Tue11242020

Poslednja izmena:11:35:12 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Vinarija Despotika: Vreme je za despotska vina

Vinarija Despotika: Vreme je za despotska vina

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Vinarija „Despotika“ u Vlaškom Dolu čini složeni turistički paket sastavljen od vinske, gastronomske priče, umetničke i muzejske zbirke, situirane u živopisnoj i istorijom bogatoj Šumadiji. Registrovana je sa prvom njenom berbom, 2011., tri godine nakon podizanja prvih zasada, pet godine pre nego što je Veselin Despotović ovaj kraj odabrao za mesto buduće vinarije.

            Veselin Despotović u skladu sa prezimenom
            Veselin Despotović, po vokaciji arhitekta, osnivač i vlasnik Vinarije „Despotika“, primer je kako kvalitetet ujedinjenih, a različitih genetskih dispozicija daje dobar rezultat. Svojim idejama i njihovom realizacijom, u skladu sa prezimenom i nazivom vinarije, uvrstio se u red srpskih despota, a svojim rezultatima opravdao je da tu titulu ponese. Rođen u Prijepolju, leta je provodio u Topoli kod oca svoje majke i tako iskombinovao i gene i nasleđe ova dva kraja ugradivši ih u svoje poslovno i životno opredeljenje.
            Vinogradi ukupne površine 20 hektara, 15 u vlasništu, tri hektara od kooperanta i dva hektara kolega iz vinarije, nalaze se na brdu Straževici, susednom selu Goloboku i Umčarima, opštini Grocka. Projektovan kapacitet vinarije od 200.000, trenutno skladišti 70.000 litara vina, odnosno 100.000 boca, sa tendencijom rasta, u pravcu i sa dinamikom zavisnoj od tržišta. Vina vinarije „Despotika“ plasiraju se uglavnom na domaće tržište, i još uvek nedovoljno, na tržišta Kine, Holandije, Švajcarske, i u Crnoj Gori i BiH.
            Širok i šarolik sortiment grožđa: Sauvignon blanc, Rajnski Rizling, Muscat Ottonel, Pinot blanc od belih, i Cabernet Sauvignon, Merlot i Pinot Noir od crvenih sorti, začinjen domaćim sortama: Prokupcem, Tamjanikom i Moravom, deo su pokušaja da se utvrdi koje će sorte dati najbolja vina. Veliki broj vinskih etiketa proizišao je iz želje da se zadovolje ukusi ljubitelja vina. Početna ideja je bila da se istraže mogućnosti i ono što je dalo najbolji rezultat se forsira, unapređuje i dalje razvija.
            - Imena vina poput „Nebo“, „Beskraj“, „Nemir“, „Dokaz“, „Trag“, nisu puki nazivi, već kazuju nešto o tim vinima - objašnjava gospodin Despotović i dodaje: - Za nas su vina nešto konkretno, lično, živo i nešto što traži svoj personaliti. Vino „Zmajeviti“ npr. nazvano je po despotu Stefanu Lazareviću. Jer, osim hrane i pića, legitimnih motiva za dolazak u ovu vinariju, ima puno lepih stvari koje mogu da se vide u neposrednom okruženju. Na 15 minuta vožnje, u ataru sela Kusadak je prelep, ali zapušten manastir Pinosava, koji otac Petar pokušava da vrati na nivo koji zaslužuje. Na 20 minita je manastir Koporin, sa moštima despota Stefana Lazarevića, viteza Reda zmaja, a mi smo se odužili tako što smo vino nazvali Zmajeviti (Prokupac), jer su zmajeviti ljudi u našoj tradiciji nešto posebno i retko, i osim toga što je bio vitez bio je i pesnik, ugledan, obrazovan čovek. Ono govori da nije samo alkoholno piće koje služi da ljudi „poprave raspoloženje“, često i preko mere, već inspiracija, posebno umetnicima.
            Despotika promeoter umetnosti
            Ovu vinariju, osim vrhunskih vina i arhitektonske izuzetnosti, krase i brojni umetnički   radovi, poput vinarela, skulptura, instalacija. Jer, osim promocije vina i vinske kulture, domaćini „Despotike“ su promoteri umetnosti uopšte. Njihova namera vidljiva je i na etiketama, na kojima je za svako vino preporuka jednog književenog i jednog muzičkog dela domaćeg autora. Po njihovom mišljenju, nije dovoljno vino upariti sa određenom hranom, već ga treba doživeti uz adekvatnu priču i muziku.
            Ove godine, objekat građen 2011., zbog potreba prijema gostiju, dobio je novu degustacionu salu kapaciteta 60 mesta, dok je stara, predviđena za 30 gostiju, pretvorena u meeting room. Novoj sali pridodata je profesionalna kuhinja i prostrana terasa sa koje se pruža panorama na pola Šumadije. Vinarija raspolaže sa šest dvokrevetnih soba, a na njenom vrhu je vidikovac.
            - Nismo pretendovali da budemo hotel sa vinarijom već vinarija sa mogućnošću smeštaja. Zamisao je da promovišemo vino, enološku tradiciju i da je povežemo sa kulinarstvom, da našim gostima pružimo uživanje u vinu uparenim sa dobrom hranom i da nešto novo čuju, dožive i odavde odu zadovoljni i da nam se ponovo vrate - dodaje gospodin Despotović.
            U jednom delu vinarije smeštena je i zbirka dokumenata, nalaza, alata, svojevrsan muzej vinarstva. Ispred vinarije nalazi se muzej na otvorenom sa parcelama pod Prokupcem i Moravom, sa prikazom tradicionalnog i modernog, prošlog i sadašnjeg vremena. U vinogradima ove vinske kuće nalaze se dva hektara pod Prokupcem i dva pod Moravom:
            Prokupac naš nasušni
            - Prokupac je sađen na tradicionalni uzgojni oblik - čokot, a Morava na špalir, tako da imamo jednu staru, autohtonu sortu i jednu novu belu, da turisti mogu da vide kako se radilo nekada, a kako se radi danas. Za sledeću godinu planiramo da ovaj edukativno/informativni plato ispred vinarije kompletiramo. Imamo šest različitih, malih parcela kroz koje smo želeli da na plastičan način pokažemo razvoj vinograda, jer kako se razvijao podrum i načini prerade, tako su se razvijali i vinogradi. U rimsko doba loza je puštana da raste uz pomoćno drvo, kao puzavica i brala se poput voća. U srednjem veku javlja se čokot kao uzgojni oblik, a u moderno doba imamo špalir. Postoje i prateće kulture u vinogradu, negde je to bila tikva, negde vinogradarska breskva ili nešto treće. Postoje različiti alati za obradu vinograda, i vizantijska, turska, srpska motika... Različiti oblici ograđivanja, zaštite vinograda od raznih štetočina, sa kamenim zidom, prepletom (pletarom)... Sve smo to pokušali da sažmemo u šest priča koje ćemo od sledećeg proleća ponuditi posetiocima da pogledaju, a onda uđu u vinariju i podsete se kako se nekada prerađivalo grožđe i proizvodilo vino u muzeju u zatvorenom – objašnjava naš domaćin i dodaje:
            - Prokupac je naša najpoznatija autohtona sorta sa najvećim potencijalom koji nije dovoljno vrednovan. Decenijama je bio zapušten, skrajnut i u eri šardonizacije i kabernizacije, nekako uvek bio po strani. Mislim da se vraća na velika vrata zahvaljujući proizvođaćima koji su sve to izneli na svojim leđima i naterali tržište, medije i državu da obrate pažnju na njega i da mu se mnogo više posvete. Mi nemamo mnogo domaćih autohtonih sorti, ali to malo što smo sačuvali, poput Prokupca, Tamjanike, Smederevke, moramo da čuvamo, unapređujemo i razvijamo. Prokupac to zaslužuje i ne sme da mu se kvari identitet. Prokupac po meni ne traba da se kupažira sa Cabrent-om i Merlot-om. Ne treba da se njegova nežnost i elegancija „pokvari“ kupažiranjem. Ako mora da se kupažira neka to bude nečim što mu je blisko po stilu, po onome kako se vino doživljava, po meni su to finija, nežnija vina, Pino, Skadarka i sl., koja bi se nastavila na njega, a ne da mu konkuriše i poklapaju ga. Jer, vreme robusnih vina, visokih alkohola, jakih tanina i uticaja bureta je prošlo. Svetsko tržište traži voćnost, eleganciju, nežnost, finoću. Uvek će biti onih koji će tražiti jaka vina, ali će dominantan trend i očekivanja tržišta biti ono što je Prokupac, Pino, Skadarka i neke druge sorte - zaključio je Veselin Despotović.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar