Thu05062021

Poslednja izmena:07:46:39 AM

Back HRANA I PIĆE HRANA Slavica Jurišić: Srbija zemlja visoko kvalitetnog meda

Slavica Jurišić: Srbija zemlja visoko kvalitetnog meda

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

         Ogromni prirodni resursi Republike Srbije za razvoj pčelarstva realan su osnov daljeg razvoja ove privredne grane. Godinama unazad med je jedan od najtraženijih proizvoda sa oznakom „made in Serbia“. U toku prošle, 2020. godine zabeležen je izvez od 2.701 tone meda, u vrednosti od 13.096.000 evra, odnosno rast od 46% u odnosu na prethodnu 2019..

O statusu, konkretnim izazovima i nastojanjima proizvođača da proizvedu što kvalitetniji proizvod, svoje stavove iznela je pčelarka Slavica Jurišić, predsednica Opštinskog udruženja pčelara „Mostonga“ Bač.
            Ljubav i disciplina
            - Baviti se pčelarstvom je zahtevan posao. Prvo pravilo u pčelarstvu je ljubav prema pčelama i poslu, drugo disciplina. Pčelarstvo zahteva veliki rad, trud i odgovornost. Mora sve da se obavi na vreme, odlaganja posla nema. Međutim, od 2015. klimatski uslovi nam nisu naklonjeni što predstavlja problem po prinosu meda, i sve je teže sačuvati pčele. To se posebno odnosi na neadekvatno tretiranje hemijskim sredstvima u okruženju. Zato udruženja ulažu napore da uspostave što prisniju saradnju sa zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, radi pošumljavanja, očuvanja pašnjaka, livada i drugog - kaže predsednica, smatrajući neophodnim da pčelari permanentno svoje iskustvo dopunjuju novim znanjima, pa Udruženje u toku godine uz druženje, organizuje nekoliko predavanja i radionica na pčelinjacima. Saradnja sa pčelarima iz drugih udruženja je takođe značajna, kako zbog razmene iskustava, tako i sagledavanja stanja na terenu. Posebno u vreme „loših“ godina, usled nepovoljnih vremenskih uslova, nekontrolisanog prskanja, ili bolesti, kada se razmatraju zajednički načini delovanja radi rešenja problema. Po njenim rečima, ništa manje važna nije saradnja sa Savezom pčelara Vojvodine i Savezom pčelara Srbije.
            - Ovakav pristup dao je u relativno kratkom roku rezultate u pogledu razvoja svesti građana o značaju pčela kako za opstanak biljnih vrsta, tako i ljudi. Prihvaćeno je da se u ljudskoj ishrani med koristi kao hrana, ne kao lek, preventivno. Vidljivo je buđenje svesti o značaju meda i pčelinjih proizvoda za funkcionisanje našeg organizma, tako da je značajno povećana tražnja za medom i pčelinjim proizvodima, posebno propolisom. Poznato je da pčele, uz pomoć drugih insekata, opraše preko 80% biljnih kultura, dok se ostalih 20% oprašuje pomoću vetra ili samooprašivanjem. Skoro sve naše voćne vrste, poput jabuke, višnje, šljive, trešnje i drugog voća, oprašuju pčele i zato se smatraju najefikasnijim polinatorima.
            Slatko-gorak ukus meda
            U Srbiji se proizvodi med visokog kvaliteta. Postoje različite vrste i svaki ima svoju prednost u odnosu na druge. U zavisnosti od regiona dominantne su i njihove vrste. Na teritoriji Bača nalazi se izdašna bagremova paša, takođe i paša uljane repice, koja od godine do godine varira u zavisnosti od površina pod uljanom repicom, jako važne za razvoj pčelinjih zajednica. Za sada, bački pčelari pčele sele samo na pašu suncokreta.
            - Pčelarstvo podrazumeva i znatna ulaganja. Podsticaji od 50-60% od strane države su od neprocesnjivog značaja za pčelare koji su planirali nešto da kupe. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo se na sve načine trudi da izađe u susret pčelarima i sasluša njihove probleme i potrebe. Tako je sekretarijat ove godine raspisao Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvo u cilju unapređenja pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda, kao i dodelu bespovratnih sredstava za nabavku novih pčelinjih društava, zbog situacije u kojoj su se pčelari našli tokom prošle godine.
            Pomor pčela je još uvek veliki problem sa kojima se pčelari suočavaju. Najdrastičniji je onaj koji se šest godina za redom ponavlja u kikindskoj regiji, kada svi odgajivači trpe velike štete, a ovo je jedan od načina da se pomogne pčelarima koji su ne svojom krivicom oštećeni. Smatram da je edukacija i saradnja sa zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim proizvođačima jedan od najefikasnijih načina za rešenje ovog problema. Suočavanjem sa problemima i putem edukacije trudimo se da kod poljoprivrednika razvijemo svest o posledicama nepropisnog i nekontrolisanog prskanja. Mi znamo da oni moraju da tretiraju biljke određenim sredstvima, ali neka to rade i optimalnim vremenskim okvirima i u propisanim količinama. Naše Udruženje je pre dve godine počelo sa organizovanim predavanjima pčelara i poljoprivrednika u nameri da razumeju našu povezanost, zavisnost i usmerenost jednih na druge. Da smo na istom zadatku proizvodnje hrane. Mislim da i država, donošenjem zakona i izricanjem kaznenih mera, daleko brže i efikasnije rešila ovaj problem. Međutim, ima savesnih i među velikim i među malim proizvođačima, koji vode računa o svemu, i to daleko više od onih drugih, ali treba svi koji se bavimo poljoprivredom da pazimo da ne ugrožavamo druge.
            Aktivnosi pčelara Bača
            Opštinsko udruženje pčelara „Mostonga“ Bač, osnovano 2005., danas broji 52 člana, te počasnih članova starijih od 70 godina. Udruženje ima tradiciju u sprovođenju aktivnosti i svojim poslovanjem utiče na prirodne procese oprašivanja, bitne za poljoprivrednu proizvodnju. U toku godine Udruženje organizuje nekoliko predavanja i radionica na pčelinjacima i druženja; organizuje stručna savetovanja za poljoprivrednike i đake iz Poljoprivredne škole Bač, koji imaju predmet pčelarstvo, za decu predškolskih ustanova druženja sa ciljem da nauče da vole pčele i kako da se prema njima ponašaju, a ne da ih se plaše, da usvoje znanja o potrebi meda u njihovoj ishrani. U februaru svake godine Udruženje organizuje „Pčelarski bal“, predviđen za zabavu i druženje, učestvuje u izložbeno - prodajnim aktivnostima u okviru manifestacije „Dani evropske baštine - dani Bača”.
            Reč-dve o sebi svojim aktivnostima
            Iako pripada mlađoj Millennials ili iGeneration, Slavica Jurišić iza sebe ima bogato iskustvo pčelara obogaćeno oficijelnim obrazovanjem na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Slavica Jurišić je rođena u porodici medara. Posle završenih osnovnih studija, smer ratarstvo i povrtarstvo, radi master iz oblasti organske poljoprivrede. Trenutno je na doktorskim studijama, i zahvaljujući njenom praktičom i profesionalnom znanju, elokventnosti i dobroj komunikaciji sa pčelarskim udruženjima širom Srbije, izabrana je na čelo OUP „Mostonga“ Bač.–
            - Volim poljoprivredu, a pčelarstvom se bavim ceo život. Imala sam i do 250 košnica, ali zbog obaveza danas imam manje, jer smatram da treba da proizvodim kvalitet a ne kvantitet. Danas se bavim i umatičavanjem pčela, a za sve to mi je potrebno znanje. To je jedan od razloga što sam na sopstvenu inicijativu, na osnovim studijama, van predviđenog programa, polagala predmet pčelastvo. Pošto na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo nije predviđen smer - pčelarstvo, gde sam započela istraživački rad na krmnom bilju - lucerki (mentor prof. dr Branko Ćupina), fakultet mi je još jednom izašao u susret i u okviru doktorske disertacije odobrio rad na aktuelnu temu: „Procena uticaja pesticida na pčele i stepen kontaminacije pčelinjih proizvoda“. Sigurna sam da istraživanja vezana za lucerku, koja planiram da nastavi, neće biti uzaludna i da će naći mesto među naučnim radovima. Trenutno sam, u saradnji sa Zadrugom „Bačka jagoda“, angažovana na projektu „Mapiranje pčelinjaka i pčelinjih paša“, u okviru kojeg su planirana predavanja - kaže Slavica Jurišić, dugogodišnja članica KUD -a „Mladost“ i ženske pevačke grupe „Tramošnjanke“ iz Bača. U svom domaćinstvu, Slavica Jurišić gaji i živinu, peče rakiju od šljiva iz sopstvenog zasada.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com