Wed05192021

Poslednja izmena:11:22:08 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Etno kuća i Kotobanja u Golubincima - koliko znamo da čuvamo istoriju

Etno kuća i Kotobanja u Golubincima - koliko znamo da čuvamo istoriju

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Na razmeđi „svinjskog“ i „vinskog“ Srema, u opštini Stara Pazova, sa centrom u Golubincima, nalazi se po mirisu poznat „ruzmarinski“ Srem. Kriju se tu brojne atrakcije, golubinačke Mačkare, zamak Šlos, crkvica Vodica, po nekima najbolja poslastičarnica u regionu, ambar sa kotobanjom porodice Lepšanović - predstavnik jedne od najvećih dragocenosti narodnog graditeljstva XIX veka, pod zaštitom države i kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

            Kotobanja Lepšanovića
            Kotobanja Lepšanovića je lep primer objedinjavanja pratećih zgrada stambeno-privredne namene, determinisana izduženom osnovom dvorišta karakterističnom za ušorena naselja u Sremu. Sa gradnjom ove raritetne građevine zanimljive istorije i velike kulturne vrednosti započeli su gazda Nićifor-Nića Lepšanović i majstor Petar Štrapajević 1887. godine, nastavili i završili Nićin sin Boža i majstor Petar Dešić 1921., o čemu svedoče podaci urezani na zabatne grede ambara. Prvobitno, kotobanja je bila dugačka 32 metra, međutim, Boža je svojim sinovima Stevi i Cveji ostavio polovinu, a sebi zadržao 16 metara, i u takvom je formatu sačuvana do danas.
            Dok je bila u posedu porodice, ova građevina gizdavog izgleda predstavljala je pravi ukras Golubinaca. Posebno teška vremena koja su naružila fasadu, oštetila konstrukciju, nastala su u drugoj polovini prošlog veka.
            Objekat, u čijem je dvorištu kotobanja podignuta, od 2013/14. godine Ugovorom o korišćenju kuće, potpisanim od strane Ljiljane Galetić, vlasnice i Miodraga Mija Ercega, člana Upravnog odbora „Vesele Sremice“ ustupljen je ovom udruženju žena. Potonji sled događaja teško da se može objasniti u par rečenica, ali sve što je tada rađeno svojim rukama uradio je Miodrag Mija Erceg, lično. Kada je primetio nepravilnosti u radu ovog Udruženja, osnovao je novo - Udruženje građana „Ruzmarin“, i krenuo u adaptaciju oba objekta i vraćanjem njihovog autentičnog izgleda.
            - Kada sam pre šest godina osnovao UG „Ruzmarin“, odlučio sam da založim svoj autoritet i iskoristim lična poznantstva kako bi ove objekte spasio od potpunog urušavanja. Uzor mi je bio Vlada Ćaćić (HKPD „Tomislav“), koji je ranije spasao jednu kotobanju i dao nam ideju kako da obnovimo kotobanju Lepšanovića. Uredili smo enterijer i okućnicu, obnova fasade je pri kraju, krečenje kotobanje takođe. Prošle godine smo dobili 150.000 dinara za krov koji je nevreme drugi put odnelo. Prvi put smo ga popravili, drugi put mu nije bilo spasa, ali su troškovi za postavljanje novog bili oko 200.000. Za nastavak radova dobili smo još 75.000 dinara, a za radove na fasadi, bez materijala za krečenje i krečenja stajali su 600 evra. Sve vreme nam pomažu meštani, majstori, a najveći teret podnose članovi Udruženja, provodeći sve svoje slobodno vreme u uređivanju, čišćenju, plevljenju...- kaže gospodin Erceg, i dodaje da je ovo bilo i ostalo reprezentativno zdanje, pre svega zahvaljujući ručnom načinu izrade. Jer, svaka letva, greda, stub bili su postavljeni ručno, što je i njihov cilj. Napominje i da je mnogo toga još ostalo da se uradi. Osim dovršetka krova, potrebno je sadolinom premazati letve, sve detalje vratiti u oblik identičan originalnom, što umnogome usporava proces rada.
            Donacije dobrodošle za završetak radova
            Gospodin Erceg bi bio najzadovoljniji kada bi stanje bilo drugačije, a time i više donacija, da ne mora lično da ide od jednog do drugog i moli za pomoć trošeći energiju. Ali ne i entuzijazam koji ne jenjava, niti kod njega, niti drugih članova Udruženja. Sadašnji članovi, njih dvadesetak, samostalno su postavljali izolaciju, krečili a zatim zidove soba prelazili starim dobrim valjkom, kako bi istakli patinu vremena.
            Biber crep je nabavljen ali je potreban materijal za krovnu konstrukciju, rogove, venčanice, slemenjače, stubove, krovne letve... I to ne obavezno nove. Potrebne su im daske.
            Mijo Erceg je otvorio vrata članstva u UG „Ruzmarin“ svim ljudima koji žele da se bave očuvanjem narodnog stvaralaštva.
            - Članstvo se dobija donacijama, stvaralaštvom, idejama. „Ruzmarin“ u svoje redove prima samo kvalitetne ljude koji šire prijateljstvo, i na licu nemaju ničeg lošeg. One koji rade sa osmehom na licu, čija je duša čista, jer to mora da naiđe na poštovanje drugih. Osim saradnje unutar granica Srbije, Udruženje neguje i prekograničnu saradnju. Prioritet je očuvanje tradicije i narodnih običaja, zato se sve članice društva bave ručnim radovima, i one od 70 godina uče one od 35, i niko se ne stidi da uzmu iglu u ruke. Jer, „ako ne znamo odakle smo potekli, gde su nam koreni, onda naš život i nema smisla“ - reči su Mije Ercega.
            Članovi UG „Ruzmarin“ znaju da vanredni primerci kulturnog nasleđa poseduju ogromnu narativnu moć. Njihov značaj u prezentaciji i interpretaciji najefikasnije se reprezentuju putem kvalitetne komunikacije sa javnošću. Zato je etno kuća prostor koji koriste i članovi Udruženja i građani, uz druženje na izložbama, kulturnim događajima koji odgovaraju prostoru, retkom predstavniku „seoskog baroka“ kod nas.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com