- Prethodna
- 1 of 2
- Sledeća
Na Oglednom dobru Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, tradicionalno je obeležena vinogradarska slava Sv. Trifun. S obzirom na uslove, osvećenje slavskog kolača i žita, te simbolično orezivanje prvog čokota vinove loze u ovoj godine nije pratila tradicionlna degustacija karlovačkih vina, ali je prof. dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u ulozi domaćina, tom prilikom naglasio da degustacija karlovačkih vina nije otkazana, nego samo odložena.
Karlovčani koriste svaku priliku da se pohvale svojim vinima. Jedni su od prvih koji su prepoznali svetski trend podrške autohtonih i novostvorenih sorti, odnosno autentičnih sorti nastalih u lokalnoj sredini. S obzriom da su Sremski Karlovci turističko mesto bremenite istorije, duhovnosti i kulture, njegovi vinari sa dvadesetak registrovanih vinskih podruma, trude se da turističku ponudu učine kvalitetnijom.
U razgovoru sa domaćinom i karlovačkim vinarima, konstatovano je da je 2020. godina, po svemu bila varljiva, te stoga zahtevna i za vinogradare. Velike padavine tokom juna i jula uticale su na smanjenje roda, ali mirna završnica vegetacije dala je kvalitet iznad očekivanja. Problemi na tržištu i smanjenje potrošnje izazvali su znatno veće probleme, posebno za one vinare orijentisane na distribuciju vina ugostiteljskim objektima.
U očekivanju rezultata berbe 2020., vinogradari i vinari sa nesmanjenim elanom planiraju nastavak širenja vinograda i osavremenjivanje podruma. Tome je doprinelo i usvajanje Strategije razvoja vinskog sektora 2021 - 2030., decembra prošle godine od strane Vlade Republike Srbije, a na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije (SVVS). Ovim dokumentom je detaljno obuhvaćen razvoj vinarstva i vinogradarstva u Srbiji u narednoj deceniji, prema kojem Srbija treba da utrostučni površine pod vinogradima, za više od 30% poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu, osigura izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma.
Dr Ivanišević se osvrnuo i na deo Strategije u kojem je prepoznat značaj uvećanja domaćih sorti u našem sortimentu, za šta treba dosta vremena, jer je to spor, ali siguran put da će dobre sorte pronaći mesto u vinogradima Srbije i širom sveta.
- Program razvoja vinskog sektora za narednih 10 godina je vrlo ambiciozan, da dođemo do 25 hiljada aktivnih vinograda, što je tri do tri i po puta više nego što imamo sada. Možda zvuči nerealno, ali mislim da je izvodljivo. To zahteva aktivnu sadnju u narednih 10 godina, koja će biti podržana od strane države i očekujemo da će uz tu priču u većem procentu biti zastupljene i lokalne i novostvorene sorte, pred kojima je sigurna ne samo buućnost, već i sadašnjost. Poslednjih 4 - 5 godina prisutni su i Programi Pokrajinske vlade za vinogradare, vinare i infrastrukturu, a od 2020. i Pravilnici za podršku na republičkom novu - istakao je dr Ivanišević, dodavši da su po njegovim saznanjima neki vinari i vinogradari dobili i avansna sredstva, što nikada nije bilo, a što bi trebalo da bude praksa, s obzriom da je to sektor koji zahteva puno ulaganja, dug niz godina da se obrnu sredstva. Saglasan je da bi sa sve to trebalo da pruži potrebnu pomoć vinogradarima i vinarima za sukcesivno dobijanja sredstava kada i za šta su im potrebna.
Program razvoja sektora je prepoznao i potrebu ulaganja u naučnoobrazovne institucije, koje su i danas prisutne, ali na znatno skromnijem nivou. Profesor je istakao da bez primene savremenih tehnologija i obrazovanja mladog kadra nema napretka. U vezi s tim, podsetio je da su još pre tri godine Poljoprivredni i Tehnološki fakultet u Novom Sadu formirali zajednički studijski program - master vinogradarstva i vinarstva, koji na žalost, zbog neodstatka budžetskih sredstava nije zaživeo. Po njegovim rečima, Strategija 2021 - 2030 je prepoznala ovaj problem i realna su očekivanja da će u nekoj bliskoj budućnosti i to zaživeti s obzriom da je pripremljena akreditacija, kadar i logistika, a da se čeka da država odobri finansiranje ovog programa.
