Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata, Sinagoga, Palata Mikše Demetera, i desetine drugih atraktivnih objekata, svrstali su Suboticu među značajnije secesijske gradove u Evropi. Razuzdane, nesputane forme, pune zaobljenih linija i valovitih poteza, neobične kombinacije boja umesto monotonog sivila fasada - prvo su što turista primeti kada dođe u Suboticu. Ovaj umetnički pravac ili stil, postojao je u različitim zemljama, pod različitim imenima: Art Nouveau, Jugendstil, Modernismo, Liberty Style. Ovde, izuzetan i specifičan, nosi naziv secesija. Secesija je bila popularna na prekretnici vekova, a u Subotici od 1893. do 1913. godine.

            Gradska kuća, centar i simbol Subotice, sagrađena je u periodu između 1908. i 1912. godine. Visoka je 76 metara. Projektovali su je Komor i Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti. Dekorativnost secesije ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora, kroz šare stilizovanih cvetova, cvetnog Nakita od keramike i kovanog gvožđa. Srce Gradske kuće čini Velika većnica sa raskošnim vitražima. Vidikovac na tornju Gradske kuće visok je 45 metara i sa njega se pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu okolinu.

            Rajhlova palata sagrađena je 1904. godine. Nju je sazidao arhitekta Ferenc Rajhl za svoj dom i arhitektonski biro. Skupoceni materijali, neobična kombinacija boja, razigrana forma fasade, enterijera i dvorišta, izuzetan su primer secesijske arhitekture. Motiv srca bilo da je izveden u keramici, murano mozaicima, od kovanog gvožđa, u duborezu ili štukaturi – uvek je predstavljen na nov i originalan način. Danas se ovde nalazi Savremena galerija Subotica.
            Sinagoga je sagrađena 1902. godine. Jedna je od najlepših postojećih primera sakralne arhitekture secesije u Evropi. Sinagoga je ukrašena stilizovanim laticama lala, karanfila i paunovog perja. Smelih i modernih arhitektonskih rešenja - savršeni je sklad konstrukcije i dekoracije. Zanimljivo je da je unutrašnjost hrama projektovana kao sjajno i vedro mesto, jer cilj arhitekata nije bio da zastraši vernike, već da blistavom harmonijom boja u vernicima probudi osećanje radosti.
            Palata Mikše Demetera je projektovana 1906. Godine. Projekat je od braće Vago, Lasla i Jožefa, arhitekata iz Budimpešte, poručio dr Mikša Demeter, lekar i svestrani intelektualac. Demeterova palata bila je jedna od prvih najamnih kuća sa elementima geometrijske bečke secesije u Subotici. U ovoj palati se šest decenija nalazila štamparija, a 2008. godine palata je obnovljena i od tada se na ovom mestu nalazi Gradski muzej Subotice.

Izvor:
Turistička organizacija Subotice i
Turistička organizacija Vojvodine