Fri11272020

Poslednja izmena:01:59:31 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Gvozden Đolić: Muzej u Aleksandrovcu - hram župskog i srpskog vinarstva i vinogradarstva

Gvozden Đolić: Muzej u Aleksandrovcu - hram župskog i srpskog vinarstva i vinogradarstva

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Nije slučajno što je u Župi, staroj srpskoj prestonici najslađeg voća - grožđa, i najboljeg od svih pića - vina, početkom drugog milenijuma stasala ideja o otvaranju jedinstvenog u Srbiji, Muzeja vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu, sa osnovnim zadatakom čuvanja viševekovne tradicije u vinogradarenju i vinarenju, ne samo na prostorima blagorodne Župe, nego i čitave Republike Srbije. Ideja je potekla od njegovog budućeg direktora, Gvozdena Đolića, koji će od zvaničnog početka rada Muzeja, narednih devet godina, brižljivo i posvećeno raditi na definisanju njegovog profila, vezujući ga za oblast vinske kulture i kulture u njenom najširem smislu.

            Čuvar srpske vinogradasrko-vinske tradicije
            Muzej je situiran u zgradi od posebnog značaja, građene od 1923-26., kao vinski podrum poljoprivredne Vinodeljsko-voćarske škole, koju u intervalu 1934-37. pohađao jedan od njenih najpoznatijih učenika, Dobrica Ćosić, da ispuni želju oca Živojina, domaćina iz Velike Drenove, da mu sin postane ekonom. Iz ocena prikazanim u originalnoj matrikuli se vidi da je Dobrica sa uspehom završio ovu školu, koja je odškolovala brojne i buduće vrsne stručnjake, naučnike iz ove oblasti.
            Namera da se spasi od zaborava putem podsećanja na ta vremena, grupa istomišljenika, predvođena gospodinom Đolićem bila je da ovom značajnom objektu za vinarstvo, vinogradarstvo i Župu daju odgovarajuću ulogu.
            - Naš dogovor je bio konstruktivan, istovremeno ambiciozan. Važno je što smo zaštitili objekat od daljeg propadanja; što smo upornim radom, zahvaljujući brojnim župskim vinarima i vinogradarima prikupili zavidan broj eksponata iz tog doba. Vodili smo se idejom da svaki deo Muzeja ima adekvatan naziv. U „Vinarskom zboru“ okupljaju se vinari, vinogradari, voćari i pčelari radi sastanaka, edukacije, druženja. To je prostorija/sala za kulturna događanja, izložbe, književne večeri... Tokom 5-6 godina bila je mesto Međunarodnog festivala klasične muzike, koji je odisao grožđem i vinom zahvaljujući primadoni Katarini Jovanović i Egonu Mihajloviću, čembalisti, istovremeno župskoj deci, koji planiramo da obnovimo. U „Poljanskom dvoru“ u jednom skraćenom prostoru izložen je sadržaj jedne od nekada 75 župskih poljana, dajući objašnjenje zašto je važno da sačuvamo ovo blago koje nestaje. Početkom veka bilo ih je 23, u Lukarevini su tri - četiri objekta pod zaštitom države... Župske poljane su stara vinogradarska naselja sezonskog tipa. U njima su vinogradari boravili u vreme radova u svojim vinogradima. U to vreme najveći broj vlasnika vinograda je bio sa Kopaonika, Goča, Željina, okolnih planina, jer su imali stoku, bili bogati, ali nisu imali vino i rakiju. Kupovali su zemlju u Župi, podizali vinograde, naročito posle filoksere i podizali poljane u dolinama koje su ih štitile od hladnih zimskih vetrova i snegova. Muzejsku zbirku čine rekonstrukcije sobe u kojoj su pripremali hranu, sa verigama, ložištem, sudovima, kazanima; prostorija u kojoj su spavali, kako su izgledali samari i krble, u kojima se prenosila voda i grožđe iz manjih vinograda, te pinterski alati, iz lične ostavštine moga oca. „Vrionica“, mogla bi se nazvati i „preradionica“, sa replikom prerade grožđa na „starinski“ način, iako je u to vreme, ovde bila najmodernija vinarija u Srbiji i preradom sa hidrauličnom presom iz Austrougarske, kao deo ratne odštete posle I svetskog rata, vaga, takođe iz Austrougarske koja može da meri 500 kg itd. Soba vinogradarsko-vinskih svetaca i uspomena posvećena je Sv. Trifunu, sa njegovim tronom, ikonom, kandilom, slavskim svećama i kolačem, zaštitnikom vinara i vinogradara, od 2005. i Danom opštine Aleksandrovac. Tu je i hram župske Gidža (Trse), pronađene u najstarijem živom vinogradu u Drenči. U znak zahvalnosti prema župskoj GIDŽI koja živi i rađa do 150 godina, oličena je liku devojske koja simbolizuje njenu plodnost i rodnost - objašnjava gospodin Đolić.
            O vinogradarenju i vinarenju
            U vreme kada je krajem XIX veka Evropom harala pošast filoksera, po župsko vino dolazili su Francuzi, Nemci, Italijani. Kada je zahvatila i ove terene, kralj Milan Obrenović Ukazom naređuje širom Srbije formiranje državnih voćno-loznih rasadnika. U Župi je formiran 1891. na imanju Poljoprivredne škole, sa zadatkom da brzopotezno obuči župske seljake, vinogradare, kalemljenju plemenite vinove loze na amaričku podlogu. Uprkos prvobitnih ne malih otpora, vlasti su se dosetile da onoga ko prođe obuku nagradi zvanjem ekonoma, koje je stekao i Dobrica Ćosić. Rasadnik je bio začetnik poljoprivrednog obrazovanja u Župi i ustanovljenja Vinodeljsko-voćarske škole.
            U Muzeju vinarstva i vinogradarstva promovisan je i Vinski vištečki red Monah Dorotej, sa odgovarajućim insignijama i odorama boje rujnog vina, nešto kasnije i Majstorski viteški red. Prvi veliki majstor, nosilac majstorskog pisma sa potpisom dr Slobodana Jovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Beograd, bio je Rade Ćosić, vlasnik vinarije „Ćosić“ proizvođač, po mišljenju našeg sagovnika, najbolje Tamjanike u Župi.
            Vinogradarsko-vinsku budućnost Aleksandrovačke župe Gvozden Đolić vidi u ekspanziji ove kulture:
            - U Makedoniji rađa fantastično grožđe ali je prepuno šećera i nedostaju mu kiseline. Slovenačko grožđe je prepuno kiselina, zato mu dodaju šećere. U Župi je sve to harmonizovano. Priroda je to uredila tako da ne treba ništa dodati, ništa oduzeti. Samo treba proizvesti zdravo grožđe i sprovesti tehnološki proces po preporuci struke i nauke. I da ne zaboravim, da je najvažniji sadržaj u boci, odmah iza toga dizajn boce, etikete, i priča, da slušaoca zainteresuje da poželi da proba to vino.
            Zvanično prva Župska berba u današnjem obliku, organizovana je 1963. godine, ali tragom vesti iz 1933., bečkog lista „Dan“, koji se čuva u Muzeju, vidi se da je berba ovde navek bila praznik. Župljani dvodnevnom svetkovinom, 14. februara na Dan Sv. Trifuna, počinju radove u vinogradima. Na još svečaniji način, tokom četiri dana obeležavaju početak berbe grožđa u drugoj polovini septembra, i time označavaju početak ubiranja plodova jednogodišnjeg mukotpnog rada. Za vreme Sv. Trifuna i Župske berbe Muzej vinarstva i vinogradarstva je sve vreme otvoren.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar