Sun08142022

Poslednja izmena:07:35:00 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO GD Novi Sad: Na putu osvajanja Balkana

GD Novi Sad: Na putu osvajanja Balkana

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

           Entuzijazam istraživača, ogromno znanje iz poznavanja prirode, neposrednost u komunikaciji sa lokalnim stanovništvom, neki su od elemenata ovih pustolova, šumskih vilenjaka i alpinista u isto vreme, iliti jednom rečju gljivara, koji rado obilaze manje poznate lokalitete diljem naše zemlje.

           Petnaestak članova Gljivarskog društva „Novi Sad“ (osnovanog 2004.), koje slovi za jedno od najaktivnijih i najstručnijih predstavnika sve veće gljivarske zajednice Srbije, okupljene oko Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS), od 21 - 30. jula odlučili su se da otkriju još jednu za njih nepoznanicu - Staru planinu (Balkan). Predmet njihovog interesovanja odveo ih je u selo Dojkinci na Staroj planini, koje su, ne znajući šta ih čeka, prokrstarili uzduž i popreko, kujući planove kojim će ispuniti naredne dolaske.
           - Prvenstveno smo išli da se odmorimo, da upoznamo terene i vidimo šta ima na njima. Zbog hladnog, a potom i sušnog perioda, nažalost gljiva nije bilo puno, te smo mogli da prisustvujemo tek stidljivom nagoveštaju njihovog pojavljivanja. Ali tereni u okolini sela su jako lepi, divlji, suroviji od onih na koje smo navikli, a navikli smo na razne. Vreme smo iskoristili tako što smo „istraživali“ taj kraj, osvajali visove, kretali se po bespućima, nesigurnim stazama, često i bez pomoći GPS-a, kupali u ledenoj Visočici i Jelovačkom vrelu, ušli u teško dostupnu pećinu Vladikine ploče (Rsovci). Obišli smo i jednu od najvećih atrakcija tog kraja, Rosomačke lonce iliti Slavinjsko grlo, u zavisnosti da li dolazite iz pravca sela Rosomač ili sela Slavinja, na Rosovačkoj reci. Sve što smo mogli da obiđemo obišli smo, pokazujući svoju dobru kondiciju i neustrašivost - kaže Momčilo Daljev, ujedno objašnjavajući na čega sve jedan prirodnjak, gljivar, mora da bude spreman. I koliko je izazova pred onima naviklim na ustaljene forme urbanog života.
           - Stara planina obiluje šumama, pašnjacima, od kojih je Ponor najčudesniji, i goletima. Preovlađuju bukove šume, ima i hrasta, na većim visinama i smrče, a na pojedinim delovima smo viđali jele. Ima i kanjona, klisura, teško prolaznih ako niste alpinista, 60-tak pećinskih sistema, ali najveća je pećina Vladikine ploče. Meštani su nas vodili na gljivarske terene, gde smo nabrali gljiva tek toliko da pripremimo jedan pravi gljivarski paprikaš u centru sela, kojim smo počastili one koji su se u tom trenutku zatekli. Saznali smo da se gljive, iako su meštanima jedan od izvora prihoda, ne nalaze često na njihovoj trpezi, što je bio povod predsednika MZ da ovakav događaj predloži da uđe u redovan kalendar gljivarskih manifestacija - objašnjava naš sagovornik.
           Ima mnogo razloga za povratak u ovaj prirodni raj, a jedan od najinspirativnijih, prosto se nametnuo susretom sa starim prijateljima, učesnicima Kampa biologa iznad sela Senokos, u blizini vodopada Skok, istraživačima i zaštitarima životne sredine, koji su izneli podatak da Stare planine gotovo da nema na gljivarskim mapama. Povezan sa ovim, razlog ponovnog dolaska ove grupe, su primerci tri strogo zaštićene vrste gljiva na lokalitetu Čedina česma, koje su članovi pronašli na svom putešestviju. Pripreme za naredne tri godine i nova osvajanja i nove avanture, plan je da se počne sa popisom gljiva Stare planine, i time  doprinese mapiranju gljiva.
           Selo Dojkinci se nalazi na 38 km od Pirota, na teritoriji Parka prirode „Stara planina“, u području Gornji Visok. Kroz selo protiče Dojkinačka reka koja nastaje od većeg broja potoka i „dolova”, na ulazu je crkva Svetog Ðorda (XV vek), a u njegovoj okolini sedam vodenica od kojih su neke i danas aktivne. Na 4 km od sela nalazi se vodopad Tupavica visine oko 15 m, na 8 km je Strogi prirodni rezervat (SPR) visokoplaninske smrče „Arbinje”, SPR „Bratkova strana“ stanište velikog tetreba i visokoplaninske zajednice smrče, niske kleke i borovnice, SPR „Vražja glava” stanište planinskog javora i bukve, SPR „Tri čuke” stanište endemične vrste bora krivulja, smrče, niske kleke i borovnice, SPR „Kopren“ stanište biljke rosulje.
           Dojkinci su malo, mirno mesto gde nema gužvi. U njemu postoji jedna prodavnica, u kojoj bukvalno ima sve što vam treba. Ovo nije razvijeno turističko mesto u klasičnom smislu, ali jeste mesto puno izazova, za planinare i avanturiste, i svakako one koji znaju da uživaju u boravku netaknute prirode.

Fotografije: GDNS

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com