brojem izlagača i posetilaca. Za sledeći je rezervisan prostor Novosadskog sajma gde se susreću ljudi iz sveta kulture, politike, privrede..., i daje mogućnost da se predstavimo u mnogo boljem svetlu. Želja je da se okupljamo i razmenimo direktne kontakte, i međusobne i sa publikom, da vidimo šta i kako jedni drugima da pomognemo i sve naše manifestacije učinimo posećenijim, bogatijim, šarolikijim. Za početak je dovoljno da dođemo jedni kod drugih. Moje iskustvo govori da svaka manifestacija koja traje duže od 10 godina ne treba organizatora, već se po inerciji dešava i sama. Najteži su počeci i problemi koji se dešavaju iz neznanja i neiskustva - rekao je gospodin Vukotić, koji nije želeo da govori o problemima na dan kada je ROGALj ponovo rođen.
            Rezimirajući trenutno stanje u kojem se selo u Srbiji nalazi, gospodin Gulan je izneo predlog za njegov spas, između ostalog i putem manifestacija, vraćanja obrazovanih mladih ljudi, devojaka i obezbeđivanju infrastrukture. Gospodin Filipović se založio da se termin manifestacija zameni svetkovinom, što je naišlo na opšte odobravanje. Umesto zaključka gospodin Božović je poručio da bi voleo da se ne setimo sela samo u vreme korone, lokalnih svetkovina, već da na selu provedemo odmor, i da o selu razmišljamo kao o pristojnom mestu za život. Da bi se to postiglo potrebno je stvoriti uslove približne onima u gradu, i kada je u pitanju kultura, sport, obrazovanje, pre svega svakodnevne potrebe.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar