• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

           Lepote Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“ prvukle su ih svojom izuzetnošću i dovele na ovo mesto. Peščara, mikroklima, netaknutost beskrajnih prostranstava, zatalasanih livada, mirisa lekovitog bilja, boja otvorenog neba, prostor u kojem i jake košave južnog Banata imaju svoju draž.

           Reč je o Vesni Valok i Draganu Janekoviću iz Zemuna, čija je ideja bila da obnavljanjem tradicionalne kuće iz 1890-te, stvore prijatan porodični kutak. Ali, u životu se ne događa uvek onako kako se planira. Njihovo oduševljenje ovim prostorom počeli su da dele sa svojim prijateljima, potom prijateljima prijatelja i po završetku objekta, nazvanog Kaštel „Marijeta“, bračni par se odlučio za jednu atipičnu turističku ponudu pansionskog tipa za ljubitelje prirode, izletnike, bicikliste, sportiste. Ovde se snimaju spotovi i filmovi, i koliko god je ovo mesto malo, u njemu se uvek nešto dešava.
           - Turisti koji obilaze ovaj rezervat prirode posete i Vršac, Dupljaju, Belu Crkvu, reke Karaš i Neru, a u Kaštel „Marijetu“ dođu da predahnu uz dobre filmove, odabranu muziku, blues, jazz, saksofon instrumental... Ovo mesto okuplja ljude koji umeju da uživaju u posmatranju zvezda i šetnjama u kojima ih niko ne uznemirava, u najčistijem selu u državi, sa najčistijom vodom u Vojvodini, među mirisima i ukusima južnog Banata - objašnjava Dragan Janeković, bivši diplomata, sinolog, čovek sa brojnim talentima i znanjem.
           Kaštel „Marijeta“ je situiran na kraju Šušare, mesta od 200 stanovnika, na obodu Deliblata i putu za prirodni fenomen neopisive lepote - Zagajička brda od kojih je udaljen 3.5 kilometra hoda. Specifičnost Kaštela, sa dominantnim elementima tradicionalne banatske arhitekture, čine antikviteti doneti iz Burme, Laosa, Kambodže i Kine, posle decenijskog službovanja u tim zemljama. Kaštel poseduje šest apartmana, zajednički dnevni boravak, trpezariju, prostrano dvorište i prelepu baštu.
           - Ovde je jednako zanosno u sva četiri godišnja doba. Smenjuju se mirisi, boje, sredinom jula preovladava miris majčine dušice i kantariona, koji zameni miris nekih drugih biljaka. U zavisnosti od njihovog cvetanja livade menjaju boje: od ljubičaste, žute, do ružičaste, na svakih petnaest dana. Ovde su moguće šetnje tokom kojih nećete nikog sresti na 15 do 20 km u relativno pitomoj, prijateljskoj prirodi. Duvaju vetrovi, hladne su noći, ledene zime, ali je boravak, na ovim zatalasanim brdašcima, na nadmorskoj visini do 300 metara, moguć, čak preporučljiv i namjlađima - dodaje gospodin Janeković.
           SRP „Deliblatska peščara“ je područje koje obuhvata 35.000 hektara, još uvek netaknute prirode pod zaštitom JP „Vojvodinašuma“. Rezervat leži na beskrajno velikom basenu pitke vode. Dunav je na sedam kilometara od Šušare, sa Laubudovim oknom, na kojem borave orao belorepan i crni orao i još 320 drugih vrsta ptica od 360 koje naseljavaju Srbiju. Labudovo okno je najvažniji zimovnik vodenih ptica Evrope i jedno od tri međunarodna područja za posmatranje ptica. U drugim zemljama izuzetno popularan, ovaj vid turizma se kod nas relativno sporo razvija. Radi se o veoma skupom obliku turizma koji podrazumeva male grupe i iskusne vodiče. Osim za ljubitelje ptica, ovo područje je atraktivno za posmatranje leptirova i vilinih konjica, za koje se organizuju ture u kojima učestvuju uglavnom stranci.
           Jedan od tih mikroprostora izuzetne lepote su i Zagajička brda, gde su poput niske bisera, jedna na drugu nadovezuju peščane dine. Ovo je najviši deo Deliblatske peščare, a po mnogima i najlepši.
           Ovde se stalno nešto bere, priprema za jelo jer je mnogo jestivih biljaka. A za goste Kaštela se pripremaju jela sa bogatog repertoara domaće banatske kuhinje. Ovde se insistira na maksimalno prirodnom, koliko je to moguće, a moguće je u velikoj meri. Možda nije sa sertifikatom organskog, ali se koriste neprskani proizvodi, a životinje su iz slobodnog uzgoja i nisu mučene. Internacionalnih specijaliteta ima svugde u svetu, a autentične banatske kuhinje, samo u Banatu, i to je još jedan od razloga dolazaka turista.
           Gospodin Janeković objašnjava da su kaštele po pravilu podizali ljudi koji su putovali svetom iz kojeg su dovlačili razne zanimljive stvari. Iako Kaštel „Marijeta“ obiluje raritetima, kaže da on lično, nije iz materijalne sfere. Najviše uživa u svojoj kolekciji orijentalnih rukopisa, koje sakuplja čitavog života i prevodi. On je zaslužan za kolekciju orijentalnih rukupisa koja se nalazi u Narodnoj bibilioteci u Beogradu.