Thu02222024

Poslednja izmena:01:58:24 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Dečak koji je uhvatio goluba

Dečak koji je uhvatio goluba

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 7
  • Sledeća

           Posmatrati golubove kako se uzdižu u visine ili slušati njihovo gugutanje vrhunac je uživanja svakog golubara. Kažu da su od svih ljubitelja, golubari svojim ljubimcima najprivrženiji. A i ptice njima, zahvaljujući nepogrešivoj vremenskoj i prostornoj percepciji. I pamćenju. Prirodna staništa, stenovite obronke planina, veoma davno golubovi su zamenili krovovima, strehama, tavanima i približili se čoveku. Veruje se da su to prve ptice koje je čovek pripitomio. U bublijskoj priči o velikom potopu, pre toga u sumerskom Epu o Gilgamešu, golub je imao ulogu glasnika. Zabeleženo je da su Staroegipćani gajili golubove 3000 godina pre nove ere, da su u antičkoj Grčkoj prenosili rezultate sa Olimpijskih igara. Kao prenosioce poruka koristio ih je i Džingis Kan. Tokom oba svetska rata SAD je u svojim redovima imao 200.000 golubova-poštara. Najpoznatija je bila Cher Ami, heroina iz Prvog svetskog rata, koja je za svog kratkog života (1918-19), zahvaljujući uspešno obavljenom zadatku, poruci koju je prenela, spasila oko 200 vojnika.

           Golub koji je dozvolio da ga uhvati dečak
           Za Dragana Petrovića, doktora veterine iz Obrovca, Bačka Palanka, ljubav prema golubovima rodila se kada je kao trogodišnjak utrčao u jato i golim rukama uhvatio golubicu ne želeći da je pusti. I od tada se samo uvećavala. Godine 2000. posle studija veterine u Beogradu i završene vojske, iz Savinog Sela dolazi u Obrovac, u kuću svoga dede iz 1928., u čijem dvorištu još uvek rađa kruška lubeničarka iz 1878. godine. Tu počinje da radi kao veterinar u VU Karađorđevo, 2002. u Veterinarskoj stanici Obrovac, a od 2007. suvlasnik je VS „Vojvođanski vet“. I sve to vreme veza sa golubovima i golubarima nije prekidana.
           Po rečima gospodina Petrovića oodnos čoveka i goluba najbolje je opisao Veljko Petrović u priči - Golubica sa crnim srcem: „Posebna je to energija, ljubav za ceo život i teško da se može razumeti. I ne treba razmišljati, samo se prepustiti čistim osećanjima.“
           Ovaj domaćin, trenutno druguje sa sremsko-mitrovačkim golubovima i banatskim kokošarima, posebno sa srpskim visokoletačima. Ali, to nije sve. Dvorištom se šetaju vrhunski primerci ukrasne živine: farovele u tri boje i holandske beloćube; guske rase lisaste i kovrčave; domaće ćurke i džinovske morke koje teže i do 3.5 kg. Tu je i beli petao faverol kojeg ima samo on u Srbiji i niko više, od njega ima i piliće, sada očekuje novu turu.
           Golubovi visokoletači su ipak na prvom mestu. Kao student išao je na utakmice i bio fasciniran. U to vreme, u Savinom Selu bio je jako Udruženje golubova srpskih visokoletača SS-267 „Krila budućnosti", kada je 45 ljudi znalo da potera golubove u 5-6 sati izjutra, da ih prate, posmatraju i lepo se druže, a u osam sati uveče ih dočekaju. Tri godine je kao licencirani sudija za visokoletače i ukrasnu živinu, sudio utakmice. Bili su to dani bezgraničnog uživanja, za čega više nema vremena.
           Golubovi i živina su mu za odušak od svakodnevnice, briga, rada, a da bi dopunio kućni budžet gaji ovce rase Ile-de-France. To ne znači da prema njima ne gaji emocije. I među njima ima ljubimice koji nisu na prodaju. Od 160 ovaca, koliko trenutno ima, desetak nema cenu za koju bi ih otuđio.
           Veterinar velikog srca
           Kada je reč o biznisu kaže: - Da ste me za posao pitali 2017., rekao bih ne može bolje. Nažalost, posle toga došli su opasni lomovi. Poslednje tri godine u ovčarstvu je prisutan veliki problem. Prodaja je porasla zbog subvencija, a konkursima je upropašćeno ono što je nekada bilo dobro. Prodaja muških jaganjaca je ranijih godina išla odlično, a sada ne rade pečenjare, retko koji restoran, svadbi i veselja nema. Da stvar bude gora, stopiran je izvoz za Izrael posredstvom farme Bov-Ov iz Temerina, a uzgajivači su od toga imali 10.000 dinara po jagnjetu. Sada u Obrovcu imamo 2.500 umatičenih ovaca Ile-de-France viška. Kada smo 2008. osnivali Udruženje odgajivača ovaca Ile-de-France, ideja je bila da Obrovac, nezvanična srpska prestonica ove rase, bude reproduktivni centar, od čega se, dobrim delom i zbog nepoverenja i nemogućnosti zajedničkog dogovora, odustalo.
           Njega lično, zadesio je i problem kojem se nije nadao. Pravo prečeg zakupa, u vreme konkursa, davalo mu je pravo na 10,2 ha, a dobio je dva, od čega polovina neupotrebljivog. Vođen iskustvom drugih problem table 6. klase zemlje pokušaće sam da reši agrotehničkom merom, naoravanjem i pravljenjem „oluka“ uz žrtvovanje metra celom dužinom njive, kako bi stvorio koliko-toliko prihvatljive uslove.
           A ono što mu pomaže da prebrodi sve profesionalne i privatne probleme su golubovi, njih stotinak visokoletača. Godišnje jednu - dve utakmice sudi da ispuni srce i dušu. Uživo u njima kao prvog dana. Srpski visokoletači su autohtona rasa, najrasprostranjenija kod naših golubara. Karakteristični su po kružnom letu do visina od 800 do 1.500, čak 6.000 metara, koje dostižu samo retki. Nedavno je bio starter za utakmicu golubova golubarima iz Kantona Sarajevo. Zovu ga i na izložbu u Lajpcig. Rad bi da ide, ali posao će da trpi, obaveze, mora da misli na klijente. Bio bi najsrećniji kada bi izložba bila u oktobru, ali nije. Zadovoljiće se, kaže, prisustvom na nekim od predstojećih takmičenja za visokoletače juniore i seniore, tokom predstojećeg leta.
           Pored tri psa, kojima se s punim pravom dozvoljava da ispoljavaju svoj karakter, (čitaj: da se ponašaju slobodno), u bašti naslonjenoj na dvorište domaćin gaji i čudesan AMARILIS - cvet od kojeg zastaje dah. Tu ljubav nasledio je od oca, i trenutno gaji hiljadu raskošnih jednostavnih i duplih, cvenih, belih, dvobojnih cvetova.
           Svakome što zahteva posebnu negu, povređenom, malom ili onom koji čeka prinovu, pronalazi se mesto ispod prostranog trema, gonga, kako se kaže po vojvođanski, da bude na oku, da mu se u svakom momentu pruži pomoć. Bilo da je u pitanju jagnje, pile ili cvet. O golubovima i da ne pričamo.
           Za ovog domaćina svako u selu će reći da je vredan, radan i pošten. I da ima puno ljubavi prema svemu što ga okružuje. Prema svemu živom kojem može da pruži pažnju i ljubav.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com