Fri11272020

Poslednja izmena:01:59:31 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Restoran Aleksandar, Aranđelovac - za vrhunski hedonistički izazov

Restoran Aleksandar, Aranđelovac - za vrhunski hedonistički izazov

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Sledeće, 2021. ekskluzivni restoran „Aleksandar“, Knjaza Miloša 173, Aranđelovac, obeležiće tri decenije postojanja. Sofisticiran ambijent posvećen kraljevskoj kući Karađorđević, čiji su članovi jednom do dva puta mesečno njegovi gosti, dali su jedinstvenost i ekskluzivnost ovom prostoru.

            Karađorđevići i Đorđevići
            Zidovi restorana sa portretima članova dinastije Krađorđević, svojevrsne beleške njihovih dolazaka u „Aleksandar“, dopunjene originalnim predmetima, oružjem, uniformama, ordenjem, dokumentima, istorijska su čitanka kroz XIX i XX vek. Tu je i Zahvanica prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića za 25-togodišnjicu njihovog uspešnog rada i promociju kraljevske kuće. U Knjigu utisaka 1991. prvi se upisao harazimatični princ Tomislav, za njim prestolonaslednik Aleksandar II. Najveći dinastički skup od 110 članova u ovom prostoru, dogodio se 06. oktobra 2012. povodom prenošenja posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i sina Nikole iz Lozane u kriptu Crkve Sv. Đorđa na Oplencu, zadužbinu kralja Petra I.
            Ranko Đorđević je pre osam godina u vođenju restorana nasledio svoga oca, legendarnog Slobodana Danka Đorđevića, filologa, koji je početkom 90-tih odlučio da dotadašnji posao u Invest banci zameni privatnim biznisom i na mestu prvog baletskog studija u Šumadiji - Bolera, sa suprugom stomatologom, otvori restoran u srcu Aranđelovca. Bilo je to 08. juna 1991., kada je njegov sin Ranko imao četiri godine.
            - Sa restoranom stasavao sam i ja, a kada je došlo vreme da pomognem napustio sam studije i prihvatio se posla. I danas „šefujem“ ali i nabavljam, često sam i u kuhinji. To volim i teško da bih mogao zamisliti da radim nešto drugo. Naša prednost je što je privatan porodičan prostor u sklopu restoranskog kompleksa, jer nam omogućava 24/7 prisutnost i dostupnost. Istovremeno je i mana jer nemamo slobodnog dana niti praznika. Ove godine, sticajem okolnosti, prvi put od kako pamtim, porodica je zajednički proslavila Uskrs u vreme - kaže gospodin Đorđević.
            Restoran „Aleksandar“, koji nazivaju „oazom u centru grada“, ime koje mu u potpunosti odgovara, raspolaže sa tri sale: centralnom sa 140 i intimnom sa 25 mesta, te zimskom salom predviđenom za 45 osoba. Restoranska bašta puna egzotičnog i negovanog zelenila, može da primi 120-140 osoba.
            - Nije lako postići nešto. Teže je to nešto održati. Velika je satisfakcija kada se osvrnete toliko godina unazad i vidite zadovoljne goste koji se uvek vraćaju. Mislim da ima više razloga za to, a jedan je porodična atmosfera na kojoj počiva rad našeg tima, bilo da je neko u njemu deset godina ili godinu dana - objašnjava gospodin Đorđević.
            Razlog popularnosti ovog mesta su i gastronomski specijaliteti i vinska karta sa najtrofejnijim šumadijskim vinima. Namirnice su strogo kontrolisane i nabavljaju se od proverenih dobavljača. Četiri žene iz različitih sela 18 godina proizvode kajmak za ovaj restoran. U raznovrsnoj ponudi „nema čega nema“, ističe se ne jedan već nekoliko specijaliteta: „File Aleksandar“, „Kotlet knez Pavle“, „Karađorđeva šnicla“, „Stek vojvode Stepe“ (pečen na roštilju svinjski file punjen kačkavaljom, svinjskom pečenicom, paprikom, slaninom, u preliven sosom temeljcom, kajmakom i tucanom paprikom) pravi gurmanski zalog za one gladne velikog apetita.
            U kraljevskom maniru
            Razlog što je restoran „Aleksandar“ kultno mesto kako za individualne goste, tako i obeležavanja godišnjica mature, najveća slavlja i najradosnije događaje je i sam prostor, luksuzan i diskretan, tradicionalan, istovremeno i moderan. Kako je to jedinstvo postignuto verovatno nikada do kraja neće biti objašnjeno, ali zna se da je početna ideja potekla od gospodina Danka, opčinjenim Belim dvorom, i želja da njegov radni i prostor koji deli sa porodicom bude izgrađen u kraljevskom maniru. Da to postigne angažovao je potomke radnika - plastičara koji su radili gipsane radove na enterijeru Belog dvora. Ovaj prostor, nalik muzejskom, odiše patinom, ali i nikada do kraja ispričanom pričom, od začetnika Đorđa Petrovića, preko kneza Aleksandra do kralja Petra I, kralja Aleksandra I, kralja Petra II, kneza Pavla, prestolonaslednika Aleksandra II i njihih porodica. Prošlost se nastavlja na sadašnjost organizacijom tematskih gostovanja, poput Vojvođanskih večeri sa salašarskim specijalitetima uz pratnju tamburaša, Dalmtinskih ribljih uz lagane zvuke gitare, akustičnih večeri...
            Za ideju, stil i izvrsnost, kome je sigurno kumovala i Ksenija Đorđević, arhitekta enterijerista, četvrti član porodice Đorđević, nukleusa ove priče, Restoran „Aleksandar“ je bio proglašen najboljim u SFRJ, dobitnik Turističkog cveta Srbije i Crne Gore 2013., godinu dana kasnije i Turističkog cveta Srbije. Četiri godine uzastopno magazin Caffe&Bar uvrstio ga je u grupu najboljih restorana u Srbiji.
            Tokom 30 godina uspona i padova sa kojima se izborio u dinamičnom vremenu trajanja, restoran „Aleksandar“ je postao uzor mnogima iz branše.
            - Šumadija je prebogata oblast i greh bi bio ne iskoristiti to njeno bogatstvo na pravi način. Šumadija ima najbolje povrće, ali poznata je i po šljivicima, breskvi, grožđu. Član sam Udruženja ljubitelja vinograda i voćnjaka „Srce Šumadije“ i mišljenja sam da još nismo dostigli onaj nivo koji bi bio realan, a to je nivo „Male Toskane“. Ne mogu a da ne izdvojim uspeh Bože Aleksandrovića koji je prvi imao smelosti da krene u projekat koji iziskuje mnogo novca i žrtve i tržištu ponudi buteljna vina, i svojim nesebičnim deljenjem iskustva i savetovanjem mlađih kolega kako napraviti vrhunsko vino, osnovati udruženje, sa razlogom je prvi u Srbiji. Mislim da bi se taj proces izvesnim subvencijama mogao ubrzati, jer u ovom vremenu svaki profesionalni rad iziskuje mnogo sredstava, pomoći i razumevanja. Šumadija bi mogla da bude na prvom mestu u Srbiji i Balkanu i u proizvodnji vina i u gastronomiji. Što se tiče ugostiteljstva, imamo četiri najbolje pečenjare u Srbiji, restorane, etno kuće sa odličnim specijalitetima, ali vegetarijansku kuhinju nemamo, jer smo situirani u Aranđelovcu, Šumadiji, a to ovde ne može da prođe. Ostvarili smo saradnju sa jednom londonskom agencijom koja dovodi turističke grupe sa svih strana sveta: Indonezije, SAD, Australije, Velike Britanije... Vegetarijanci iz ovih grupa se oduševe onim što im pripremimo, ali mi se ne smatramo stručnim za to, iako imamo odlično obučen kadar. A što se tiče mojih kolega, aranđelovačkih ugostitelja, nemam nijednu zamerku. Naprotiv. Osnovali smo Savez ugostiteljskih radnika Aranđelovca, jer smo shvatili da ako hoćemo da napredujemo, lakše je ako smo zajedno. A možemo jer Aranđelovac je mali, ali neverovatno živ grad, sa puno restorana, kafića, sa ozbiljnom ponudom hrane, pića i zabave. Aranđelovac ima i puno omladine i starijih koji imaju naviku da provode kvalitetno vreme u kafićima i restoranima - kaže gospodin Đorđević, do kraja posvećen onom što radi. Njegov je svaki dan radni. Ustaje u šest, a kako izgleda kada se odmara ilustruje primer bračnog putovanja na Šri Lanku, sa kojeg je, oduševljen tamošnjim začinima, dovukao pune kofere bibera, cimeta, čajeva. Bio bi vrlo srećan kada bi njegova deca, zavolela ugostiteljstvo, ovaj restoran i nastavila porodičnu tradiciju.
            Pre 30 godina otvaranju restorana „Aleksandar“ prisustvovale su najbolje drugarice gospodina Danka, proslavljene Aranđelovčanke, Danica Maksimović i Tanja Bošković, napravivši pravu senzaciju. Dobar početak je već tada obećavao da će ovo postati jedno od mesta koje niko, čak ni kraljevska porodica, neće moći zaobići.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar