• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

           Doživljaj krstarenja Đurdapskom klisurom, najlepšom i najvećom u Evropi, nemoguće je opisati. Obilazak područja na kojem je rođena današnja civilizacija pruža vančulni doživljaj, spoznaju vrhunskih umetničkih dometa same prirode.

           - Svako putovanje ima tri života: dok ga sanjamo, živimo i kada ga se sećamo - rekla je Milena Katić, turistički vodič agencije Magelan, pred tvrđavom „Golubački grad“, dajući štofa za pregršt slika koja će urezana u sećanje „od sada pa zanavek“, pratiti turiste sa „đerdapske ture“.
           Slika prva - Golubačka tvrđava: Bezmalo deset godina trajala je rekonstrukcija srednjovekovnog kompleksa na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde su dve obale Dunava, srpska i rumunska, udaljene šest kilometara. Od svečanog otvaranja, u martu 2019. godine, kroz nju su osim domaćih turista, prošli turisti iz Rusije, Kine, Indije, Mađarske i Rumunije, posebno Poljske i Turske, gde je zapisan i deo njihove istorije. Od devet kula i tri zone, turistima je dozvoljen ulaz u tzv. Zelenu zonu i poseta Kuli 8 - Ulaznoj ili Kuli vitezova, Kuli 9 ili Turskoj topovskoj kuli smeštenoj iznad same vode, Kuli 5 - Despota Stefana Lazarevića, kao i despotovoj Palati, a sve sa izložbama i replikama koje priču o utvrđenju čine razumljivijom.
           U srednjovekovno utvrđenje, kojem su pečat dali predstvnici nekoliko naroda i tri religije, uvešće vas, zainteresovati i navesti da se u ovo zdanje zaljubite, kostimirani vodiči. Radoslav Ćurković, vodič, master geograf, u ulozi velikog vezira, vojskovođe i pesnika Kodže Mahmud paše Anđelovića, koji je na lukav način, jer samo je tako bilo moguće, 1458. osvojio ovo utvrđenje. I sam, rodom iz Golupca, emotivno vezan za utvrđenje, predstavlja ga sa velikim poštovanjem i iz srca, u čemu mu pomažu, takođe meštani, Nikola Jović kao car i kralj Žigmund Luksemburški  i Vujadin Žunić, kao čuveni poljski vitez i diplomata Zaviša Crni.
           Slika druga - Kapetan Mišin breg: Sledeća stanica ove ture bila je domaćinstvo Živorada i Dušanke Stefanović, ujedno i predah uz vlaške specijalitete sa pogledom na Dunav u središnjem delu Đerdapske klisure. Domaćini se trude da svega ima na „Mišinoj sofri“: čorba, sir, kobasice, ćevapčići, pohovana kopriva, pita zemljanica, sirnica, pita sa pečurkama, nebrojane salate, tradicionalni kolači, deo bogate gastonomske ponude ovog kraja.
           Eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg”, zasnovan je na velikanu i srpskom dobrotvoru, rođenom na obližnjem ostrvu Poreč, životnoj inspiraciji autora ovog projekta, gospodina Stefanovića. Vođen nekom nevidljivom promišlju, podigao je dve kuće za smeštaj gostiju, Muzej vina, i jedinstvenu galeriju na otvorenom „Čovek, drvo, voda“. Kazivanje o životu, delu i sećanje na Kapetan Mišu Anastasijevića ugradio je u svoj životni put.
           Slika treća - Đerdapska klisura: Najbolji način za upoznavanje Đerdapske klisure je sa reke. Krstarenje najdubljom klisurom u Evropi, najvećim nacionalnim parkom u Srbiji - „Đerdapom“ , proglašenim 1974. godine, počinje ukrcavanjem na brod „Aquastar Maxim“ sa pristaništa Tekije, Hotelsko turističkog preduzeća „Plaža“ iz Beograda, koji dva do tri puta dnevno dvočasovnom vožnjom upoznaje turiste sa prirodnim lepotama i kulturnim i istorijskim nasleđem ovog kraja: od sela Tekije, do Trajanove table (Tabula Traiana), vidljive samo sa reke i balon stanice sa srpske strane, do Malog kazana gde je zabeležena najveća dubina Dunava, prema rečima kapetana Ilije, od 112 metara, pored uklesanog lika poslednjeg dačkog imperatora Decebala, pravoslavnog ženskog manastira Mrakonija, sa rumunske strane.
           Nastala pre mnogo stotina hiljada godina, usled geološke kataklizme, klisura predivnih prirodnih lepota oduzima dah dok Dunav, najuži i najširi u svom toku, nemiran i silovit brza, vijuga, juri kroz najdužu klisuru u Evropi (100 km). Rumuni je nazivaju Gvozdenom kapijom nad kojom se nadvijaju Karpati. Kod nas se u strmim i nepristupačnim obroncima u nemirnom plavetnilu Đerdapa ogleda Miroč. Klisura Kazan (mali i veliki) najživopisniji je njegov deo. Ime je dobio po prirodnom fenomenu, vodi koja vri i peni, kakav se ne može videti u drugim delovima toka Dunava. Pune utisaka putnike na putu ka Lepenskom Viru čeka predah na vidikovcu, tik iznad Trajanove table, da bace poslednji pogled na vodeni put kojim su malopre prošli.
           Poslednja slika sa ovog putovanja je Centar za posetioce „Lepenski Vir“, sa najznačajnijim arheološkim nalazima i kopijama skulptura (originali su čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu). Aheološko nalazište Lepenski Vir otkriveno 1965. godine, bilo je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8500 godina i danas predstavlja nepoznanicu za arheologe. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (stambenih i sakralnih), izgrađenih u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere. Ono što Lepenski Vir izdvaja od drugih praistorijskih kultura je kontinuitet života od 2000 godina. Sklupture Lepenskog Vira su njegov prepoznatljiv znak i najstariji su oblik umetnosti u Evropi. Fragmenti navedenog mogu se videti u Muzeju, kao i dvadesetominutni film o otkriću ovog lokaliteta.
           Već samo saznanje da je toga dana pređen put od skoro 700 kilometara zvuči zastrašujuće. Kada se kockice slože i igru vode profesionalci, poput iskusne, predusetljive i zabavne Milene Katić, najboljeg vozača autobusa, Stevana, ishod poprima željenu dimenziju - uživanja u putovanju. Naravno, uz plan puta osmišljen da se što više vidi, obiđe, sazna. 
           Ovaj izlet organizuje turistička agencija Magelaniz Novog Sada. Ova agencija je među prvima u Srbiji svoje delovanje posvetila konceptu receptivnog turizma i danas, svojim programima jednodnevnih i dvodnevnih izleta, organizacijom team bilding i incentive putovanja, odmora sa vaučerom, gradskim turama i sl., čini turistima dostupnim najatraktivnija mesta naše zemlje.
           Izlet se može online rezervisati preko sajta www.SerbianAdventures.com - na kojem se nalazi najveća ponuda izleta po Srbiji.