Thu10222020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO ZZ „Nagyret”, Doroslovo: Budućnost je u digitalizaciji

ZZ „Nagyret”, Doroslovo: Budućnost je u digitalizaciji

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Zemljoradnička zadrugu „Nagyret” (Velika rit) osnovao je 2002. godine Hollo Robert za poslove otkupa poljoprivredne proizvodnje poljoprivrednika iz Doroslova, okupivši 22 zadrugara, koji su u tome našli svoj interes. Kako bi obezbedila finansijsku i logističku podršku za ZZ „Nagyret”, a kako u to vreme članovi zadruge nisu mogli finansirati ulaganja potrebna za izgradnju skladišta, 2011. je otvorena „Hollo Company“ i podignuto skladište,  koje je zatim izdato zadruzi. Ove kapacitete su osim Doroslovčana, koristili i poljoprivrednici susednih sela, a zbog povoljnih uslova sladištenja, koje je teško bilo odbiti.

            Od pre pet godina, kada je stara Doroslovačka zadruga zapala u velike probleme, dve zadruge su integrisane i nađen je zajednički interes kako bi radnici nastavili da rade, a poljoprivredno zemljište ostalo u selu. Danas, ove dve zadruge imaju zajednički menadžement i zajedničkog direktora, Hollo Ronalda, i dok se ZZ „Nagyret“ bavi organizacijom kooperacije žitarica i svinja, na više od 3.000 ha, ZZ Doroslovo, osnovana 1986., kojom danas rukovodi Aleksandar Čvarković, raspolaže sa oko 100 ha (od nekadašnjih 600) poljoprivrednog zemljišta, bavi se ratarskom proizvodnjom. Zajednički obezbeđuju stočnu hranu i rade uslužni tov svinja i planiraju da obnove lokalnu benzinsku pumpu.
            „Hollo Company“ pruža sveobuhvatne usluge za poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, i trenutno ima najveću i najmoderniju nukleus farmu u Srbiji i regionu, sa postignutim najboljim rezultatima. Zahvaljujući saradnji sa holandskim stručnjacima 2015. je osnovan Centar za proizvodnju semena za vrštačko osemenjivanje krmača - „Topigs Norsvin AIM Doroslovo”, i zajednički deo Centra koji pokriva 80% prodatih semena nerasta.
            Ova nukleus farma ima 800 krmača Jorkšir koji proizvode čistu rasu za naše tržište i Centar sa 60 nerasta. Za narednih šest meseci planira se dupliranje ovih kapaciteta.  Višegodišnje partnerstvo sa kompanijama poput Carnex-a, PIK „Bečeja“, MI „Matijević“, mokrinskog „Bioesena“, odvija se na obostrano zadovoljstvo.
            Ove vezane firme zapošljavaju više od 50 radnika, od kojih je 80% mlađih od 40 godina, a više od 10 ima završen fakultet. Budućnost ove komapnije naslanja se na stručne mlade ljude, saradnju sa stranim kompanijama, preuzimanjem njihovog znanja i iskustva i njihovog pokušaja implementiranja u naše uslove.
                        - Jedan od velikih problema u našem poslovanju je različit tretman odgajivača i klanica. Zbog toga trpimo ogromnu konkurenciju susednih zemalja, pa i Nemačke i Holandije. Dok se to ne promeni napredak nije moguć. To je problem koji bi trebali da reše političari. Generalni problem, je oseka znanja - u smislu znati proizvoditi više i jeftinije. To podrazumeva maksimalnu digitalizaciju, kako u ratarstvu, tako i stočarstvu. Tek kada budemo sve digitalizovali i znali naše troškove, moći ćemo da vidimo odakle možemo da uzmemo a da ne boli. Dokle god radimo ad hoc, nažalost tapkaćemo u mestu - kaže direktor.
            Napominje, da je u stočarstvu najvažnije održavanje higijene i disciplina, i sve što važi za korona virus, važi i za afričku svinjsku kugu. Po njegovom mišljenju nije dovoljno odgovarajuće ponašanje i pravovremeno reagovanje, već izlolacija i pravljenje barijera, kako bi se sprečilo njeno širenje. Niko nije dovoljno bogat da eventualne gubitke pokrije.
            -  Od osnivanje prve zadruge imali smo pomoć sa raznih strana. Poslednji put dobili smo subvenciju od ZSV, samohodnu prskalicu vrednu 15 miliona dinara. Za veliku farmu imali smo pomoć Fondacije Prosperitati iz Subotice. Imamo pomoć i od pokrajiskih i od republičkih fondova. Ali, nije najbitnije da „vučeš“ fondove, već znati za šta ih „vučeš“. Kada uđemo u neki projekat, računamo da zatvorimo konstrukciju bez pomoći. Kada uspemo da ostvarimo pomoć fonda, imamo prostora da projekat unapredimo. Ekstra profit nikada nismo stavili sa strane, već ga dalje ulažemo i to je naša slabost - iskren je Hollo Ronald.
            Pohvaljuje sve aktivnosti ZSV i drugih institucija bitnih za ostvarivanje kontakata, upoznavanja novih ljudi sličnih profesija. Razmena iskustava, znanja, korak je da jedni drugima pomognu, ako ikada bude potrebno.
            Na pitanje, kakav je osećaj biti jedinstven u Vojvodini i Srbiji, naš domaćin kaže:            - Jako teško, jer dok rastete vi „dirate“ druge, a kada prerastete, svi „diraju“ vas. Kada smo izašli na tržište nije nas bilo nigde. Gledali smo kako da budemo drugačiji od ostalih, u pozitivnom smislu, da bude bolje i nama i našim korisnicima. Prvi smo uveli svetsku genetsku kuću u Srbiju, kompaniju koja nije samo donela genetski materijal da proda, već je uložila u centar. I nadamo se najboljem.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar