Wed07282021

Poslednja izmena:08:44:22 AM

Back TURIZAM SEOSKI TURIZAM Salaš 137 veran tradiciji i svojim gostima

Salaš 137 veran tradiciji i svojim gostima

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Pune 22 godine, ranije krajem novembra, poslednjih godina u januaru i februaru, Salaš 137 na Čeneju kraj Novog Sada, domaćin je Tradicionalnom svinjokolju, odnosno bačkom disnotoru koji je prerastao u ozbiljan market na otvorenom, kao i sve značajnija turistička atrakcija. Privlačno mesto za sve one koji poštuju domaće proizvode proizvedene na način kako se to radilo nekada.

            Organizovan pre svega za potrebe Salaša, svinjokolj je mesto gde posetioci mogu da provedu neobično zanimljiv dan uz degustaciju svežih proizvoda, neke i kupe i na taj način popune kućne zalihe. Svaki svinjokolj započinje izjutra, oko 6:00, sat kasnije majstori počinju da rade, a posetioci pristižu od 10:00 časova na svinjokoljski fruštuk, jer kako to običaj nalaže, to je i vreme kada se za majstore - mesare priprema doručak.
            Taj dan, gosti Salaša 137 započinju prženom svinjskom džigericom u maramici, u toku dana priprema se svinjski paprikaš od svinjskih papaka i repova. Proba se i friška, tek punjena kobasica pred odlazak na dimljenje. Ovo je i jedinstvena prilika da se degustiraju topli čvarci. Na kraju se sve zasladi salčićima ili salenjacima, obaveznim delom svinjokolja. Ljubitelji ove poslastice vole da naglase da u svim zemljama okruženja poznati su i čvarci, i slanina, i kobasica, ali kolač od svinjskog sala retko gde može da se nađe, do u Vojvodini.
            Svinjokolj na vojvođanski način ima još jednu prateću aktivnost, a to je ručno pravljenje domaćeg sapuna od 100% prirodnih sastojaka, koji em otklanja sve fleke sa odeće, em je lek za ljudsku kožu.
            Vikenda, 23. i 24. januara, lepo vreme nije pogodovalo domaćinima, zbog prirode posla koji zahteva niže temperature, ali je izmamilo veliko broj Novosađana, Beograđana, stranaca, da dođu i provedu dan u tipično vojvođanskom ambijentu i budu deo ove fešte. Ni ovoga puta iznenađenja nije bilo, bar kada su u pitanju čvarci. Oni su prvi „otišli“. Aleksandar Samardžija, vlasnik Salaša 137, objašnjenjava da je nekadašnja „hrana za siromašne“, zbog izuzetno mesnatih rasa svinja, nasuprot nekadašnjih masnih rasa, postala delicija par excellence, visoko cenjen proizvod, koji u mesarama više košta od svinjskog filea.
            Salaš 137 ove godine obeležava četvrt veka od kada je gospodin Samardžija sa svojim kumom počeo ostvarivati ideju salašarstva. Ovaj pionirski poduhvat interesantan je jer je potekao od čoveka iz urbane sredine, koji čak nije ni Vojvođanin. Koji svojim najvećim uspehom smatra što je po ugledu na Salaš 137 danas aktivno preko 60 salaša u funkciji ugostiteljskih objekata.
            Salaš 137 bio je i ostao prva asocijacija na salaše i salašarstvo, paradigma domaće hrane i jedinstvene usluge.
            - U ono doba kada smo počinjali bili smo jedini, ali očito je ideja zaživela i drago nam je što nas salašara ima sve više. Sve više je i gostiju koji koriste blagodeti ovog prostora, u ovom svojstvu preko 240 godina, kojem smo se trudili da, što je više moguće, zadržimo autentičnost, sačuvamo njegovu estetiku. S tim u vezi, pokrenuli smo svinjokolj, kuvanje kitnikeza, pravljenje ajvara, pripremu zimnice, trudeći se da sve što radimo bude povezano sa životom salaša sa kraja XIX i početka XX veka, kada je njihov značaj bio najizraženiji. Na Salašu nikada nismo pravili picu, uporno se trudeći da zadržimo miris i ukus hrane, kao i tamburašku muziku, kakve pripadaju ovom ambijentu. Uspeli smo da sačuvamo jednostavan, netraumatizovan ambijent. Pošlo nam je za rukom da sačuvamo dušu salaša i to je razlog zašto Salaš ima konstantno dobru pesećenost - smatra gospodin Samardžija.
            Dok Salaš ove godine obeležava uspešnih 25 godina, „Špajz Salaša 137“ na novosadskoj Ribljoj pijaci slavi svoj šesti rođendan.
            - Pijaca je verovatno najdemokratskije mesto u gradu, a Riblja pijaca najurbaniji, najbolje geometrijski složen prostor u gradu tog tipa. Taj šarm pijace, posle osam godina čekanja na lokal po našoj meri, iskoristili smo za otvaranje jednog bistroa koji je stekao svoju publiku. To je naš „bilbord u gradu“ i sve ono što je na Salašu nalazi se u i u Špajzu, ali u malom - rekao je naš sagovornik poručivši, da su to, svako na svoj način, mesta za uživanje i povezivanje. Na Salašu su se desila mnoga prijateljstva, ljubavi iz kojih su se rodila deca. Zato valja doći, videti i prepustiti se tamošnjoj atmosferi.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com